Грејање на Линукс

Добро, ми који користимо услуге Јавног комуналног предузећа за грејање “Чачак” (у даљем тексту “Грејање”) грејемо се у ствари на гас – руски, док нам буде дозвољено – али плаћамо мање него што бисмо иначе, јер се у управљању тим процесом користи информатички систем углавном заснован на бесплатном Линуксу. Када и како је то почело, ко се “досетио” и шта се све користи питао сам више саговорника. Да почнемо с директором Грејања, господином Данком Ћаловићем.

Данко Ћаловић, директор ЈКП “Чачак”

Одлука да ЈКП “Чачак” отпочне са коришћењем Линукс програма донета је у току 2016. године. У изради пројекта учествовало је руководство ЈКП „Чачак“ са стручним тимом и чачански Факултет техничких наука, уз консултације са београдским Географским факултетом и стручним лицима, већином пореклом из Чачка, који су радили или раде у фирмама које се баве ИТ технологијама („Comtrade“, итд).

Са набавком опреме отпочело се још 2015. године јер се век експлоатације постојеће опреме приводио крају, пошто су сервери и рачунари тада били старости око осам до десет година.

Сама опрема је коштала неколико стотина хиљада динара за протекле готово четири године. Далеко вреднији део овог пројекта је знање и искуство запослених на Факултету техничких наука који су пружили комплетну подршку у успостављању система.

Према мојим сазнањима предузећа у Србији су још веома далеко од тога да поседују опрему овог нивоа (иако је значајно јефтиније опремити предузеће овим уређајима него класичним рачунарима повезаним на сервере).

Али сврху, техничке аспекте и администрирање овог система најбоље ће вам објаснити мр Зоран Јевремовић с Факултета техничких наука, који од почетка учествује у пројекту, па га и сада администрира и пројектује ширење.”

Ширење?

Да, сада је у Скадарској улици број 17 смештен централни сервер са опремом за back-up, али ће у Господар Јовановој 24 бити смештен резервни сервер који ће радити у у „disaster – recovery“ („опоравак од хаварије“) моду и бити повезан оптичком везом са централним сервером. Такође, у Цара Лазара 33 ће се на пролеће сместити комплетна архива ЈКП „Чачак“, једна од најбогатијих на подручју Западне Србије јер представља наслеђе некадашњег Јавног стамбеног предузећа које под разним називима датира још од педесетих година прошлог века. Иста је у поступку дигитализације и повезана са оптичком везом са дирекцијом предузећа у Скадарској улици.

Друго, наши службеници раде с Виндоусом – што кошта. Али старосни просек нам је 52 године. Ново се тешко и нерадо учи у тим годинама, мада…

Цитирајући ове последње речи директора обратио сам се систем администратору Грејања Милану Нићифоровићу.

Милан Нићифоровић

Па да, тако је. Уосталом, и ти рече да си Линуксаш тек пет-шест година. Ја и краће, али сад учим Дебијан – и због посла, јер нам је систем на Дебијану, а и принципијелно, да бих користио “оригинал”, а не његов дериват Убунту као до сада. Можда ћемо мотивисати и друге запослене да уче Линукс кад испоставимо рачуницу колико смо до сада плаћали и колико још увек дајемо за неке “Мајкрософтове” програме. То су хиљаде и хиљаде евра – и од наших плата – а Линукс програми су бесплатни.”

И јесу. Али, џабе ручка нема. Код нас се стручњаци за Линукс не плаћају сувим златом као на Западу, али и њихово знање и рад коштају. Колико, и то је једно од питања која сам хтео да поставим мр Зорану Јевремовићу с ФТН-а, тим пре што ми је он и рекао за Грејање. Хтедох да мало објасни и комбинацију “блејдова” и “рапсберија” примењену у Грејању и да ли би сад предложио нешто ново с обзиром на датум рођења HPE BladeSystem технологије (прошла деценија), али је брат пингвиниста тренутно на Јужном полу, недоступан је.

Шалим се, наравно. Очигледно је да искуствима и виђењима нашег Чачанина стручњака за Линукс треба посветити посебан чланак. Исто важи и за (видећемо кога) специјалисту за ИТ безбедност, поготово због преседана који је направило Грејање, да се мане “облака” и капацитете диверсификује у више сопствених физичких објеката у Чачку. А ви, поштовани читаоци, искористите прилику да г. Јевремовића, у виду коментара испод овог текста, већ сада нешто питате.

Бићу слободан да исти позив упутим и у име господе Ћаловића и Нићифоровића. Одговориће вам, знам. И боље објаснити да сте, захваљујући Линуксу, добили и јефтинију, и бржу, и једноставнију услугу.

