Коју дистрибуцију Линукса би користио Фридрих Ниче и шта би рекао на Клуб Линукс Такс Чачанин?

Коју дистрибуцију Линукса би користио чувени немачки филозоф Фридрих Ниче, да је данас жив? Одговор на ово питање покушаo je да да проф. др Нил Лист са сарадницима.

Према студији објављеној на веб-сајтовима русофилних срБских мислилаца “Србин инфо” и “СРБски ФБРепортер” – што не значи да се паре које порески обвезници са Запада издвајају за науку користе за дослух и деловање Доналда Трампа и Владимира Путина преко српских проксија – Фридрих Ниче би највероватније користио Џенту Линукс (више: Пингвиниста изгубио вољу за животом током инсталирања Џенту Линукса, а може и Džentu — Vikipedija, slobodna enciklopedija).

Што професор Лист објашњава овако:

“Сви знамо да Ниче није био човек стада. Дакле, апсолутно је немогуће да би користио икакав “Еплов” производ. По истој логици, можемо бити сигурни да не би такао ни свеприсутни Виндоус, мада је могуће да би имао извесног поштовања према достигнућима Бил Гејтса и ‘Мајкрософта’. Али Виндоус са својим претпоставкама – нипошто. Фридрих Ниче не би могао да поднесе да му други, на основу својих претпоставки, одређује како да користи и надограђује ОС, и да му некакав врховни ауторитет типа Windows Store намеће своју селекцију ‘добрих’ програма.

С друге стране, Џенту не претпоставља ништа слично, већ полази од претпоставке да слободан човек – пингвиниста више воли да ради ствари како и када хоће, чак и ако његов избор значи да ће бити лупања главом у зид, чупања косе у очајању и чудних погледа околине на ‘лудака’. Али то нас доводи до једне од кључних поставки Ничеове филозофије, да се ‘онај ко се пење на највише планине смеје свакој трагедији, стварној или тобожњој’, и да је битно превазићи себе и из животних недаћа изаћи као победник. Према томе, како су Ничеов надчовек и корисник Џентуа појмови подударног садржаја, логично је да би Џенту био Ничеов избор дистрибуције Линукса.”

Професор Лист нам је рекао да је његов тим разматрао и могућност везе Ниче – Linux From Scratch (LFS), иако је скоро извесно да “чак и један Ниче, ни у својим најлуђим годинама и заточен у азилу, ни помислио не би да ЛФС користи за нормалан свакодневни рад”.

А друштвене мреже, на којим друштвеним мрежама би био немачки филозоф?

Професор Лист сматра да резултати истраживања наводе на закључак да би Ниче користио GNU Social: “Ниче је био усамљеник, човек вечито занет сопственим мислима. Зар није логично да би таквом пустињаку највише одговарала друштвена мрежа за коју скоро нико не зна да постоји?”

Напомене преводиоца:

Ово је релативно стари текст, али разумљив и неупућенима у Линукс. Ко зна енглески и напреднији је Линуксаш сит ће се насмејати читајући и новије хумореске на “Судо сатирикал”-у, чији линк имате горе, испод логотипа.

Што се тиче Ничеа и Клуба Линукс  Такс Чачанин – подржао би га, то је извесно, јер је у питању онај танак горњи слој који промишља ИТ, али сумњам да би био члан, јер чак и LinuxMasterRace (назив секције на веб-сајту “Редит”) није место где се окупљају надљуди него, као што рекох, итијевски мислена мањина (склона самозезању).

– Ступио сам у непосредан додир са шесторицом будућих чланова Клуба. Адвокат Иван Војводић ће – уз наше сугестије и предлоге, које можете изнети и у виду коментара испод овог текста и на адресу [email protected] – саставити Статут. После прва два-три састанка окупљаћемо се у “Монтани”, и то је договорено. Јавно предузеће за грејање “Чачак” ће финансијски, са половином потребних средстава, помоћи израду пилот емисије из серијала “Амфитеатар”, снимак предавања на ФТН-у или Високој школи техничких струковних студија на тему Линукса. (Данко Ћаловић, директор Грејања: “Помоћи ћемо. Што је добро за Чачак, а јесте, добро је и за нашу кућу.”)

Остаје да се види да ли ћемо и у којој мери имати разумевања ФТН-а и
Високе школе техничких струковних студија. Пре свега њих, али и Агрономског факултета и основних и средњих школа чије су учионице амфитеатри у малом.

О свему томе више после празника.

 

Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System

Водич за почетнике: dpkg команде за Дебијан и дебијанчурлију

Свака дистрибуција Линукса има управљач пакетима софтвера (package manager). У Дебијану или дистроима заснованим на Дебијану (дебијанчићима” – кум преводилац), подразумевани управљачи пакетима су apt, apt-get и/или графички алат Синаптик (Synaptic). Сви ови управљачи пакетима ослањају се на алатку и базични програм dpkg.

У овом чланку ћемо представити основе управљања пакетима у Дебијану и на Дебијану заснованим дистрибуцијама, и како да радите са пакетима користећи директно dpkg.

Али најпре мало о управљању пакетима у Дебијану у општим цртама.

У управљању пакетима у Дебијану користи се више алата: apt-get; aptitude (apt), dpkg, apt-file, dselect, taskel и gdebi. Скоро сви ови алати користе базични алат dpkg, да би, уз сопствени допринос, обезбедили већу функционалност.

Међутим и сам dpkg, тј коришћење исте команде , омогућава једноставно инсталирање и уклањање програма, манипулисање и надоградњу.

(Напомена преводиоца: И овде је потребно додатно објашњење. Пре свега, “sudo” овога пута није потребан, јер не мењате систем, него само тражите обавештење. Друго, шта је “search_pattern“? То би се могло превести “по обрасцу”, када издајете детаљније упутство шта dpkg треба да тражи. Више о томе можете прочитати овде, а за почетак, за најједноставнији случај када унесете само назив програма, рецимо firefox, испис на командној линији изгледа овако:

Како инсталирати програм (програмски пакет)

Следећа dpkg команда се користи за инсталирање програмског пакета, али и за надоградњу (upgrade) ако је пакет већ инсталиран:

dpkg -i назив пакета.deb

Горња команда захтева физичко присуство .deb фајла у рачунару.

(Напомена преводиоца: Шта је “.deb” фајл и шта се подразумева под “физичко присуство”? Уопште није тако компликовано као што изгледа. Ево примера:

Дебијан у основној верзији, следећи философију и политику слободног софтвера, у својој ризници програма нема програме који су “власнички”. На пример, прегледач Опера можете инсталирати тако што ћете отићи на ову страницу, скинути .deb пакет прегледача у директоријум Downloads, да омогућите “физичко присуство у рачунару”, а затим…

А затим није (сасвим) тако као што је аутор – подразумевајући да читалац већ зна нешто о Линуксу – рекао. Није навео да испред команде “dpkg” мора да се изда команда “sudo” (више о “су” и “судо” овде), као и да се мора унети пут до пакета.

Данас, с обзиром на актуелност .deb пакета стабилне верзије Опере и кориснички назив (мој је “asj”, а ви бисте унели свој), команда би изгледала овако:

sudo dpkg -i /home/asj/Downloads/opera-stable_54.0.2952.71_amd64.deb

Кад се навикнете – очас посла. И без ризика од малвера и других сплачина подразумеваних за Виндоус.)

Излиставање већ инсталираних пакета

За излиставање пакета већ инсталираних на свом Дебијану или дистрибуцији заснованој на Дебијану користимо следећу команду:

dpkg -l search_pattern

И добијамо, на пример:

Уклањање инсталираних пакета

За уклањање пакета који не користите или вам не треба, користите следећу команду, која ће одстранити цео пакет, изузев конфигурационог фајла:

dpkg -r package_name.deb

(Напомене преводиоца:

– Опет непотпуно упутство. За уклањање малопре инсталиране Опере, команда је: sudo dpkg -r opera-stable

– Овај чланак је добар пример зашто се за напредније коришћење ГНУ/Линукса мора имати бар основно познавање енглеског језика и, с почетка, довољно стрпљења да се усвоји синтакса упутстава, као и да се навикне на сва ограничења када пишу непрофесионалци, какви су махом аутори-линуксаши, част изузецима. Рецимо, школовани новинар зна, научио је већ у првом семестру журналистике, да је погрешно претпостављати да је читалац већ донекле обавештен. Неће му то набијати на нос, али ће писати – ако пише за најширу публику – idiot friendly.

– Исто важи и када тражите савете на форуму. Прво прогуглајте да ли је већ неко имао сличан проблем, јер у скоро свим случајевима јесте и решење је већ описано небројено пута – али ако је ваш случај заиста посебан, немојте се либити да се представите као неискусан линуксаш, “noob“, и замолити за савет какав можете да разумете. Ако још нагласите “idiot friendly“, разоружаћете пасивне агресивце, каквих су препуни и линуксашки форуми, а не само коментаторске секције српских патриЈотских портала, па ће вам одговорити неки озбиљан човек (или дете, клинци Линукс озбиљно схватају, и у техничком, и друштвеном смислу) и добићете употребљив одговор. Ја том малом лукавству прибегавам редовно, увек са успехом.)

Приказ садржаја пакета

Шта одређени пакет садржи, сазнаћете уз помоћ следеће команде:

dpkg –contents назив пакета.deb

Такође, уместо “–contents“, можете унети “-c” (без наводника):

dpkg -c назив пакета.deb

Проверавање да ли је пакет инсталиран или не

За појединачан пакет:

dpkg -s назив пакета.deb

Где је инсталирани пакет?

За појединачан пакет:

dpkg -L назив пакета.deb

Информације о одређеном пакету

dpkg -p назив пакета.deb

Инсталирање неколико пакета истовремено

Ако имате више .deb фајлова за инсталирање, то можете учинити у једном “цугу”. Али имајте у виду да сви ти .deb фајлови морају да буду смештени (“даунлодовани”) у истој фасцикли (folder).

dpkg -R –install /путања до фасцикле са .deb фајловима

Распакивање .deb пакета

Понекад ћете хтети да распакујете пакет да бисте унели неке измене у фајлове:

dpkg –unpack назив пакета.deb

Реконфигурација распакованог .deb пакета

Пошто сте изменили шта сте хтели, и да бисте припремили .deb пакет за инсталирање:

dpkg –configure pacakge_name

Још података о dpkg командама?

dpkg –help

Закључак

Већина управљача пакетима за Дебијан заснована је само на dpkg-у. Са горе наведеним командама, обавићете посао и кад управљачи пакетима оману.

И завршна напомена преводиоца:

Ја до сада нисам користио dpkg команде, већ програм Gdebi. Што препоручујем ако сте и ви почетник и ако баш морате да инсталирате нешто што нема у ризници Дебијана или дебијанчурлије. Али је боље, и едукативније, ако се придржавате подразумеваних програма, и тако испитате зашто су творци дистроа баш њих ставили, а не неке друге. Уосталом…

DontBreakDebian

Мада и можете: не боли, али тражи времена – као и свако учење и играње.

Аутор:
Извор: The Beginner’s Guide to the dpkg Command in Debian-Based Linux Distro – Make Tech Easier
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Како да уз Виндоус имате и један Линукс на свом рачунару (ВИДЕО)

Ево једног петоминутног видеа који одлично илуструје колико је “дуалбутовање”, тј. упаривање Виндоуса и неког Линукс ОС-а, у овом случају Дебијана, брз и једноставан процес.

Ако знате о чему се ради и шта тачно радите. Зато и рекох да је и Рибин видео илустрација, а не упутство.

Јер претходно треба научити шта је партиционисање диска, које су разлике када се два или више ОС-а (поред dual boot-a постоји и triple boot и multi boot) упарују на преносном и стоном рачунару, које и колике су партиције потребне…а да не говоримо о томе шта је Линукс, тачније ГНУ/Линукс и како одабрати одговарајућу дистрибуцију.

Мислим да је Риба одабрао добар пример: уз Виндоус, којег ћете задржати због неких скупо плаћених професионалних програма, предложен је Дебијан, који је, због своје стабилности и обиља свих, па и професионалних програма, прави избор за пословне кориснике.

Али ни Дебијан, исто као партиционисање, није за дибидус почетнике. Стога би било паметно да неког пријатеља Линуксаша замолите да одвоји мало времена да вам помогне. Хтеће он, не брините, већина нас има ту зилотску црту, а и неће му требати више од два сата: сат и по да уз Виндоус инсталира Дебиан успут вам објашњавајући партиционисање и карактеристике инсталирања неког Линукса, као и да мало среди тек “отпаковани” Дебијан, и; пола сата, да вас, уз пиво, упути где и шта да читате о Линуксу.

Потом је лако: Дебијан не тражи честа освежавања (за “стабилну” верзију је довољно једном недељно, што је неких 2-3 минута), на вама је само да истражујете и оним програмима, за које сте сиротом Гејтсу дали свој лако стечени новац, нађете одговарајућу замену.

Риба је као алтернативу Дебијану навео Манџаро, дистрибуцију из породице Арч Линукса. И то је добар избор, поготово ако вам нешто значе најновије верзије програма а не бисте много да ризикујете и трошите време на свакодневна освежавања система.

Има и других, на десетине других дистрибуција које је лако инсталирати и на лаптоп и на стони рачунар. Али је и много дистроа за које је потребно право истраживање како их инсталирати. Временом, ако сте радознали шта се ту крије, због чега се вреди помучити око неког дистроа који “мрзи” бежичне везе, на пример, испробаћете и њих. За почетак, довољан је Дебијан. Или, за скромније у погледу учења а склоније шљаштећем, Линукс Минт.

У сваком случају, “who dares wins“.

Да се не извињавам због енглеског. Радозналима и слободољубивима толико да зароне у Линукс није потребно објашњавати зашто им је неопходан страни језик (немојте ме држати за реч, али верујем неким линуксашима да се о Линуксу сасвим лепо може информисати и на руском и француском), а што се тиче оних других…брига ме.

За крај, дугујем једно упозорење: сам никада нисам радио дуал или мултибут са Виндоусом. Увек имам по три инсталиране дистрибуције Линукса, али Виндоус сам начисто одбацио петнаестак дана пре појаве “десетке”. Међутим, на “Редиту” пратим искуства других, па пречесто виђам да је “Виндоус” при освежавању “почистио” партицију са Линуксом. Дакле, ако кренете у упаривање, обавестите се још детаљније шта вам је чинити и, за сваки случај, на партицији за Линукс немојте држати важне податке. Све док се и сами не одлучите да деинсталирате онај шпијунско-силеџијски систем.

 

Извор за видео: Riba Linux
Приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу