Чему америчко “Држ’те Хуавеј!” и руска посла

Карикатура преузета из Want to ban us from using Huawei or ZTE network equipment FCC, then pay our carriers: RWA | Wireless Estimator

Александар Јовановић:

И какве то везе има с Линуксом?

Богами, има. Прво, у ужем, техничко-технолошком смислу, зато што је 5Г технологија, о којој се овде ради, нова димензија о којој програмери (и Линукса) морају да поведу рачуна. На пример, сетимо се да је Андроид – Линукс. Корпоративни, власнички, затвореног кода, али Линукс.

Друго, али нипошто не на другом месту, јер прогањање “Хуавеја” је права илустрација шта би чекало ГНУ/Линукс када би (значајније) угрозио интересе западних мегакорпорација. Уместо чланака о смртној опасности од зрачења 5Г предајника, свуда и сваки дан бисмо читали како Дебијан, Девуан, Арч, Џенту и слична банда изазивају мождану хиперактивност, тумор на мозгу… Па би уследиле тужбе, санкције, изопштавање из “цивилизованог света”…

Треће, превод овог и оваквог текста има итекакву важност за Линукс у Чачку и овај блог. Како се до сада ни један једини Чачанин није јавио да сарађује, пише и преводи за “Линукс Такс Чачанин”, замолио сам сарадника свог личног блога “Ћирилизовано”, Драгана Вукојевића, који није одавде, да овог пута извиди шта Руси пишу о Линуксу и нешто преведе. И Драган, сутрадан већ, посла текст који имате испод. Дакле, први сарадник блога намењеног пропагирању у свему супериорног оперативног система у граду који се поноси својом и образовном и привредном ИТ делатношћу – није Чачанин. А неће бити ни други, за који дан ћете моћи да прочитате рад једног средњошколца из Гроцке. Каже ли вам то нешто о нама, чачанским Линуксашима пре свега.

Фотографија: АП / ТАСС

У чему је разлика између кинеског гиганта “Хуавеј” (Huawei) и Министарства индустрије и трговине Руске Федерације и “Роснана”

Телекомуникационе технологије из Кине плаше Сједињене Америчке Државе више од руског нуклеарног оружја

Док се Министарство индустрије и трговине Руске Федерације замајавало киосцима и штандовима, покушавајући да из суве дреновине исцеди нове послове, американски законодавци су прогласили кинеску 5Г радио везу својим најважнијим проблемом. Конгресна саслушања која се ових дана одвијају имају паничан призвук, иако је исход расправе унапред познат. Саслушања, саслушања, саслушања и – Трампов указ “О потпуној забрани употребе кинеске телекомуникационе опреме у бежичним мрежама САД”.

Како се очекује, председник Трамп ће потписати протекционистички документ уочи годишње индустријске изложбе о мобилним везама (Mobile World Congress), која ће се одржати крајем фебруара у Барселони. Судећи по свему компанија “Хуавеј” ће на овом сајму показати нови водећи мобилни телефон П30 Про (P30 Pro), који већ изазива тихи ужас међу Американцима.

Према јавно доступним информацијама, у П30 Про ће бити уграђен чипсет Кирин 985 (Kirin 985), који ће обезбедити неопхоне ресурсе за 5Г стандардне комуникације. Подсетимо, Кинези су недавно представили паметни телефон са Кирин 980 чипсетом, који подржава средњи 4.5Г стандард са брзинама преноса података до 1.4 гигабита у секунди.

Уље на ватру је долила новост да је уочи представљања “Хуавејевог” П30 Про у пекиншком центру за истраживање и развој најављен модем Балонг 5000 (Balong 5000) за 5Г мреже, који ће као пробој у опсегу 5Г радио веза, бити конкурент огледном “Квалкомовом” (американском) 5Г модему Снепдрагон икс50 (Snapdragon X50 Qualcomm). Разлика између њих је у томе што Кинези говоре о готовом комерцијалном производу, док су Американци више суздржани у својим проценама.

