Линукс команди је на стотине, све запамтити немогуће је. А није ни потребно. Бива тренутака кад потпуно заглупим и никако не могу да се сетим неке команде. Буљим и буљим у терминал, ал’ јок, ништа. Дешава ли се исто и вама? Е, имам лепу вест: Apropos и BASH history омогућавају да се на једноставан начин подсетимо заборављених команди. Apropos је команда којом се претражују странице упутстaва (Man pages), тамошњи називи и описи команди, на основу кључних речи.
Рецимо да сте заборавили команду за излиставање садржаја директоријума. Како употребити aprpos? Једноставно:
$ apropos "list directory"
И добијамо листу команди везаних за упит:
Знам да је dir , што најпре можемо употребити, лако запамтити, али сам овим примером само хтео да покажем која је сврха apropos команде. Да напоменем да упит треба да буде што експлицитнији, јер има случајева да, када садржи само једну реч, нећете добити шта тражите. На пример,
$ apropos "list"
и apropos не помаже.
Опет, ако вас интересују детаљи о кернелу, довољно је:
$ apropos "kernel"
Реултат:
Чак и без наводника ћете добити исти испис. Али, ако упит садржи више речи, наводници се морају користити.
Идемо даље. Заборавили сте које команде користити за додир са физички удаљеним системом? Тада помаже:
$ apropos "remote"
Само имајте на уму да вам apropos излистава све команде које садрже реч унету у упит, да ћете морати да мало скролујете да се опсетите онога шта тражите.
Примера има колико хоћете, па да бисте видели шта све може apropos консултујте странице Упутства (Manual) и команду man:
$ man apropos
А да, заборавих. Можете употребити и “обрнуту претрагу” (reverse search) тако што ћете притиснути CTRL+R и укуцати, ако се сећате, првих неколико слова заборављеног. Из bash history ћете добити листу команди које сте раније користили, да их претражите користите стрелице горе и доле и, када нађете тражену команду, притисните TAB или десну стрелицу да бисте је изабрали, и ENTER, да би постала извршна.
Има и других лекова за нас “кречане” .”Букмарковање” (од bookmark) и “таговање” (од tag) често коришћених команди ће нас поштедети копања по Гуглети и ман-страницама. Више о тој апотеци на страницама испод:
Нове вештине треба учити читавог живота, јер вам ум постаје живахнији а и чине вас конкурентнијим на тржишту рада. Опет, неке вештине су теже за научити од других, посебно оне у коме вас мале новајлијске грешке могу коштати подоста времена када их исправљате.
Добар пример је учење Линукса. Ако сте свикли на Виндоус или МекОС радно окружење, прелазак на Линукс, са његовим командама за терминал – вама непознатим – може захтевати прилично учења. Али награда је вредна труда и уложеног времена, у шта су се уверили милиони и милиони људи пре вас.
Међутим, линуксшко путешествије није без замки. Стога смо замолили неколико заљубљеника у Линукс да се присете почетака и грешки које су правили.
“Не упуштајте се у рад у терминалу очекујући да команде функционишу на рационалан и конзистентан начин, јер ћете бити тешко исфрустрирани. Али не зато што су терминал и његове функције лоше пројектовани – мада ћете се понекад осећати као да лупате главом у зид – већ стога што су и терминали и програми настајали еволутивно, функције и команде су и мењане и додаване током више генерација” – напомиње Ђина Ликинс.
“Исто тако лако и природно као што вам је ‘копипејстовање’, требало би да вам буде да се прво обавестите, прочитате о одређеној команди, да бисте стекли бар општу представу о њеним учинцима. Нарочито ако је у оквиру ње и pipe команда и/или још која друга. Зашто? Зато што има доста команди које могу бити деструктивне све док не научите шта раде (на пример команде rm и dd). Не питајте ме откуд то знам” – Кети Меклафлин.
“На почетку линуксашења, нисам баш био свестан важности сналажења у систему датотека. Тако сам једном обрисао неки фајл у ономе за шта сам мислио да је home директоријум, у терминал сам укуцао sudo rm -rf * и тако избрисо фајлове за подизање (boot) система. Сада, пре задавања сличних команди, често користим pwd да бих био сигуран да сам тамо где хоћу да будем у фајл-систему. А што се тиче оног ‘акцидента’ имадох среће, при руци ми је био бутабилни УСБ, па сам успео да повратим фајлове из сиротог лаптопа” – Дон Воткинс
Не ресетујте дозволе (permissions) за читав систем на 777 јер вам се чини да је дозволе тешко разумети а хоћете да вам апликација има приступ нечему” – искуство је Метју Хелмкеа.
“Уклонио сам пакет (програм), а нисам проверио од којих подпрограма (dependencies) зависи. Пустио сам да буде уклоњено све, тако да због уклоњених подпрограма неки други програми нису могли да раде” – Кедар Виџај Кулкарни.
А ви? Које сте грешке ви правили на почетку своје одисеје с Линуксом? Да их други, и не само почетници, не праве, опишите их доле, у Коментарима.
Постоји добар разлог због којег Твитер називају страницом ужаса.
Цинизам, егоизам, ничим изазвано непријатељство, пропаганда лишена чињеница, сексизам, верска нетрпељивост и чиста мржња – твитовани, имате их посвуда на интернету. И, што је још горе, непрестано. Твитер је нездрав и зато што је брз, то је бујица. Отварање TweetDeck-а, омиљеног програма за Твитер код манијака као што сам и сам, а све због “апдејтовања” цвркутића у реалном времену, углавном личи на урон у плимски талас, силу која ће вас убрзо исцрпети и скоро натерати да одустанете од борбе да останете при здравом разуму.
Али, ако вам Твитер спада у опис посла, од зла не мож’те побећи. Или ипак можете. И то користећи технологију из праисторије интернета, древну, али и данас живу.
Не само Твитер, него све друштвене мреже данас личе на воду у плућима (ово је последњи пут да јадикујем, обећавам), па нас није баш мало што размишљамо о брисању налога или барем да тамо проводимо мање времена. Шта би била замена за те, да простите, алгоритамске доводе вести, newsfeeds друштвених мрежа? RSS!
RSS je породица веб формата који се користе за објављивање и праћење садржаја интернет страница које се често мењају, као што су новински наслови; такође, може садржати и слике, аудио и видео садржаје и друге типове датотека (више и на српском овде). И RSS је, опет ме извините на изражавању, timeline, али савладива поплава, тачније, доток брзине коју можете подесити, исто као што у доброј мери можете отклонити онај токсичан шум, бљузгу својстве(ниј)у друштвеним мрежама.
Овог месеца ће се навршити тачно двадесет година од настанка Real Simple Syndication-а (RSS), изумљеног у доба dot-com boom-а. RSS је преживео упркос “Гугловој” издаји, гашењу Гугл ридера. И не само што је преживео, него је живахнији него икада. Зашто? Зато што је, између осталог, здрава алтернатива праћењу вести и “вести” преко Твитера, Фејсбука…
Овлаш гледано, главна предност Твитера и сличног су најновије вести, информација одмах по догађају. Али ајд да се не лажемо: 99% посто времена, вест нам и не треба одмах, сместа. Зар није боље мало сачекати да неки професионалац обради вест, а не овако, “детаљно” са укупно 280 слова и знакова? Уосталом, има и портала који све што објаве истог тренутка стављају у RSS, па ћете за пола сата-сат сазнати шта се десило. Пратите “Гизмодо” и уверите се.
Дакле, предност RSS-а је у томе што имате осећај да је лаганица. А није. Само што уместо сировог меса добијате шницлу.
И нисам ја то открио. И не дижем руке од Твитера. Није ово блог за најбоља могућа решења, свет није црно-бео. Не препоручујем да се за “скидање” с друштвених мрежа повучете у манастир, иако идеја не звучи лоше. Напросто вам представљам алтернативни алат за нешто што после извесног времена и у неким случајевима, рецимо мом, представља претњу здравом разуму. Замисао slow web-а није нова. Али нема ничег лошег ни у хтењу “сместа вести”. И ово је, као све друго што је, питање мере. А даје је RSS.
Процес преласка на RSS је једноставан. Прво изаберете RSS читач. Два мени омиљена су Feedly и NewsBlur, јер сам “јабучар” и волим iOS apps, али имате их и на другим системима.
Затим нађите фидове (feeds). За почетак, десетак највише, да бисте стекли осећај брзине дотока вести. Споро? Додајте још фидова. Биркајући. Уместо праћења десетина и десетина наслова и вести “Њујорк тајмса”, одаберите фид са вестима само о техници и технологији, на пример.
Све је то лепо, али ја без Твитера не могу, рећи ћете. Ништа зато. RSS-у прво што и сам додам је фид за свој Nuzzel налог. И Назл је, као и RSS, древна и споровозна измишљотина. Али, и то не могу довољно истаћи, споро је понекад и за понеког добро. А Назл мотри на мој Твитер налог и прослеђује “најшерованије” вести у последњих неколико сати и дана – што је лаганица начин да прелетим преко свих “цвркутања” које пратим, без потребе да читам и оне које ће ми проредити и ово мало косе што ми остало.
Не вреди, преспоро. Јел? Онда нисте у тренду. Нови тренд је slow tech и, у оквиру њега, email newsletter. Што је, у ствари, маторо кол’ко и ћале вам и RSS. Али ето, cool је, чим тако каже “Њујорк тајмс”.
С чим се слажем. Јер са имејл билтеном ћете избећи већину цвркутавих ужаса, а добити оно што и тамо ваља. Ако сте на Твитеру да бисте пратили одређену област – технику и технологију, кошарку, безбедност, моду, шта год – готово сигурно за њу имате и читања вредан имејл билтен, било од портала, било од блога, али у сваком случају мрзитеља Твитера.
За добијање имејл билтена можете урадити две ствари. Прва вам је већ позната. И не била, то су они јбни искачући прозори који вас, одмах чим отворите насловну страницу већине милих вам портала и блогова, позивају да се пријавите на електронску пошту са најновијим објавама бла, бла, бла. Друга, погледајте шта су и шта нуде новајлије Substack и Revue, можда ће и вама одговарати.
Међутим, такви смо какви смо и вероватно нећемо сасвим утећи друштвеним мрежама. Неко зато што му је пакао део посла, неко зато што по свом ћефу виси на интернету по вас дан. Но, успорити можемо. Без опасности да ишта пропустимо.
https://gizmodo.com/
Напомена преводиоца: Фидли и Њус блур нису само јабучарске апликације него, и пре свега, веб-сервиси. Можете их користити на сваком систему и са сваким прегледачем.
Исто важи за Ино ридер, с тим што вам бугарски производ допушта да бесплатно користите више фидова, до 150, а издашнији је и у могућим начинима коришћења. Тако, ако не знате како се налази фид неког интернет гласила, рецимо “Озон прес”-а, све што треба да урадите је да копирате његову адресу и налепите је у поље за претраживање Ино ридера, RSS братко ће сам наћи и понудити два фида (довода): за вести и за коментаре.
Линуксашима, поготову онима неутољиве жеђи за вестима, предлажем да пробају два програма: QuiteRSSи Newsboat. Први је руски рад, графички програм са уграђеним прегледачем, довољно брз и са достатним варијантама коришћења – колико год хоћете извора. Мој избор је ипак Newsboat, јер се користи у терминалу и још је бржи. Ни за Њус боут нема ограничења броја фидова, али треба времена да их сами нађете и унесете у посебан фајл. Међутим, кад све средите, милина.
Имејл билтене не трошим, преспори су ми, а и не иду уз праћење преко 600 извора. То је за озбиљан и мудар свет коме је 20 -30 пробраних гласила доста, јер неће да га излуђује лавина дилетантске пропаганде типа напада на Шабића или канцеларију Малог Веља Обрадовића.
Невезано за чланак горе, предложићу вам следеће: ако сте Линуксаш и стало вам је до ширења Линукса у Чачку, допринесите.Како? Овако:
Шољу Линукс Такс Чачанин можете купити у центру града код произвођача Срећковића (тел. 032/34-86-68 и 063/80-420-34) или на углу Немањине и Светозара Марковића код потисника ових редова (тел. 032 346 689). Цена је 500 дин за вееелику шољу.
Где и за шта ће ићи паре? Гро произвођачу, наравно, а 100 дин по шољи у наменска срества за плаћање аутора и преводилаца чланака о Линуксу.Јер тих чланака ће сада бити потребно више, пошто ћете моћи да их читате само на блогу Линукс Такс Чачанин, а овде, на “Озону” још само један идуће недеље, када ћу рећи разлоге за такву (своју) одлуку.