Фотографије: Милан Нићифоровић
Чланак за Озон прес приредио: Александар Јовановић /  Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Растко Радичевић: Линукс као решење

lubuntu 18.10 Cosmic Cuttlefish released

У данашње време технологија је постала саставни део сваког од нас. Људи су постали технолошка бића. Зависни од технологије, окружени технологијом, и сами смо постали део технологије, таман колико је технологија постала део нас. Као што се некада под неписменошћу сматрало непознавање алфабета, немогућност писања и читања, тако се, данас, под неписменошчу сматра непознавање основних технолошких, пре свега, компјутерских принципа. Основно познавање рада на рачунару, сналажење на интернету, коришћење доступних, електронских, података у реалном животу, данас, подразумева основну писменост. Ко не уме да плива у тим водама, с правом се сматра неписменим, по данашњим мерилима.

Све у свему, данашња писменост подразумева сналажење у оперативним системима. На сву срећу, нема их много. Могло би се рећи да постоје четири, најзаступљенија, оперативна система. Оперативни систем је, најпростије речено, софтверско окружење створено да управља хардвером. Тачније, врховни програм који обједињује у функционалну целину рад физичких делова компјутера и компјутерских периферија и уже профилисаних потпрограма задужених за појединачне операције. Најпознатији и најраспрострањенији оперативни систем је Мајкрософтов Виндоус. Осим Windows-a, ту су и ИОС, везан за Епл (Apple) производе, Андроид, заступљен на смарт телефонима и таблет рачунарима и Linux, као алтернатива, па, скоро свим претходно набројаним оперативним системима, у случајевима где хардвер то дозвољава.

Током моје личне историје бављења оперативним системима, сусретао сам се са различитим ситуацијама. Најлакше и најједноставније је радити са новим рачунарима, чије су компоненте способне да подрже било који оперативни систем. Међутим, економска ситуација у нашој земљи, најчешће, не допушта већини корисника да набављају нове, а самим тим и скупе рачунаре и рачунарске компоненте. То доводи до ситуације да је већина људи приморана да користи већ застареле рачунаре, који, углавном, не подржавају новије, а самим тим и захтевније, оперативне системе и софтверске пакете. У таквим случајевима логичан избор спада на неку од ранијих верзија windows-а, али због недостатка подршке за раније верзије и због чињенице да све верзије windows-а у значајној мери користе хардверске ресурсе, већ остарелих, рачунара, као и неспособности таквог споја софтвера и хардвера да се носи са све захтевнијим апликацијама, новим форматима и свим тим, прилично, крупним променама које су везане за напредак технологије, такви рачунари остају, у највећој мери, неупотребљиви. Ту на сцену, веома успешно, ступа linux.

Постоји много верзија linux-а, а основне предности тог оперативног система, у односу на windows, огледају се у томе што је linux, пре свега, бесплатан софтвер. Још једна велика предност подразумева да linux користи значајно мање хардверских ресурса, што доводи до тога да и стари рачунари, сасвим пристојно, функционишу на linux у. Додатак је и чињеница да linux вируси готово да не постоје. Временом је linux и изгледом и функционалношћу доста напредовао, тако да просечном кориснику windows-а не треба много времена да се навикне на linux окружење. Такође, компатибилност са windows форматима је готово апсолутна. За просечног корисника коме не треба више од рада у основним апликацијама уз, потпуно функционално, коришћење интернета, linux задовољава све потребе. Дакле, уколико имате старији рачунар, који једва да функционише, прелазак на неку од лакших верзија linuxа представља одлично решење, које ће, у трен ока, један неупотребљив уређај претворити у више него функционалан компјутер.

Највећи и најзаступљенији оперативни системи, какви су windows и ИОС, временом се, све више и све брже, претварају у корисничке сервисе. Кориснички сервиси подразумевају да њихово коришћење више неће бити бесплатно, како смо навикли, већ ће се свака функција периодично плаћати. У таквој ситуацији linux оперативни системи имају више него светлу будућност, јер представљају, достојну, замену за оперативне системе на које смо до сада навикли. Дакле, уколико не желите да бијете битке са лиценцама, регистрацијама, антивирусним софтвером, који се, такође, плаћа, бескрајним апдејтовима оперативних система, који често доносе и нестабилности у раду, а при свему томе нисте претерано захтевни као корисник, нека од верзија linux-а представља право решења за вас. Такође, неке лакше верзије linux-а, као што су Убунту или Лубунту, ће без проблема од вашег застарелог и неупотребљивог хардвера направити сасвим функционалне рачунаре.

Аутор: Растко Радичевић 
Извор: Озон прес

Линукс у Чачку (пачворк)

Најмодернија и највећа библиотека у Србији“, али непингвинизована

Колико пута сте прочитали на линуксашким сајтовима и форумима:

– Кад ће, бре, нова верзија дистроа, најавили сте је још пре месец дана?
– Ауторски тим: Кад буде спремна.

Е, нешто слично и ја могу да одоворим/правдам се зашто трећи наставак касни две недеље.

С тим што ни овај текст није исполиран, већ је пачворк, “писање крпицама”.

Зашто? Јер здравствени проблеми и операција, а нарочито анестезија, утичу и на ефикасност, менталне способности, целовитост у мишљењу и излагању.

О чему за који дан на другом месту, а овде, за данас две теме. Прва је искуство директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, др Богдана Трифуновића са Линуксом. Друга је проистекла из једне од његових напомена да радници Библиотеке нису прихватили прелазак на Линукс.

Господину Трифуновићу сам поставио само једно, истина сложеније питање: како и када је Библиотека покушала да (делимично) уведе Линукс и зашто у томе није успела?

Др Богдан Трифуновић: Укратко, током развоја Центра за дигитализацију Библиотеке у Чачку (од 2008) суочили смо се са потребом да радимо интензивније са Линуксом због инсталације и одржавања сопственог сервера за дигиталне документе које смо добијали кроз дигитализацију књига и некњижне грађе. Такође смо убрзо почели и да радимо са веб сервером за постављање једног дела дигиталних колекција на интернет, за приступ корисника. Тада сам кренуо и да користим Линукс као једини ОС, определио сам се за Убунту након експериментисања са више дистрибуција. Након одређеног времена предложио сам руководиоцу Библиотеке да се ова дистрибуција инсталира и као основни ОС за запослене, а одмах смо Линукс инсталирали и на рачунарима у Интернет клубу Библиотеке за читаоце. Нешто касније на пар рачунара за запослене такође је инсталиран Линукс.

Реакција колега, али и корисника, није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система. Такође, јавио се проблем и са коришћењем одређених хардверских периферија, на првом месту термалних штампача, који су требали да из софтвера оптимизованог за Виндоус штампају разне врсте налепница. И на крају, због слабије подршке софтвера отвореног кода пре десетак година у области напредне обраде текста и слике, као и обраде аудио и видео фајлова, донео сам одлуку да се као ОС за радне станице користи и даље Виндоус, док за сервере користимо Линукс дистрибуције.

Виндоус као ОС дуже присутан на тржишту за професионалну употребу имао је у то време одређена решења која одговарају за системе који траже сертификате или софтверске кључеве за приступ, рецимо, базама података, што је присутно и у нашој професији, док данас верујем да је ситуација повољнија за Линукс дистрибуције него што је било пре 10 година. Али донета је одлука за коју сматрам да је дугорочно обезбедила стабилно пословање, што се може видети и по сервисима које нудимо путем нашег веб сајта.

Као обичан корисник лично не правим велику разлику да ли ћу да радим на неком ОС, много ми је важније да алати које користим буду стабилни у раду и да не оптерећују претерано хардвер. На пример, због скупог Офиса за Виндоус користим на једном рачунару Либре офис, који је данас сасвим задовољавајући и достигао је по квалитету највећег конкурента. У раном периоду, док се још звао Опен Офис, по квалитету није могао да приђе Мајкрософт решењу, али је имао подршку као бесплатно и, што је можда важније, алтернативно решење заједнице отвореног кода.

Надам се да ће моји одговори користити у вашем раду.

Срдачно,
Богдан Трифуновић
Градска библиотека Чачак

“Реакција колега, али и корисника није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система.

За мене је ова реченица најпровокативнија. Шта има реакција колега да буде сметња увођењу ефикаснијег система, тиме и рада. Организујеш им курсић од три дана – гарантујем да је 18 сати учења довољно за основно овладавање било којим од популарних дистроа – и учи или “путуј игумане”. Али није то само бољка бившег руководства Библиотеке, и нова власт Минхена је тај изговор употребила када су се вратили под “Мајкрософт” и његов Виндоус.

Корисници? Исто важи и за њих: учи. Библиотека је за радознале умове. Истина има и оних других, али њима би се могао оставити какав мини-“прозорчић” систем. Нешто као азил.

Знам да се велика већина вас неће сложити с овим ставом. А и што би. Линуксаши су линуксаши зато што другачије мисле. Која питања је код вас подстакло искуство др Трифуновића. И знате ли одговор(е)?

Интернет и портали су места за вишесмерну комуникацију. Кажите шта мислите, размена мишљења није разметање, још мање губљење времена.

И за крај, да начнемо још једну тему, омиљене дистрибуције, предложићу свог фаворита: MX Linux

Разлози:
– Ем-Икс је претрпан програмима, али ако сте радознали, ни то му није мана.
– Брз је као гуја, а поуздан као…Дебијан, на коме је и заснован.
– Форум ове дистрибуције је без премца (знам, пратим их бар 30-так): помоћ добијате у року од пар минута, често и од самих аутора, а слободни сте и да уз елементарно објашњење тражите уврштавање неког новог програма или верзије програма у репозиторијум. Оба која сам тражио, постављена су истог дана.
– По мени, Ем-Икс је у оригиналном издању један од најружнијих дистроа. Али, пошто му је радно окружење ИксФЦЕ (XFCE), можете га направити да личи на шта год желите. Нпр:

изворни изглед…

…мој рад од пет минута, колико сматрам да је за шминку дистроа довољно…

Толико до недеље. Јављајте се.

Александар Јовановић / Ћирилизовано за Озон прес