Линукс у Чачку (пачворк)

Најмодернија и највећа библиотека у Србији“, али непингвинизована

Колико пута сте прочитали на линуксашким сајтовима и форумима:

– Кад ће, бре, нова верзија дистроа, најавили сте је још пре месец дана?
– Ауторски тим: Кад буде спремна.

Е, нешто слично и ја могу да одоворим/правдам се зашто трећи наставак касни две недеље.

С тим што ни овај текст није исполиран, већ је пачворк, “писање крпицама”.

Зашто? Јер здравствени проблеми и операција, а нарочито анестезија, утичу и на ефикасност, менталне способности, целовитост у мишљењу и излагању.

О чему за који дан на другом месту, а овде, за данас две теме. Прва је искуство директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, др Богдана Трифуновића са Линуксом. Друга је проистекла из једне од његових напомена да радници Библиотеке нису прихватили прелазак на Линукс.

Господину Трифуновићу сам поставио само једно, истина сложеније питање: како и када је Библиотека покушала да (делимично) уведе Линукс и зашто у томе није успела?

Др Богдан Трифуновић: Укратко, током развоја Центра за дигитализацију Библиотеке у Чачку (од 2008) суочили смо се са потребом да радимо интензивније са Линуксом због инсталације и одржавања сопственог сервера за дигиталне документе које смо добијали кроз дигитализацију књига и некњижне грађе. Такође смо убрзо почели и да радимо са веб сервером за постављање једног дела дигиталних колекција на интернет, за приступ корисника. Тада сам кренуо и да користим Линукс као једини ОС, определио сам се за Убунту након експериментисања са више дистрибуција. Након одређеног времена предложио сам руководиоцу Библиотеке да се ова дистрибуција инсталира и као основни ОС за запослене, а одмах смо Линукс инсталирали и на рачунарима у Интернет клубу Библиотеке за читаоце. Нешто касније на пар рачунара за запослене такође је инсталиран Линукс.

Реакција колега, али и корисника, није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система. Такође, јавио се проблем и са коришћењем одређених хардверских периферија, на првом месту термалних штампача, који су требали да из софтвера оптимизованог за Виндоус штампају разне врсте налепница. И на крају, због слабије подршке софтвера отвореног кода пре десетак година у области напредне обраде текста и слике, као и обраде аудио и видео фајлова, донео сам одлуку да се као ОС за радне станице користи и даље Виндоус, док за сервере користимо Линукс дистрибуције.

Виндоус као ОС дуже присутан на тржишту за професионалну употребу имао је у то време одређена решења која одговарају за системе који траже сертификате или софтверске кључеве за приступ, рецимо, базама података, што је присутно и у нашој професији, док данас верујем да је ситуација повољнија за Линукс дистрибуције него што је било пре 10 година. Али донета је одлука за коју сматрам да је дугорочно обезбедила стабилно пословање, што се може видети и по сервисима које нудимо путем нашег веб сајта.

Као обичан корисник лично не правим велику разлику да ли ћу да радим на неком ОС, много ми је важније да алати које користим буду стабилни у раду и да не оптерећују претерано хардвер. На пример, због скупог Офиса за Виндоус користим на једном рачунару Либре офис, који је данас сасвим задовољавајући и достигао је по квалитету највећег конкурента. У раном периоду, док се још звао Опен Офис, по квалитету није могао да приђе Мајкрософт решењу, али је имао подршку као бесплатно и, што је можда важније, алтернативно решење заједнице отвореног кода.

Надам се да ће моји одговори користити у вашем раду.

Срдачно,
Богдан Трифуновић
Градска библиотека Чачак

“Реакција колега, али и корисника није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система.

За мене је ова реченица најпровокативнија. Шта има реакција колега да буде сметња увођењу ефикаснијег система, тиме и рада. Организујеш им курсић од три дана – гарантујем да је 18 сати учења довољно за основно овладавање било којим од популарних дистроа – и учи или “путуј игумане”. Али није то само бољка бившег руководства Библиотеке, и нова власт Минхена је тај изговор употребила када су се вратили под “Мајкрософт” и његов Виндоус.

Корисници? Исто важи и за њих: учи. Библиотека је за радознале умове. Истина има и оних других, али њима би се могао оставити какав мини-“прозорчић” систем. Нешто као азил.

Знам да се велика већина вас неће сложити с овим ставом. А и што би. Линуксаши су линуксаши зато што другачије мисле. Која питања је код вас подстакло искуство др Трифуновића. И знате ли одговор(е)?

Интернет и портали су места за вишесмерну комуникацију. Кажите шта мислите, размена мишљења није разметање, још мање губљење времена.

И за крај, да начнемо још једну тему, омиљене дистрибуције, предложићу свог фаворита: MX Linux

Разлози:
– Ем-Икс је претрпан програмима, али ако сте радознали, ни то му није мана.
– Брз је као гуја, а поуздан као…Дебијан, на коме је и заснован.
– Форум ове дистрибуције је без премца (знам, пратим их бар 30-так): помоћ добијате у року од пар минута, често и од самих аутора, а слободни сте и да уз елементарно објашњење тражите уврштавање неког новог програма или верзије програма у репозиторијум. Оба која сам тражио, постављена су истог дана.
– По мени, Ем-Икс је у оригиналном издању један од најружнијих дистроа. Али, пошто му је радно окружење ИксФЦЕ (XFCE), можете га направити да личи на шта год желите. Нпр:

изворни изглед…

…мој рад од пет минута, колико сматрам да је за шминку дистроа довољно…

Толико до недеље. Јављајте се.

Александар Јовановић / Ћирилизовано за Озон прес

Линукс у Чачку: “Зашто ти шалини користе Линукс”

Први део серијала можете наћи овде.

По плану, данас је требало да представим неколико успешних и један пропао покушај увођења Линукса у чачанске институције. Међутим, не даде се, из више разлога. А и није баш безопасно када похвално говорите о овом бесплатном и супериорном оперативном систему. Разумем неке саговорнике чији писани одговор нисам успео да добијем. Може се стати на жуљ врло моћној и масно (пот)плаћеној интересној групи која ради на свеприсутности Виндоуса, који је не само оперативни систем, већ и алат за надзор корисника. Али о томе други пут и са подацима, не само тврдњом. Што тражи истраживање, време и новац…

Уместо планираног чланка, изволите превод једног личног погледа на разлоге с којих би требало радити с пингвинчићима. Надам се да ће читалац “Циско”, који нам је прошлог пута подарио своје мишљење речима…

“Kako prizeman tekst, bez puno cinjenica, pljuvati jedan ili drugi OS je van pameti, malo podseca o rasprave CZV-PAR…
Dok ovakvi zastupaju Linux, nece udeo u trzistu doci ni do 2%.
http://gs.statcounter.com/os-market-share/desktop/worldwide/

…наћи више “надземног” у доле изнесеним ставовима аутора “убунташа”, који се није потписао иако пише у првом лицу једнине, а стил му је, бар по мени, трапав, и износи неке врло проблематичне тврдње (рецимо о неупитној безбедности Линукса).

Али са већином изнетог се слажем. И мислим да може да буде корисно новајлијама или онима који се спремају да пређу на Линукс. “У сваком случају, не може да шкоди”, што рекао велики Лане.

Зашто ти шалини користе Линукс?

 

За данас, ево петнаестак разлога:

1. Добар разлог за коришћење Линукса је и задовољство, моћи рећи да не користите Виндоус и не знате како “то” ради кад вам неко затражи да дођете код њега и поправите му његов прозорашки рачунар.

Јер све и да познајете Виндоус, зашто бисте се петљали са (највероватније крекованим) системом препуним малвера и разних глупости, е да бисте генију спасили податке које, наравно, није “бекаповао”.

2. Ту је и време, а време које улажемо у Линукс је време уложено у учење: команди које се користе при раду у терминалу за приступ фајловима, како да “убијете” неки процес, освежите систем…И онда, после неколико година, одједном схватите да умете да сами инсталирате веб-сервер, сервер за електронску пошту, да знате шта су портови и да умете да их откључате и закључате, “заштитни зид” вам није тајна, па чак и да направите сопствени дистро. Речју, да знате како ваш рачунар функционише.

С друге стране, учење Виндоуса је страћено време, јер нам овај мрачњачки систем не дозвољава увид у процесе и реагује на најбизарније начине када покушавамо да нешто поправимо. Чему се бактати с Regedit-ом или Dr. Watson-ом кад ће Виндоус 10 сутра изаћи с новим техникама које ће потпуно изменити систем, а подешавања постати још скривенија? Чему вазда и наново учити систем који никада не приказује шта се дешава?

3. Добар разлог за Линукс је и безбедност. Не губите време на инсталирање антивирусног програма за Линукс, антиспајвер, антиштагод. Наш систем не користи додатне функције за анализу свих пакета који пролазе кроз мрежну картицу, већ боље користи пропусни опсег, окренут је бољем и ефикаснијем претраживању интернета, а вируса је ослобођен и без антивирус програма. За Виндоус је каталогизовано шест милиона различитих вируса, за Линукс – хиљаду. Дистрои су већ вакцинисани, а када се појави нови вирус за Линукс, у року од неколико сати стиже нови “лекић” за све дистрибуције.

Ово својство Линукса је за некога можда само интересантно, али мени – и већини – је битно, пошто 80% времена за рачунаром проводим на интернету или користим онлајн апликације, без да гомила антиштагод алата траћи ресурсе моје машине покушавајући да је заштити. Дакле, Линукс је идеалан за “сурфовање”.

4. Линукс је компатибилнији. Ова тврдња, која на први поглед изгледа чудном, сасвим је разумљива ако познајете Линукс и знате стандардне формате фајлова, укључујући и оне отвореног кода. Пр сам се питао зашто Open Office у Линуксу отвара све фајлове, као што су DOC и Windows DOCX, али не и ODF Office, што је формат по међународном ИСО стандарду, одобрен већ годинама. А онда почех да увиђам да постоје free формати фајлова за скоро све – од векторског цртежа, музике, слика, па до текстова, докумената…- али и да су сви они некомпатибилни у Виндоусу, посебно у “Мајкрософтовим” алатима, и да се обично користе у другим оперативним системима, у мноштву њихових алата.

5. Према томе, Виндоус је некомпатибилан, а не Линукс. Виндоус подржава само власничке формате, а бесплатне блокира да буду некомпатибилни. Потпуно је неприхватљиво да и после десет година постојања OGG-a, датотеке која је бесплатна алтернатива власничком MP3 формату, не можете да је одмах отворите у Виндоусу 10. Исто важи за SVG, ODF и многе друге фајлове које Виндоус и даље блокира. Је л’ то “Мајкрософт” не уме да угради бесплатне кодеке или је у питању нешто друго, пошто Линукс чита и записује на Виндоусовим FAT16, FAT32, и NTFS чврстим дисковима, док Виндоус може да чита само своје дискове?

6. Следећи разлог који нас мами да користимо Линукс је велика активност “пингвиниста” на интернету, линуксаша који су схватили предности слободног софтвера и нису више изложени ћудима и милости великих компанија, па сад помажу другима у коришћењу слободног софтвера и решавању проблема, најчешће на форумима и блоговима. И та огромна датотека знања само ће још више расти, надокнађујући недостатак средстава у време израде апликација.

Када користите Линукс осећате се делом бодре, раде да помогне и зналачке заједнице, и поносни сте што припадате самопожртвованом “племену” посвећеном развоју интернета и рачунарства.

7. Са Линуком нема изненађења. Кад једном покренемо графичку картицу, скенер или модем, то има да ради до краја му раднога века. Не бива да у Линуксу нешто кврцне без очигледног разлога и да се дешавају “чудне ствари”, да оно што је до јуче радило данас одједном не ради, а да ни пипнуто у међувремену није.

“Чудне ствари” су својина Виндоуса. Линукс је робустан, па када нешто чачкамо по конфигурацијској датотеци, и забрљамо па нешто престане да ради, увек је можемо вратити у пређашње стање, и онда терај по старом. Ништа не мора бити уништено. А тај факат нас привлачи да учимо и експериментишемо – рецимо кад неко на блогу предложи и опише нова подешавања – и да свој дистро прилагођавамо личном укусу и потребама. Другим речима, згодна је ствар када проблем можете решити за пар минута и увек имати стопостотно поуздан и без грешака оперативни систем.