Имајући у виду незапамћене брзине учитавања и преноса података комерцијално доступног модема Балонг 5000, човечанство има досад невиђене могућности за практичну примену 5Г стандарда, пре свега у области беспилотних возила, као и по питању потпуне аутоматизације индустријске производње

5Г везе ће омогућити развој таквих технологија као што су проширена и виртуелна стварност, или тактилни интернет**, који се не може остварити помоћу 4Г. У медицини, на пример, то ће значити да престонички хирург може негде у унутрашњости обавити сложену операцију, без напуштања своје московске болнице.

Дакле, кључна особина 5Г није толико у повећању брзине преноса података (што је само по себи изузетно важно), колико у предстојећој технолошкој револуцији. У ствари, тек сада су се појавиле прилике за пуну замену човека роботом у различитим областима, укључујући грађевинарство, па чак и пољопривреду.

Наглашавамо да реч није о далекој будућности, већ о готовим комерцијалним производима Кирин 985 и Балонг 5000, чија ће широка употреба променити садашње поимање економије. Према предвиђањима стручњака, већ за неколико година, у свету (и у Русији такође) нестаће занимања возача, оператера ЦНЦ машина и тако даље.

Кина је већ уложила огромна капитална средства зарад брзог избацивања 5Г технологије на светско тржиште. Пекинг планира да у ову сврху потроши 325 милијарди долара до 2025. године, првенствено на развој и производњу хардвера и софтвера. Наиме, у самој Кини почиње најамбициознији високотехнолошки инвестициони пројекат.

Није случајно што је Роџер Викер, председник одбора за безбедност американског Конгреса, кога такође сматрају политичким наследником Џона Мекејна, отворено рекао: “Ако Сједињене Државе изгубе у трци за 5Г, Сједињене Државе ће престати да буду велике, уступајући прво место Кини.” А, тада ће американско тржиште рада изгубити до десет милиона радних места, заоштравајући до крајности друштвене противречности.

Мајкл Весел, руководилац посебне комисије за ревизију америчке економије и сигурности, наступио је на конгресним саслушањима, као стручњак за претње које долазе из Кине. Према његовим речима: “Победа Пекинга је резултат дугорочног планирања, које је покретачка снага технолошког развоја Кине.”

Другим речима, 5Г ера коју отварају Кинези у потпуности обесмишљава блебетање „пилића из гајдаровог гнезда“*** о наводно делотворној „невидљивој руци тржишта“. Даље од тога не треба тражити. Огромна разлика између “Хуавеја” и, на пример, “Роснана”, лежи у чињеници да првог води тврдокорни комуниста Рен Женгфеј, делегат Дванаестог конгреса Комунистичке партије Кине (који је усвојио програм за изградњу социјализма са кинеским посебностима) а другог Чубајс, којем та “невидљива рука тржишта” некако није помогла.

Занимљиво је нешто друго: данас су у Америци, проблеми руско-украјинског сукоба потиснути у други план, упркос повицима пропагандиста са наших телевизијских екрана, да Бела кућа кажњава Москву и док спава. А у стварности се санкцијама и политиком према Руској Федерацији баве другоразредни чиновници из Министарства иностраних дела и Министарства финансија Сједињених Држава, који само раде свој посао.

У први план у Вашингтону је доспело супростављање кинеским телекомуникационим технологијама. Тако, Гордон Сондланд, Трампов специјални изасланик у Бриселу, позива Европљане да створе заједнички фронт против кинеских производа и наговара савезнике да одустану од куповине “Хуавејеве” 5Г опреме.

Они који срљају не гледајући испред себе и користе кинеску технологију могу доспети у неповољан положај у односима са нама“, прети Сондланд. Он је позвао европске земље да изаберу финске и друге скандинавске компаније за своје 5Г уговоре, позивајући се на кинески закон о обавештајној служби, који наводно присиљава кинеске компаније да сарађују са владом “по било ком основу и питању”.

