Разговори угодни на Факултету техничких наука и у “линуксашком” предузећу ПММ

Ајмо по старешинству, при чему образовање сматрам старијим од привреде. Да почнемо с оним шта је рекао декан ФТН, проф. др Небојша Митровић.

С тим да се нећу се извињавати на истицању личног доживљаја, јер што рече један француски писац, поштен човек увек пише у првом лицу једнине. Оно информативни портал није роман, али…Декан ме је одушевио. Прво зато што је разговор заказао у суботу у 15,30. Врло, врло поштујем људе, ма које струке и стручности били, који не маре за радно време и радне дане када је у питању посао, јер то показује да су му предани и да га воле.

Друго, због отворености:

“Ама знам ја да Мајкрософт има и овде своје агенте. Двојицу чак, и то у настави. Али нису нешто насртљиви, а и што би били, јер програме које препоручују, ми, као државна установа, ионако добијамо од Министарства просвете, науке и технолошког развоја – бесплатно. Годишње Мајкрософту, јер смо као партнери, плаћамо само неких 300 (три стотине) евра. А што се тиче програма Мајкрософт 365, ту још нисмо одлучили…”

С то мало речи декан је рекао много. Поразговарали смо и на друге теме, али о Линуксу, и другим оперативним системима, предложио је да се обратим стручнијима од “мене физичара”, проф. др Живадину Мицићу с Катедре за информационе технологије, аутору “Оперативни системи кроз ИТ”, и Александру Воштићу са исте катедре, где је сарадник у настави предмета Информационе технологије и системи.

До др Мицића је мало теже доћи – професор је и у Крагујевцу где и живи, а у Чачак долази једном недељно, па ћу разговор с њим заказати накнадно. Али млади Воштић се одмах одазвао и, још више од декана, улепша ми дан кад рече да се у оквиру Информационих технологија и система “90% предаје Линукс, а 10% Виндоус, БСД итд. Такође се потенцира рад у терминалу…”

Рече Воштић још доста тога, али овде морам да направим једну дигресију која је истовремено и предлог чачанским ТВ кућама.

Тамо негде 2003. године, РТС је почела са емитовањем, по мом мишљењу, своје најбоље продукције свих времена: серијала директних преноса универзитетских предавања под насловом “Екс катедра”. То ремек дело праве, образовне телевизије је рађено са репортажним колима и четири камере – и као директни пренос! – што значи да је било сложено за реализацију и да му се пандан не може остварити у условима у којима раде чачанске ТВ. Али зашто нека овдашња ТВ не би снимила и накнадно емитовала, за почетак, једно предавање др Мицића или Воштића о Линуксу? Гледаност гарантујем. И “Екс катедра” је била гледан програм – пратили су га и родитељи и публика без факултетског образовања, да виде како им деца уче “науке”, али је после четири-пет директних преноса одлучено да “Екс катедра” иде као “одложено емитовање”, да би је убрзо и укинули. Када сам у редакцији Образовно-научног програма питао зашто, на шта сам имао право јер сам учествовао у реализацији, одговор нисам добио, али ми чачанска веза од горе рече, а што је требало да ми одмах буде јасно, “гадна су времена, човече, ко зна шта професор може да лупи…”

Оно и Линукс је на неки начин субверзиван, подрива монопол производа мегакорпорације која свуда има своје агенте (који омогуће нешто бесплатних програма, али када се ђаци и студенти на њих свикну – ето вечитих муштерија), али ту су и друге теме и предмети. Уосталом, Чачак има три државне високошколске установе, не би био проблем шта снимати, а желимо да нам град постане универзитетски центар, па…Ајде мало да и телевизијом пропагирамо то настојање и циљ.

Какогод, Чачак је, најпре кроз наставу на Факултету техничких наука, употреби супериорног оперативног система (на којем ради 498 од 500 најјачих суперкомпјутера на свету) давао и даје свој допринос. Истражићемо шта се у том погледу ради и у основним и средњим школама и на Високој техничкој школи струковних студија. И да ли се прати привреда. Јер, ако је судити по оном што чух у ПММ-у, ми смо на добром путу да постанемо Линукс-велесила, бар у оквиру Србије. О личном искуству с Линуксом једног радника ПММ-а ће бити речи у следећем наставку серијала “Линукс у Чачку”, а сада, уместо да препричавам шта питах и чух, речима директора Ненада Мајсторовића и на задовољство читалаца који воле техничке детаље, у виду писаног одговора:

Наша искуства са Линуксом

ПММ д.о.о је основано 2000 године. Примарна делатност фирме од почетка пословање јепрограмирање пословних апликација из области књиговодства, велепродаје, малопродаје, производње,угоститељства.

Касније се делатности проширују на продају, конфигурисање, сервис рачунара и рачунарских компоненти, као и на администрацију оперативних система.

Задњих десет година база података коју користе наше пословне апликације је PostgreSQL релациона база података која је Open Source па је њено природно окружење оперативни систем Линукс, који је такође базиран на софтверу отвореног кода. У том смислу смо код појединих корисника који су као сервере користили Виндоус оперативне системе урадили миграцију сервера базе података на Линукс дистрибуцију (Дебијан) и добили боље перфомансе базе података у радном окружењу.

Користећи могућности виртуализације (Proxmox VE-Debian и Wmware ESXi) на једном физичком серверу смо добили могућност да направимо више виртуалних сервера базираних на Линуксу, који имају своју намену по врсти посла који обављају и захваљујући природи Линукса могу бити потпуно подешени баш за ту врсту посла. На пример, сервер базе података PostgreSQL, мејл сервер Зимбра, Хттп сервер Apache, OpenVpn сервер…

У току је миграција десктоп апликација на Питон (Python) програмски језик, који је постао саставни део Линукс дистрибуција и крајњи циљ је софтверски производ који ће моћи да ради и на Линуксу и на Виндоусу и у њиховом хетерогеном окружењу. Наше је да кориснику предочимо све предности и мане, а слобода избора могућих решења је на њему. Уосталом ова слобода избора је уграђена у саму Линукс филозофију.

Предности и мане Линукса из нашег скромног искуства са пословним корисницима су:

Предности:

1. Цена – бесплатан.
2. Робустност и отпорност на спајвер, вирусе, тројанце и црве, и друге злонамерне програме.
3. Идеалан ОС за програмере и ИТ администраторе, подржава већину модерних програмских језика данашњице.
4. Нема сталног ресетовања услед надоградње ОС-а и багова који настају услед тога (погледајте данашње верзије Виндоуса 10)). Приликом ажурирања софтвера Линукс генерално не захтева рестарт.

Мане:

1. Данас, већина хардверских производа има подршку и за овај оперативни систем. Међутим, постоје и они произвођачи хардвера који не дају драјвере за овај оперативни систем.
2. Многи сматрају да је лакоћа коришћења оперативног система на страни Виндоуса. Овде се изгледа јавља и највећи отпор код корисника код којих се Линукс инсталира на њиховим радним станицама, он не види предности Линукса на серверу, али му је комфор у раду најбитнији. Или је све то код нас ствар навике, посебно што већина корисника раније није имала никакав додир са Линукс окружењем. Сличан пример: Libre Office је потпуно бесплатан канцеларијски пакет, функционалан у сваком погледу, али запослени који треба да га користи инсистира код директора фирме да му се купи Microsoft Office пакет јер само на њему може да ради.
3. Мали број ИТ администратора за Линуx и фирми које се тим баве.

Тако каже комшија из Немањине. Текст му нисам мењао, само сам га упристојио да (већим делом) буде на српском писму. Што је посебно питање: могућности и ограничења писања о ИТ-у и ГНУ/Линуксу на ћирилици. Али о том – потом.

Као и о обећању првих материјалних доприноса: декан рече да ће, “кад смо већ могли за играче ‘даме'”, видећемо да за месец-два Линуксаши добију свој простор на ФТН, да се тамо окупе на пар сати, док ће ПММ дати нешто новца и опреме. Што би се рекло, кренуло. А и ред је. Јер, на пример, ако се чачанске ТВ куће оглуше на горе изнесен предлог, од чега платити три камере и сниматеља, расветљивача, монтажера и реализатора снимка предавања о Линуксу што бисмо га “окачили” на Јутјуб и, наравно, Озон прес.

Александар Јовановић / Ћирилизовано за Озон прес

Игор Љубунчић: Будућност је стара

Напомена уређивача серијала “Линукс у Чачку” и преводиоца: Пред вама је превод чланка једног од најпознатијих линуксашких аутора. Игор пише под псеудонимом Dedoimedo. Биће вам интересантно и ко је и чиме се све бави аутор, али текст… Прочитајте га поготово ако сте млади и ако вам је програмирање посао.

“Старац с брадом”, Рембрант

Често се питам шта дефинише старију особу? Број година? Ментална старост? Однос према животу? Способност за обављање физичких послова? Спремност за толерисање срања? Спремност за учење, па чак и стварање новог? Мешавина свих ових чинилаца?

По свој прилици сам један од ретких који размишљају о овоме, јер ако погледате около, сва данашња техника и технологија су окренуте fashion-у и трендерчићима – све, од нових платформи за стримовање до торокања, штагод. све је “тренди” а садржаји појмова старости и старења су мутни, непостојећи чак.

Што је, вероватно, највећа економска опасност по данашње развијене друштвене заједнице. Садашња друштва постају све старија и старија, с ничим на видику да тај процес заустави.

Још у априлу 2018. године одржао сам уводни говор на DORS/CLUC-у, о проблему старост-технологија. На Западу, људи постају све старији. Истовремено, техника је пројектована, дизајнирана и предвиђена углавном за млађе генерације. Отвара се провалија између потрошача и производа. Неодрживо.

У врло, врло блиској будућности, стари људи ће чинити највећи део становништва, већину у плуралистичкој демократији. Прећи ћемо праг онога што називамо “проблемом троструких 50”. Зависи кога питате, али већина се слаже да ће се то десити око 2050. године, да ће 50% западне (европске) популације бити старије од 50. година. Биће више “диносауруса” него тренди-младежи спремне да – и физички и ментално – прихвати и прилагоди се стварним новим трендовима. Чини се да данас о томе нико не мисли, а понајмање млади оптимистички програмери садашњих производа, који ће и сами до 2050. бити умировљеници, део све старијег становништва.

Замислите…

Замислите себе како користите паметни телефон. За већину, то је делатност не много различита од орангутановог гуљења глупе банане. Држите мали уређај (често са ниским коефицијентом статичког трења) на длану, савијате врат и приклањате главу надоле, да бисте гледали у премалу стварчицу на неодговарајућој удаљености. Репертоар физичких покрета ограничен је као када бисте гледали у пола цигле, чврсто стиснуте.

Када сте млади и чили, и тетиве су вам као направљене од Спајдерменових нити, чак и сама помисао да ствари радите на ергономичан начин је – непостојећа. Али, како старите, лагодност постаје све драгоценија.

А то је “златни рудник”, ако тако нешто уопште постоји.

Јер су зрели и старији људи спремни да плате за решења и производе који ће: а) повећати лагодност; б) повећати и побољшати благостање, укључујући здравље:; в) повећати њихову активност, тако да ствари обављају краће а ефикасније. Зрели и старији људи имају финансијска средства и мотив опстанка да стечено улажу у технологију и технику које ће им помоћи да опстану.

А опет, тешко ћете пронаћи ма какав производ за људе “озбиљних” година, да не говоримо о старцима.

Осврните се

Стално наилазим на примере небриге и неразмишљања о будућности. Шта год то било, било која платформа или технологија, све решења за младеж, без мара за старије. На пример, фонтови. О фонтовима, знате већ, гудим непрестано. Фонтови за Линукс су…незгодни. Чак и у новим ергономским изменама “Гугловог” Хрома 69 измена контраста фонтова је, у почетном издању, неодговарајућа, контраст није оптималан. Допадљивости је дата предност над функционалношћу. Што важи и за нови Џимејл (Gmail), је л’ тако?

Мобилна револуција је учинила проблем још акутнијим – чудно, мали и поједностављени додирни фактор ЈЕСТЕ донео неколико корисних ергономских побољшања, попут већих дугмади и апстрактнијих интерфејса, што опет смета продуктивности, али то је посебна (иако слична) тема. Са друге стране, потреба за поједностављењем и апстракцијом довела је до деградираног искуства на платформама без додира. На пример, нове равне теме за Линук Минт Тара и Виндоус 10 су типични приери како модеран  раван дизајн може да изгледа чист и cool, али не помаже већем визуелном контрасту или свести о просторности.

Сучеље од позадине одваја – мало зелено дугменце?!

Други пак изједначују изглед и успех: ако направе нешто што личи на какав “Гуглов” производ, мисле да ће и сами постати “Гугл”. Али ова погрешна претпоставка доводи једино до неодговарајуће ергономије, нема никаквих предности. Према томе, промене у контрасту фонтова и сл. хоће разгласити “бржи од светлости” по читавој информатичкој индустрији, али ће истовремено створити још већи јаз између све старијег становништва и технолошких решења.

Позитивних промена је веома мало. О Линуксу и старијим корисницима сам говорио још 2013. године, али не да се ништа није променило, него у неким областима што их споменух – назадујемо. Али то је проблем који превазилази домен Линукса и десктопа. Такво је читаво наше животно окружење. Све.

Недостатак радне снаге, дистопија, зомбији

У наредних неколико де4ценија, машине ће још и више замењивати људе у индустрији. Што би са штампаријама, ткачницама и рудницима, наставиће да бива са рутинским и репетитивним задацима и пословима. То значи да ћемо имати армије незапослених, али и да ће се више него до сада тражити одређени профили.

Јер, како човек стари, потребно му је све више медицинске неге. Мислите да су здравствени системи већ преоптерећени? Онда замислите шта ће тек бити са двоструко већим бројем људи изнад 50 година, утрострученим становништвом од 60 и преко, када више од 10% сународника буде имало више од 80 година.

Ако ишта, ово је златна прилика и треба да буде мотивација сваког данашњег програмера, коме ће, може бити, за коју деценију требати свакодневно мењати пелене; за пословне људе, јер им требају производи за старе и богате који не жале да потроше ако ће им нешто побољшати квалитет живота на заласку.

Нажалост, премало се улаже у овом правцу. Препостављам да је то зато што се богатство жели одмах, а на рачун бесловесне масе која не мари шта ће бити за 20 година. А у Европи већ има градова духова, и биће их све више како становништво постаје старије, а објекти намењени младима ће бити недовољно искоришћени и на крају напуштени.

Фотографија: Википедија

За ваш следећи пројекат…

…замислите себе како сте већ стари. Које и какве погодности би сте желели да имате? Које, какве и каквог облика апликације? Би ли вам помогла проширена стварност ако вам је покретљивост смањена? Или стварно паметни лични помоћник с вештачком интелигенцијом? Да ли би сте и ви желели велике, лаке и јевтине уређаје?

И, ван свог најнепосреднијег окружења, шта бисте волели да видите у граду. Концепт паметних градова је запањујући покушај да се створе градови тако “интерконектовани” да се у сваком тренутку зна ситуација инфраструктуре на сваком нивоу. Како би ваши софтверски алати у томе помогли?. А самоуправљајући аутомобили? Уклапа ли се све?

А сад назад у ваш микрокосмос. Поразмислите мало о језичким баријерама и процесу учења. Већина оног што данас имамо пројектована је да буде прекомпликована и преглупа. Људи претпостављају да је оно што су навикли да раде или тривијална, лака ствар, или да таква треба и да буде, али ретко стану и поразмисле о стварној ефикасности предмета или делатности у питању. На пример, чак и деца користе “паметне телефоне”. Али то не значи да тиме и свој мозак користе и развој подстичу на паметан начин.

За овај проблем нема простог решења, јер одговор лежи у милиону ствари које треба усагласити – савршено. Али пре тога потребно је још нешто – промена начина мишљења у читавој ИТ индустрији, свест да ће будуће техно-технолошко окружење и зависност од технике и технологије подразумевати већи, и стално све већи,проценат старији особах у укупном становништву. И тај тренд неће бити лако преокренути, јер демографске промене трају деценијама, па и дуже.

Некада је пензионисање у 65-ој значило да ћете уживати још којих 10-15 година – као умировљеник, а не више “радна снага”. Уз мало среће, уклопили бисте се у пропорцију 4:1 између радног века и пензије. Али данас људи живе дуже. Ако се у пензији ужива рецимо 20 година, онда је пропорција радни век-пензија измењена: сваке две године рада дају вам годину умировљеништва. Да ли то значи и већи порези? И присилно продужење радног века? Сиромаштво? Или би требало да ствари учинимо ефикаснијим? Јер се може десити да мајушни слој оних који раде издржава огроман број старих, пензионера.

Можда вам све ово делује мрачно, дистопијски, али такав ће бити резултат вишедеценијског друштвеног, културног и економског напретка. И десиће се управо у време када садашња младеж стигне у своје “златно доба”. Другим речима, сви ти “експерти” за друштвене мреже и којекакве тренди стварчице и трикове, наћи ће се у истој ситуацији као садашњи предмет презира им, старији. Само што ће им бити још горе, јер ће прилика за промену бити још мања него данас.

Дакле, памет у главу. Макар из најсебичнијих разлога, јер ћете једном и сами бити корисник, почните с програмирањем уистину паметних и скалабилних решења, решења која имају у виду демографске промене. Речју, штагод данас радили, размишљајте о сутрашњици.

Закључак

2050. изгледа тако далеко. Све док се не сетите да су “Умри мушки” и “Ламбада” објављени пре само тридесет година. Софтверска и хардверска решења данашњице су неодговарајућа за старији свет,иако је то огроман – и биће све већи и лукративнији!- сегмент тржишта. За такву тврдњу имамо безброј примера, безброј справица и програма како за личну употребу, тако и за посао, од малих предузећа до мегакорпорација. Јасноћа и читљивост текста, дизајн…шта год хоћете. А ту су и здравствена заштита, градски објекти, продужетак радног стажа…

Ви не можете све ове проблеме да решите сами. И не треба. Али можете почети да размишљате о свеобухватном и интелигентном решењу онога што данас стварате. Јесте забавно писати cool and slick стварчице које ће бити популарне и тренди, али права чар лежи у стварању одрживих и футуристичких решења која ће бити пример људскости. Не треба много за започети. За почетак, само мало повећајте фонт. Или обезбедите да се не траћи време на непотребне кликове. Јер време је уистину драгоцено, не трошимо га на бљештаве глупости.

Живели!

Аутор: Игор Љубунчић Dedoimedo
Извор: The future is old
За Озон прес превео: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Линукс у Чачку (пачворк)

Најмодернија и највећа библиотека у Србији“, али непингвинизована

Колико пута сте прочитали на линуксашким сајтовима и форумима:

– Кад ће, бре, нова верзија дистроа, најавили сте је још пре месец дана?
– Ауторски тим: Кад буде спремна.

Е, нешто слично и ја могу да одоворим/правдам се зашто трећи наставак касни две недеље.

С тим што ни овај текст није исполиран, већ је пачворк, “писање крпицама”.

Зашто? Јер здравствени проблеми и операција, а нарочито анестезија, утичу и на ефикасност, менталне способности, целовитост у мишљењу и излагању.

О чему за који дан на другом месту, а овде, за данас две теме. Прва је искуство директора Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, др Богдана Трифуновића са Линуксом. Друга је проистекла из једне од његових напомена да радници Библиотеке нису прихватили прелазак на Линукс.

Господину Трифуновићу сам поставио само једно, истина сложеније питање: како и када је Библиотека покушала да (делимично) уведе Линукс и зашто у томе није успела?

Др Богдан Трифуновић: Укратко, током развоја Центра за дигитализацију Библиотеке у Чачку (од 2008) суочили смо се са потребом да радимо интензивније са Линуксом због инсталације и одржавања сопственог сервера за дигиталне документе које смо добијали кроз дигитализацију књига и некњижне грађе. Такође смо убрзо почели и да радимо са веб сервером за постављање једног дела дигиталних колекција на интернет, за приступ корисника. Тада сам кренуо и да користим Линукс као једини ОС, определио сам се за Убунту након експериментисања са више дистрибуција. Након одређеног времена предложио сам руководиоцу Библиотеке да се ова дистрибуција инсталира и као основни ОС за запослене, а одмах смо Линукс инсталирали и на рачунарима у Интернет клубу Библиотеке за читаоце. Нешто касније на пар рачунара за запослене такође је инсталиран Линукс.

Реакција колега, али и корисника, није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система. Такође, јавио се проблем и са коришћењем одређених хардверских периферија, на првом месту термалних штампача, који су требали да из софтвера оптимизованог за Виндоус штампају разне врсте налепница. И на крају, због слабије подршке софтвера отвореног кода пре десетак година у области напредне обраде текста и слике, као и обраде аудио и видео фајлова, донео сам одлуку да се као ОС за радне станице користи и даље Виндоус, док за сервере користимо Линукс дистрибуције.

Виндоус као ОС дуже присутан на тржишту за професионалну употребу имао је у то време одређена решења која одговарају за системе који траже сертификате или софтверске кључеве за приступ, рецимо, базама података, што је присутно и у нашој професији, док данас верујем да је ситуација повољнија за Линукс дистрибуције него што је било пре 10 година. Али донета је одлука за коју сматрам да је дугорочно обезбедила стабилно пословање, што се може видети и по сервисима које нудимо путем нашег веб сајта.

Као обичан корисник лично не правим велику разлику да ли ћу да радим на неком ОС, много ми је важније да алати које користим буду стабилни у раду и да не оптерећују претерано хардвер. На пример, због скупог Офиса за Виндоус користим на једном рачунару Либре офис, који је данас сасвим задовољавајући и достигао је по квалитету највећег конкурента. У раном периоду, док се још звао Опен Офис, по квалитету није могао да приђе Мајкрософт решењу, али је имао подршку као бесплатно и, што је можда важније, алтернативно решење заједнице отвореног кода.

Надам се да ће моји одговори користити у вашем раду.

Срдачно,
Богдан Трифуновић
Градска библиотека Чачак

“Реакција колега, али и корисника није била позитивна, јер због навике коришћења Виндоус платформе требало је привикавање и учење новог система.

За мене је ова реченица најпровокативнија. Шта има реакција колега да буде сметња увођењу ефикаснијег система, тиме и рада. Организујеш им курсић од три дана – гарантујем да је 18 сати учења довољно за основно овладавање било којим од популарних дистроа – и учи или “путуј игумане”. Али није то само бољка бившег руководства Библиотеке, и нова власт Минхена је тај изговор употребила када су се вратили под “Мајкрософт” и његов Виндоус.

Корисници? Исто важи и за њих: учи. Библиотека је за радознале умове. Истина има и оних других, али њима би се могао оставити какав мини-“прозорчић” систем. Нешто као азил.

Знам да се велика већина вас неће сложити с овим ставом. А и што би. Линуксаши су линуксаши зато што другачије мисле. Која питања је код вас подстакло искуство др Трифуновића. И знате ли одговор(е)?

Интернет и портали су места за вишесмерну комуникацију. Кажите шта мислите, размена мишљења није разметање, још мање губљење времена.

И за крај, да начнемо још једну тему, омиљене дистрибуције, предложићу свог фаворита: MX Linux

Разлози:
– Ем-Икс је претрпан програмима, али ако сте радознали, ни то му није мана.
– Брз је као гуја, а поуздан као…Дебијан, на коме је и заснован.
– Форум ове дистрибуције је без премца (знам, пратим их бар 30-так): помоћ добијате у року од пар минута, често и од самих аутора, а слободни сте и да уз елементарно објашњење тражите уврштавање неког новог програма или верзије програма у репозиторијум. Оба која сам тражио, постављена су истог дана.
– По мени, Ем-Икс је у оригиналном издању један од најружнијих дистроа. Али, пошто му је радно окружење ИксФЦЕ (XFCE), можете га направити да личи на шта год желите. Нпр:

изворни изглед…

…мој рад од пет минута, колико сматрам да је за шминку дистроа довољно…

Толико до недеље. Јављајте се.

Александар Јовановић / Ћирилизовано за Озон прес