8. Са Линуксом је брже. У Виндоусу се троши пуно времена, јер су нам често потребни алати које морамо вијати по интернету, а онда да их инсталирамо, испробамо имају ли какву фалинку и раде ли шта нам је потребно, па потом, ако нам не служе сврси, деинсталирамо и тражимо какав “крек”, молећи Бога да с тим завршимо посао. Ако успемо, ђубре треба уклонити из рачунара, при чему никада нисмо сигурни да ли смо успут покупили и нешто малвера. У Линуксу свега тога нема, све што нам треба већ је у ризници програма дистроа.

9. Са Линуксом је брже и зато што нема сталног рестартовања као код Виндоуса, кад на овоме нешто инсталирате, помислите да нешто није у реду или апликација напросто престане да одговара на команде. Такође, инсталирање апликација у Виндоусу може бити споро јер су често препуне функција које нам не требају. На Линуксу, алатке се инсталирају за трен, преко командне линије (терминала) или интуитивног менија, односно ризнице програма.

10. Линукс ради течније. После неког времена коришћења Линукса, када нестане страх што ћете уклонити неки фајл или обавити сложенији задатак, постајемо свесни да Линукс ради глатко, течније од Виндоуса – у свему, не само при руковању фајловима и код уклањања апликација. Линукс увек ради тачно оно што му кажемо, чак и када курсор показује да је на “стендбају”. Сасвим супротно од Виндоуса, који има опрезан и бирократски однос према кориснику.

11. Линукс се понаша боље и када нам је отворено више програма. Музички плејер, други виртуелизовани оперативни систем, преузимање програма, претраживач…сви отворени заједно троше невероватно мало CPU-a. Такође, волео бих да ми неко објасни зашто Виндоус 10 ради боље на Линуксу. Можда зато што је Линуксов кернел напреднији и што много боље управља мултитаскингом?

12. Линукс вас не дави беспотребним. Поставши напредни корисници рачунара, нервирамо се када нам машина говори шта да радимо. Ако одаберемо “restart later“, то је то, рестарт остављамо за касније, не желимо да нас апликација непрестано подсећа да је треба рестартовати, јер већ знамо да је потребан “reboot” који смо одложили.

13. Такође, коме је до инсталирања месинџера када, као у Виндоусу, има 500 функција, реклама, упутстава за комуникацију са другим апликацијама, свиме због чега вам се чини да рачунар има сопствени живот, а ви једино хоћете да пошаљете поруку пријатељу. Нити је пријатно, нити је добро када оперативни систем одлучује уместо нас, када нам не дозвољава да уклонимо стари месинџер, прегледач (Експлорер) или да онеспособимо неку функцију. Желимо да оперативни систем одговара на кликове, а не да вечито бива “мени је газда рекао…”.

14. Апликације су све гломазније. У Виндоусу, иако тамо има више софистификованијих апликација, број њихових могућности је и терет.,не само предност. Да ли је стварно неопходно да у једној апликацији можете да манипулишете сликом, шаљете е-пошту и/или поруке? Коме треба апликација од 300 Мб? Плус прегледач повезан са ODBC базом података, свакакви конектори и мултимедијални плејери, све препуно реклама а неефикасно, чак и за оно што вам најчешће треба, прост задатак? Код Линукса, апликације раде тачно оно што желимо да раде, без да се троше брда ресурса и “могу ја и ово” – што не значи да се на Линуксу не могу обављати сложени задаци, јер има апликација за све потребе и укусе.

15. Линукс нема застарелих података. Корисници Виндоуса, пак, виде да им оперативни систем има и застареле алате, али су немоћни – компанија која је власник производа скривеног кода је одлучила да суспендује апликацију, а опет тражи читаво богатство за селидбу података. У Линуксу тога нема, не само зато што му је изворни код отворен и доступан на увид свима, већ и што користи отворене формате који омогућавају лако сељење података у савременије апликације. Код Линукса, нема компанија заинтересованих да зарађују на застарелости и надоградњи апликација.