У међувремену, у интервјуу за Си-Си-Ти-Ви (кинеска национална телевизија-прим.прев.), 74-годишњи оснивач компаније “Хуавеј” је рекао је да су бежична решења и 5Г технологија “Хуавеја” глобална достигнућа која ће помоћи у решавању производних и друштвених проблема с којима се суочавају многе западне земље. А искуство коришћења “Хуавејевих” сервера, укључујући и САД (у којима је 25% свих мрежа опремљено кинеском технологијом – аутор), показује да никада није дошло до цурења тајних информација.

Можда је то разлог зашто је агенција “Блумберг”, позивајући се на анонимног владиног званичника, јавила да је влада канцеларке Ангеле Меркел одбила да директно забрани набавку опреме за немачку националну 5Г мрежу од компаније “Хуавеј”.

Други непослушник, упркос Трaмповим претњама, постао је Тајланд. У овим земљама, схватају да САД губе битку са конкуренцијом и да за собом надоле вуку Европу и своје азијске вазале.

У оваквим околностима, руско Министарство индустрије и трговине не треба да се бави штандовима, већ да хитно развија стратегију преживљавања, истовремено проклињући оне који су отворили “врата” Светској трговинској организацији за улазак у Русију. Чак се и Американци посипају пепелом по глави, схватајући опасност од технолошког заостајања и слободне трговине.

Штета је што наши посланици у Државној думи не могу да се пореде по способностима и знањима са прекоокеанским законодавацима. Да могу, ухватили би се за косу и  у јару захтевали објашњења од Медведевљевог кабинета (руске владе – прим.прев.). Суштина је у томе да је данас развој сопствених 5Г технологија од истог значаја као и пројект атомске бомбе одмах након Другог светског рата. Потценити ову опасност значи угрозити будућност земље. Паралела је очигледна: да Стаљинова влада није решила нуклеарно питање, неизвесно је да ли би Русија данас уопште постојала.

Дакле, данас су нам потребне потпуно различите структурне реформе, првенствено усмерене на стварање великог броја радних места у научно-истраживачким центрима, као што је то било у СССР-у. Јасно је да ће за решавање ових задатака бити потребни потпуно другачији министри, државни службеници којима руке нису везане обавезама с олигархијским бизнисом из 90-их година. Јер ствар је веома озбиљна.

 

* Руска државна компанија која се бави нано технологијама
** Следећи корак после интернета ствари (Internet of Things) који би требало да обезбеди пренос података са занемарљивим кашњењем уз задржавање великих протока и поузданости.

*** Јегор Гајдар је са Анатолијем Чубајсом идејни творац и покретач реформи и приватизације које су осиромашили милионе Руса бацивши их у беду и немаштину, почетком 90-их годима прошлог века.

Претходно од истог преводиоца: За Путина је наступило најтеже раздобље његове владавине

Аутор: Александар Ситњиков
Извор: Китай. Новости: В чем разница между китайским гигантом Huawei, Минпромторгом РФ и Роснано – Свободная Пресса
За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић 

Српски интернет рођен у СФРЈ

Иду­ћи у ко­рак са све­том, бив­ша Ју­го­сла­ви­ја је под­сти­ца­ла ра­чу­нар­ско умре­жа­ва­ње, па је та­ко кра­јем осам­де­се­тих на­ста­ла ака­дем­ска мре­жа ко­ја ће нај­пре пре­ра­сти у на­ци­о­нал­ни до­мен .yu, а по­том ће 1996. по­ста­ти до­ступ­на свим ко­ри­сни­ци­ма

(Фо­то Д. Јевремовић)

На питање „када је у нашу земљу доспео интернет”, многи би рекли – средином деведесетих. А заправо, тачан одговор сеже још коју годину уназад, у време планетарног развоја рачунарских мрежа. Идући у корак са светом, бивша Југославија је препознала њихов значај и подстицала „умрежавање”. Тако је крајем осамдесетих настала и академска рачунарска мрежа, која ће најпре прерасти у национални домен .yu, а потом ће се 1996. прикључити на светски интернет и постати доступна свим корисницима.

Ове и друге занимљивости недавно је представио др Божидар Раденковић, професор београдског Факултета организационих наука, на предавању на Математичком институту Српске академије наука и уметности. То је заправо била својеврсна реприза првог предавања из предмета Рачунарске мреже, које је Раденковић одржао студентима ФОН-а 1986. године. Уз аутентичне слајдове из тога доба, овај професор је подсетио и на историју развоја интернета у нашој земљи, коју је и сам стварао.

У то време, технологија је увелико омогућавала повезивање рачунара „на даљину” и размену података и интерактивних порука. Планетарним омасовљењем и међусобним повезивањем тих првих, најчешће академских рачунарских мрежа, настаће интернет какав данас познајемо. Али, у предворју тог процеса, осамдесетих година, рачунари су били малобројни и скупи – цене су им се мериле хиљадама долара. Зато су у умрежавању предњачиле институције које су поседовале компјутере, попут универзитета или фирми. Или, у случају СФРЈ – војске.

„Војска је тада имала новца и образовни систем по угледу на армије других земаља. Тако су пре цивилних факултета, оне академски проучаване најпре на Техничкој војној академији у Загребу, чији сам иначе веома добар уџбеник и сам користио припремајући своја предавања”, истиче проф. др Раденковић.

Пионирски допринос умрежавању је дала и привреда, па су студенти ФОН-а вежбали на информационом систему ондашње Југобанке, који је имао око 200 прикључака, што је, према Раденковићевим речима, био завидан број за једно предузеће. О државним улагањима у развој нових технологија, упркос нарастајућој економској кризи, сведочи и то што је Институт „Михајло Пупин” тих осамдесетих година правио модеме светског квалитета. Успостављена је и јавна мрежа „Јупак” за пренос података, са хиљаду умрежених рачунара. А на интернету их је у свету тада било укупно – око две хиљаде.

Ипак, прави зачетак домаћег интернета је била рачунарска мрежа ФОН-а, успостављена 1987 – годину дана пошто је Раденковић увео свој предмет. Већ 1989. се оснива европско регулаторно тело за управљање развојем академских мрежа. Тада су чланицама додељени национални домени, па је Југославија добила .yu домен – за који ће први ДНС сервер бити управо на ФОН-у. Основано је и национално регулаторно тело за ову област (YUNAC), из којег је финансирана инфраструктура за будући развој интернета.

Већ 1991. се остварује прва интернет веза у Србији између ФОН-а и Електротехничког факултета у Београду, а убрзо се формира и Академска мрежа Србије (1992), као и Мрежа пословних технолошких информација Републике Србије, чиме настаје и комерцијални национални домен .co.yu. Иако се СФРЈ у то време већ распала, а СРЈ била под санкцијама, инфраструктура је захваљујући државној подршци и домаћој памети успешно одржавана.

„То су били пројекти ресорног министарства и кроз њих је мрежа редовно негована, а у време санкција су чак уграђени и нови оптички линкови. Захваљујући контактима које смо имали, успели смо да уведемо електронску пошту на свим универзитетима. Истовремено, формирањем Мреже пословно-техничких информација, омогућено је да под покровитељством државе у академску мрежу ступе и важна предузећа. Тако смо добили чак око 4.000 .co.yu домена. Стога, упоредо с развојем брзог интернета у свету почетком деведесетих, и код нас је све функционисало једнако као свуда. Захваљујући томе, прикључивање ’домаћег интернета’ на иностранство се десило природно и безболно”, истиче проф. др Раденковић.

Тај историјски тренутак се збио 1996. кад је национална академска мрежа спојена са светским интернетом, чиме су онлајн сервиси постали доступни корисницима у земљи.

 

Аутор: Димитрије Буквић

Извор: Политика

Па ко се упеца: “Најзад! Виндоус 10 ће допуштати лак приступ линукс-фајловима”

На препоруку за чланак Windows 10 Will Finally Offer Easy Access to Linux Files сам наишао на порталу Tux Machines. Уредник тог хвале вредног извора је уз повезницу на читав текст приложио и свој коментар:

“Ма какви. Ово му пре дође као мамац за WSL (Windows Subsystem for Linux / Виндоусов подсистем за Линукс). ‘Мајкрософт’ хоће да спречи народ да користи прави ГНУ/Линукс са правим кернелом, било као једини оперативни систем, било у дуал-бут варијанти. Овде се ради и о задржавању могућности увида у ваше датотеке, лозинке, у то шта куцате – у све што радите и имате на рачунару.”

Ма немогуће! Ил’ јесте, биће да је баш тако. Линуксаши знају шта је у питању – добар део нас је прешао на ГНУ/Линукс и/или БСД управо зато да се не бисмо добровољно потчињавали надзору окупатора – али ако сте “прозораш” или, у тек нешто мало бољој варијанти, “дуалбутаџија”, можда вам буде интересантно ово ново “Мајкрософтово” солило.

Најзад! Виндоус 10 ће допуштати лак приступ линукс-фајловима

 

Ажурирање за Виндовс 10 заказано за април 2019. ће донети дуго очекивану могућност: лак приступ, преглед, па чак и измену линукс-датотека уз помоћ Виндоусовог подсистема за Линукс (Windows Subsystem for Linux – WSL), из Фајл екплорера (File Explorer) или преко командне линије.

Тренутно, ако их имате, линукс-датотеке можете наћи у AppData фолдеру, али “Мајкрософт” то не препоручује, јер измена фајлова на тај начин би могла да поквари цео оперативни систем. Али ускоро ћемо, најзад, добити званично одобрен начин да својим фајловима приступимо уз помоћ Виндоусових алата – без опасности да ишта скрцамо!

Како? Речима Крејг Левена из “Мајкрософта”: “Уместо директног приступа тим датотекама, Виндоус ће имати План 9 (Plan 9) сервер који ће подржавати WSL софтвер. ‘Десетка’ ће имати Виндоусов сервис и драјвер који ће служити као клијент и ‘причати’ са План 9 сервером, који ће ‘преводити’ ваше управљање линукс-датотекама и метаподацима као што су дозволе, обезбеђујући да све функционише како треба, без обзира што им приступате користећи Виндоусов алат. Али то су компликоване ствари, сложен процес који ће се одвијати у позадини и о коме не морате да мислите.”

Заиста нећете. File Explorer ћете моћи да отворите директно у линукс-окружењу. Биће потребно само то да у терминал (линуксашки, Bash shell – прим. прев.) укуцате следећу команду:

explorer.exe .

И онда – дивота. Моћи ћете да своје линукс-фајлове “drag and drop”-ујете, “copy and paste”-ујете, па чак и то да их измењујете. У Виндоусовим програмима!

Могуће је да начин на који све то функционише “Мајкрософт” у једном тренутку и то промени, али и сада – дакле, пре толико жељеног ажурирања – да бисте приступили датотекама из свог Линукс дистроа у дуал-буту с “десетком” је лако, просто у Експлорерово прозорче укуцате:

\\wsl$\<running_distro_name>\

То јест, ако уз Виндоус 10 терате и Убунту, онда у Убунтуов терминал:

\\wsl$\Ubuntu\

Што, наравно, функционише и са Виндоусовом командном линијом. Ако у PowerShell или Command Prompt унесете команду

cd \\wsl$\Debian\

улазите у root директоријум вашег Дебијана, на пример.

Корисници Виндоусовог подсистема за Линукс одавно траже овакве могућности. Рич Тарнер из “Мајкрософта” је још давне 2016. написао да бар два-три пута дневно мора да упозорава да се линукс-фајловима не приступа из File Explorer-а. Али, ето, сада ћемо моћи да са својим датотекама из Линукс дистроа радимо без опасности да нешто упропастимо.

Најзад!

 

Аутор: Крис Хофман
Извор: How To Geek
За Озон прес и Линукс Такс Чачанин превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијану