Италијански град Вићенца уместо Виндоу$а уводи ГНУ/Линуксов Зорин ОС

Италијански град Вићенца планира да општинске рачунаре с “Мајкрософтовог” Виндоуса пребаци на ГНУ/Линуксову дистрибуцију Зорин ОС. У том смислу је покренула пилот-програм с неколико рачунара.

Зорин ОС (Zorin OS), дистрибуција ГНУ/Линукса заснована на Убунтуу (Ubuntu), корисницима који желе да уђу у свет Линукса пружа слично радно окружење као Виндоус.

Развој Зорин ОС-а је 2008. године покренуо Артјом Зорин. Зорин ОС је моћан а опет флексибилан систем, једноставан за коришћење због интефејса налик “Мајкрософтовој” “седмици”, што се може изменити тако да ради и изгледа као  Виндоус Икс-Пе (Windows XP) и Гном 2 (GNOME 2). У овом часу, према “Дистро воч”-у (DistroWatch), Зорин ОС је десета најпопуларнија дистрибуција ГНУ/Линукса.

Пробни програм са Зорин ОС-ом

Идеја о испробавању Зорин ОС-а на општиским рачунарима настала је по увођењу сличног програма у једној школи у истом граду, Вићенци. Један од родитеља, Албано Парента, је Зорин ОС, волонтерски, инсталирао на старе рачунаре школске лабораторије, па школа сада има лабораторију са четрдесет поузданих рачунара, без икаквих трошкова за додатни хардвер. Вићенца је свој “пут отвореног кода” започела још пре неколико година када је увела линукс сервере, сада га само наставља са пи-си рачунарима и радним станицама.

Пилот програм са Зорин ОС-ом је започео Филипо Занети, одборник задужен за програме поједностављивања и иновирања у Општини Вићенца, који каже да је Зорин ОС изабран стога што корисницима омогућава лак и интуитиван прелазак са виндоус-десктопа, и због брзине и безбедности. Поред тога, пошто је  заснован на Убунтуу, једном од најпопуларнијих и најбоље одржаваних оперативних система, Зорин ОС омогућава и стабилност, неопходну за рад општинске администрације. Зорин ОС ће постепено заменити “Мајкрософтов” Виндоус на свим радним станицама. Тада ће на њему радити 895 општинских службеника Вићенце.

Италијански градови су стари пионири у увођењу софтвера отвореног кода. А вести о уштедама милиона и милиона евра преласком на системе и програме отвореног кода више и нису вести – све већи број европских градова бира Open Source и GNU/Linux.

 

Аутор: Муниф Тањим
Извор: It’s F.O.S.S.
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Први пут објављено 9.  маја 2016.

Седам дистрибуција Линукса које нису засноване на Убунтуу

Које су најбоље дистрибуције Линукса за почетнике?

Читаоци FOSS-a ми често постављају ово питање и ја обично одговарам са Убунту, Линукс Минт, Елементари ОС, а споменем и неке друге, мање познате, дистрибуције засноване на Убунтуу. Расправе се обично воде на тему Убунту контра Линукс Минта.

Али, читалац Дејвид Бар је прошлог месеца затражио да кажем која је верзија Линукса што није направљена на Убунтуу најбоља за почетнике.

Који су критеријуми за одређивање дистроа за почетнике? По мени:

• једноставна инсталација
• компатибилност с хардвером
• употребљивост чим се “отпакује”
• већ инсталиран користан софтвер
• подршка заједнице корисника дистроа

Па да кренемо. Без неког посебног реда:

1. Антергос / Antergos

Антергос је моја најновија омиљена дистрибуција. Мада није баш “нов”, раније је имао назив Синарч (Cinnarch), као комбинација Арча и Синемон радне површине.

Заснован на Арч линуксу, Антергос има сопствени инсталатер (још увек бета) који олакшава инсталирање. Антергос има шест “укуса”, свој ћете изабрати код инсталирања, а у “живој” верзији основна је ГНОМЕ (GNOME)

Тема Антергоса је Нумикс, што му додатно побољшава изглед. Употребљив је чим се отпакује, има довољно апликација за почетак. Да се много размишљало о брендирању види се и по веб сајту и по форуму – изгледају добро, али заједница корисника мора бити већа да би могла да пружи већу подршку. Нема много упутстава посебно за Антергос, а на блог заборавите.

Зато што му се менаџмент фокусирао на једноставност и брендирање, овај дистро бих назвао Убунту из света Арч Линукса. И заиста има квалитетну основу, добра је алтернатива Убунтуу, и за почетнике, и за искусне кориснике.

2. Манџаро Линукс / Manjaro Linux

Још једна дистрибуција заснована на Арчу која је у последње време стекла велики број поклоника. Намењена је почетницима и има КДЕ, ИксФЦЕ (XFCE) радна окружења, по избору, а преко заједнице корисника су доступни и ГНОМЕ (GNOME), ЛИксДЕ (LXDE), Мате и др.

И Манџаро има сопствени, једноставни инсталатор. Већ је инсталиран уобичајени софтвер, а за више ту је управљач програмима.

Најинтересантнија ствар код Манџара је што тек треба да изађе његова стабилна верзија а већ има култни статус – зато што му је сврха да буде Арч Линукс доступан почетницима: “Еnjoy the simplicity (Уживај у једноставности)”.

(Напомена преводиоца: Овај текст је данашњи, али је, наравно, раније написан. Стабилна верзија Манџара је изашла данас, 10. августа.)

3. Арчбенг / ArchBang

И Арчбенг је дистро урађен на Арчу – Арчов пандан на Убунтуу направљене лагане дистрибуције Кранчбенг. Кранчбенга више нема, али је његова верзија Кранчбенг++ једна од најбољих лаганих дистрибуција Линукса за почетнике.

Као и Кранчбенг, Арчбенг има управљач прозорима Опенбокс ( Openbox window manager), што га чини још лакшим и бржим, и такође треба да корисницима омогући предности Арча “право из кутије”. Међутим, нема подршку колико Манџаро и Антергос, па се његови корисници ослањају на подршку, инструкције и документацију заједнице корисника Арча. Али, да се почне, постоји Арчбенгова страница на Википедији.

4. Чакра / Chakra 

Опет дистро заснован на Арчу, ал’ последњи на списку, обећавам.

За разлику од Манџара, Чакра је стара дистрибуција Линукса, воле је многи љубитељи Арча. Фокусирана је искључиво на КДЕ радно окружење. Мото: “Тhe most pure KDE experience possible(Најчистији могући КДЕ доживљај)”.

Ако сте КДЕ пуританац, Чакра јесте за вас. Али није за почетнике колико дистрибуције наведене горе.

5. Федора / Fedora

Кажу да је Федора највећи конкурент Убунтуу, што се тиче десктопа, наравно. Убунту подржава “Каноникал“(Canonical), а Федору други комерцијални провајдер Линукса, “Ред хет” (Red Hat).

И Федора има свој инсталатер, доста уграђених програма и графички управљач пакетима, почетници лако могу да сами инсталирају додатни софтвер.

Према Дистровочу, Федора је по популарности трећа дистрибуција Линукса.

Пи-Си Линукс ОС / PCLinuxOS 

Пи-Си Линукс ОС је у претходној деценији био најчешћи избор почетника. Немојте ме погрешно схватити, још увек је популаран, али не као некад. Нови Линуксаши су склонији Убунтуу и Линукс Минту.

Пи-Си Линукс ОС је на почетку био заснован на Мандриви, али не више, еволуирао је.

Овај дистро има више “укуса”, КДЕ је основни. Добијате га са великим бројем већ инсталираних апликација и игара. Синаптик је једини менаџер пакета за инсталирање новог софтвера.

опенСУСЕ / openSUSE

ОпенСУСЕ је дистрибуција отвореног кода коју подржава комерцијални провајдер Линукса СУСЕ.

Са сопственим инсталатером, опенСусе вам даје могућност да изаберете КДЕ, ГНОМЕ. ИксФЦЕ или ЛИксДЕ радно окружење, има доста прединсталираних апликација и компатибилан је са хардвером већине произвођача.

Подршку ће вам пружити заиста велика заједница корисника, на располагању су и упутства и документација.

Иако опенСУСЕ није најидеалнији дистро за почетнике, дефинитивно га треба пробати ако имате иоле искуства са десктоп линуксом.

Како вам се допада ова листа?
Која би почетничка дистрибуција Линукса по вашем мишљењу могла да буде такмац Убунтуу (или Дебијану)?

Аутор: Абишек Пракаш
Извор: It’s F.O.S.S.
Избор и превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Први пут објављено 10. августа 2015.