ЗАКЉУЧАК

У Линуксу, често се дешава да оно што желимо можемо добити са неколико команди наведебих на форуму дистрибуције или блогу неког напредног корисника. Једном командом ћемо инсталирати алат, другом обавити шта смо хтели. И ништа није пиратизовано, него је доступно бесплатно, па нема опасности ако апликацију оставимо у рачунару, ако нам касније поново затреба.

Али о томе, као и другим бројним предностима Линукса, следећи пут.

Извор чланка на енглеском: Why Nerds Use Linux – LinuxAndUbuntu – Linux News | FOSS Reviews |
Извор: Озон прес
Приредио и превео за “Озон прес”: Александар Јовановић

Линукс у Чачку

Овај чланак је написан за чачански портал “Озон прес”. Али мислим да ни тема ни шта се хоће нипошто нису локални. Стога, сестро и браћо пингвинисти, прочитајте га и, надам се, покрените нешто слично у свом граду.

Линукс у Чачку

Најпре, ако не правите разлику између рачунара и оперативног система, онда слободно пропустите и овај и будуће чланке на тему Линукса, што је заједнички назив за породицу оперативних система заснованих на тзв. кернелу (језгру) отвореног кода, какви су и скоро сви програми који се користе на Линуксу.

Исто важи и ако немате појма да ли ваш рачунар као оперативни систем користи “Мајкрософтов” Икс-Пе, “седмицу”, “осмицу” или “десетку”.

Овај серијал је намењен унеколико већ информисаним корисницима личних рачунара, руководиоцима и ИТ стручњацима чачанских градских служби, али пре свега овдашњим пословним људима који схватају или ће схватити да своје пословање не смеју ставити под апсолутну контролу и потпуни надзор “Мајкрософта” и ентитета који стоје иза те компаније.

У том смислу, Чачак већ има неког искуства и добрих примера. Да ли сте знали да Јавно предузеће за грејање “Чачак” и ЈКП “Комуналац” већ користе Линукс и да због тога, будите сигурни, њихове услуге коштају мање него да плаћају за Онај други ОС, како ми, линуксашки “секташи”, често називамо неки од Гејтсових “прозора”, прозора у све што чините кад користите неки од његових оперативних система?

Зато је, чини ми се, и примерено да овај серијал започне чланком о будућем моделу оперативног система и пословања, уз Гуглету, најмоћније светске ИТ корпорације…

Ново! Навали народе! Стиже “даса”, DaaS Windows

Допада ли вам се што ће са новим Виндоус ДааС оперативним системом “Мајкрософт” бити газда, некада вашег, личног рачунара?

Има преко тридесет година како о рачунарима размишљамо као о Виндоус машинама, али машинама чији смо ми власници и имамо контролу над њима. Е, томе се ближи крај.

Није у питању то што нас “Мајкрософт” на све могуће начине тера да се са Виндоуса 7 пребацимо на Виндоус 10, него што Виндоус више неће бити оперативни систем на какав смо навикли.

“Мајкрософт” ради на замењивању “десетке” са тзв. Мајкрософт мениџд десктоп-ом (Microsoft Managed Desktop), што ће бити десктоп-као-сервис, дакле услуга (DaaS). И? И то што ћете онда, уместо власништва над својим примерком Виндоуса, морати да га изнајмљујете сваког месеца.

ДааС није нова идеја. Ситрикс (Citrix) и Ви-Ем вер (VMware) својим власницима доносе паре већ годинама. И сам “Мајкрософт” има Римаут десктоп сервисис (Remote Desktop Services), услугу у кенозоику познату под називом Терминал сервисис (Terminal Services).

Microsoft Managed Desktop је ново чудо. Њиме је проблем латенције код старих Виндоус ДааС услуга решен тако што лични рачунар задржава добар део функција оперативног система.

Али ви, са новим Виндоус ДааС-ом, више нећете бити газда пи-сија. “Мајкрософт” ће вам – аутоматски – и по свом нахођењу, нудити и пружати услуге, крпити шта треба…И опет ће бити све ОК, је л’ тако?

Можда и неће. Сигурно вам је, осим ако се управо нисте спустили с брда, познато да ИТ сектори небројених фирми нису баш најсрећнији што им “Мајкрософт” двапут годишње шибне по велики “апгрејд” – то јест. ако ћемо ствари звати правим именом, закрпетине (или, ако смо баш фини, Sservice Patches – SP).

Сећате ли се update-а од априла месеца? Куку и леле! “Мајкрософт” никад није шкртарио на бубетинама (“баговима”), али тада је било баш царски, нема шта. Успео је да унереди чак и своје сопствене програме – Ворд, Аутлук, Фајл експлорер

Врли колега и трудбеник “Компјутерворлд”-а Вуди Ленард је чак препоручио да, осим ако априлско ажурирање није дошло главе рачунарчићу, искључите кад-“Мајкрософт”-‘оће надоградњуautomatic updating. И у праву је. Крпљење “прозорчине” је увек било ризично. али са “десетком”, гле изненађења, све су шансе да ћете после patch-овања имати чак и више проблема.

И онда, с таквим искуством, хоћете ли “Мајкрософту” плаћати да се стара о рачунару вам, уместо да о својој машини и оперативном систему водите бригу лично, сами? Тачно, и мислио сам да ћете то рећи.

Какогод, DaaS Windows куца на врата. “Мајкрософт” одавно, али постепено, напушта старозаветни концепт десктопа. На пример, Офис. Ваш феудалац се усрдно труди да Офис закупите преко Офиса 385, уместо да га купите и користите – за исте паре – недопустиво дуго, годинама. Microsoft Managed Desktop је први корак у замењивању личног и сопственог десктопа изнајмљивањем услуге. До 2021. ће већ постати “стари добри Виндоус”, као сада Офис 365. Али шта је ту је, запљуснула нас “будућност”. Или можда цунами?

Све зависи од тачке гледишта. Лично, нисам баш најсрећнији због оваквог “тренда”. Довољно сам матор да се сећам пи-си револуције. Било је…ослобађајуће.

Али сада “Мајкрософт”, иста она компанија која је револуцију предводила, покушава да нас врати у стари, централизовани, с једног места контролисани систем. Ако настави тим путем, једини стварни избор који ћемо имати, желимо ли прави оперативни систем за свој десктоп, биће Линукс и МекОС. О, имаћемо и “прозорче”, али не више за лични рачунар.

Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: With DaaS Windows coming, say goodbye to your PC as you know it
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијану

НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА СЕРИЈАЛА

Вон-Николсов чланак је од јула месеца. Небитно. Човек предвиђа ствари, а ово што је написао сматрам да је извесно чим “Мајкрософт” изексплоатише “десетку” и своје кметове припреми да пређу на “дасу”, на коме се још ради.
Али и за нас важи оно што рече Шекспир: “Бити спреман, то је све.”

Стога ће наредни чланци бити упознавање како са самим Линуксом, тако и са виђењима чачанских и иних стручњака о питању ослобађања Чачана од кметског односа спрам (само)наметнутог нам Виндоуса.

Заинтересовани да помогнете?

Помоћи можете на више начина:

  1. Коментарима (лична искуства, предлози тема и чланака…).
  2. Спремношћу да се одазовете позиву на разговор за овај серијал, ако сте стручни и имате искуство или вам предстоји рад на увођењу Линукса у ваше радно окружење.
  3. Финансијски. И то на линуксашки начин – колико ко жели и може. Списак “Серијал новчано помогли” ће бити објављиван на крају сваког чланка, чим неко “повуче ногу”. Али, за разлику од начина како програмери слободног софтвера и творци појединачних дистрибуција Линукса прикупљају средства за свој рад, пристајући и на прилоге из анонимних извора, овде тога неће бити. Зашто? Зато што је овај серијал и нека врста анкете, да се види ко у Чачку схвата да је прелазак на бесплатан и отвореног кода оперативни систем практично – неминовност.

Серијал припрема и уређује: Александар Јовановић

Извор: Linuks u Čačku – Ozonpress :: internet portal