Напомена преводиоца: Ове недеље ћу мало више порадити на оснивању Клуба Линукс Такс Чачанин и снимању ТВ серијала “Амфитеатар”. То значи да ми предстоје разговори и са Линуксашима и лицима склоним нашој идеји и оперативном систему, али са битно другачијим погледима од мојих. Уосталом, да сам мањина у мањини види се и по коментарима испод до сада објављених чланака серијала “Линукс у Чачку”. Шта чинити?
Као и увек: читати. Тако наиђох на текст чији превод имате доле, савет који ће ми, а надам се и вама, бити од помоћи у сусретима ван и на окупљањима чланова Клуба. Што се тиче писања…Од себе се не може побећи, ако уопште и треба. Нисам трпељив спрам искључиво употребног погледа на ГНУ/Линукс, дистро-секташења и плиткоумног коментарисања с становишта “свршеног” Линуксаша коме је доста учења. Јер, дубоко сам уверен, Линукс је за вечито радознаo и интелектуално поштен свет, а остале (знамо) ко…
Творац карикатуре: Драган Стојановић
Др Рој Шестовиц: Боримо се против стварних противника уместо да се гложимо међусобно
Међусобно гложење није корисно и само помаже најзадртијим и најмоћнијим клеветницима и противницима ГНУ/Линукса
Свет ГНУ/Линукса сада је битно другачији. Године 2006. када је овај сајт отворен, ГНУ/Линукс је већ био изложен салвама тужби СКО Групе (SCO Group), а потом је морао да сноси последице завере “Новел”-а и “Мајкрософт”-а, њиховог договора о патентима, као и свега што је произашло из парнице “Мајкрософт”-а и “ТомТом”-а. “Мајкрософт” није једина опасност за наш свет, али често кооптира друге компаније (СКО, Новел…) да му помогну у борби против слободног софтвера и отимању, тј. патентирању истог, а чинио је и друга, бројна недела.
Могли бисмо причати летњи дан до подне о томе у шта се претворила Фондација “Линукс”, шта је починио systemd, шта значи преузимање “Ред хет”-а од ИБМ-а, и културалним ратовима против заједница заговорника слобода слободног софтвера, у које спада и слобода говора. Али то су теме које изазивају поделе, треба их се дотицати с мером. На пример, прошле године написах да су Правила понашања у Фондацији “Линукс” мање наштетила ГНУ/Линуксу него ратоборна расправа по истом питању и да је помирљивост много кориснија од ратоборности ако и све док је онај с ким се не слажете у истом табору као и ви, бар у техничком смислу. Рецимо, ако је неко за ГНУ/Линукс и ГПЛ, али не мари за права жена, треба ли се с њим гложити? Или је боље да снагу наших аргумената искусе проповедници и дилери Виндоуса, који понекад прибегавају и давању мита да би се одустало од ГНУ/Линукса. Исто важи и за политику и политичка питања, којих се, у виду линкова на чланке, дотичем на овом блогу, али их не коментаришем.
Један читалац ме је питао зашто не пишем о systemd-ију. Што је тачно, а не пишем зато што бих свашта негативног имао да кажем, али би то било контрапродуктивно. Јер, много је више и крупнијих спољашњих претњи – “мала врата” у софтверу и хардверу, замка “облака”, “openwashing“, разноразне инфилтрације итд, итд. – него унутрашњих. А и зато што нас толерантност и уљудност у заједницама ГНУ/линуксаша чини јачим и спремнијим за борбу против корпоративних џинова – произвођача и дилера власничког софтвера.
О аутору: Рој Шестовиц је софтвер инжењер, мултидисциплинарни истраживач и заговорник фер конкуренције. Докторирао је на пољу медицинске биофизике.
Кратко речено, овај водич за почетнике има за циљ да вам покаже шта можете да урадите са apt-get командама у Линуксу, како да их користите за проналажење нових пакета и њихово инсталирање, као и за надоградњу и чишћење система.
Ако сте почели да користите Убунту или неку коју другу дистрибуцију базирану на Убунтуу као што су Линукс Минт, Елементари ОС итд, до сада сте се сигурно сусрели са apt-get командом.
У ствари, прва на листи ствари које треба урадити после инсталирања Убунту-а је да употребите apt-get update и apt-get upgrade. Али, иако сте до сада научили неколико команди и како се користе, можда не знате за друге apt-get команде и њихову употребу.
У овом упутству за почетнике ћу изложити разне apt-get наредбе с примерима, тако да их можете користити исто као и уважени напредни корисници чистог Дебијан Линукса.
Убунту је дериват Дебијан Линукса, који користи dpkg систем паковања (и инсталирања програма, прочитајте Водич за почетнике: dpkg команде за Дебијан и дебијанчурлију– прим.прев.). Систем паковања је начин да се обезбеде програми и апликације за инсталацију. На тај начин не морате да сами правите програм од изворног кода.
APT (Advanced Package Tool) је алат за командну линију за интеракцију са овим системом за паковање. Има и других алата и команди за dpkg . Али Apt је лагоднији начин руковања пакетима (тј. програмима – прим. прев.). Можете га користити за проналажење и инсталирање нових пакета, надоградњу и чишћење пакета и система, итд, итд.
Apt има два главна алата: apt-get за инсталирање, надоградњу и чишћење пакета и система, и; apt cache за проналажење пакета путем командне линије, терминала. Примери следе испод.
У раду на овом упутству користим и мислим на Линукс Минт, али оно важи и за Дебијан и друге на њему засноване дистрибуције.
Коришћење apt-get команди
Почнимо са apt-get командама. Јер не можете их избећи. Боље је научити и разумети apt-get команде тако да можете да својим Линукс системом управљате ефикасније.
Ажурирање базе података о пакетима (програмима) са apt-get командама је у ствари ажурирање пакета доступних у репозиторијуму. Без ажурирања, ваше Линуксче не може да зна има ли новијих пакета. Дакле, наредба ажурирања је прва наредба коју треба издати одмах после инсталирања било ког дистроа.
Ажурирање захтева “коренско”,root овлашћење, тако да се мора користити sudo:
sudo apt-get update
Када покренете ову команду, видећете информације које се преузимају са различитих сервера. И три различита типа линија: hit, ign и get. Да то мало објаснимо:
– hit значи да нема промена постојећих верзија пакета;
– ign значи да је одређени пакет игнорисан, било да је превише нов па га ни не треба контролисати, било да је дошло до грешке при преузимању датотеке о пакету, али грешка је незнатна и стога се занемарује. Дакле, нема разлога за бригу;
– get нас обавештава да је доступна нова верзија. Get преузима информације о пакету (пакетима), али не преузима сам пакет.
Надоградња
После ажурирања базе података, инсталиране пакете можете надоградити, ако за њих постоји и за ваш дистро је доступна новија верзија:
sudo apt-get upgrade
Да бисте надоградили само одређени програм, користите наредбу:
sudo apt-get upgrade <назив пакета>
А да бисте надоградили све, цео систем:
sudo apt-get dist-upgrade
Са горњом командом се траже подпрограми (dependencies) и програми новијих верзија, и ако их има, њихово инсталирање. Али је треба избегавати, што треба објаснити.
Разлика између upgrade и dist-upgrade
Команда apt-get upgrade је, да тако кажемо, веома питома и послушна. Никада не покушава да уклони све пакете или да самостално инсталира нови пакет.
С друге стране, наредба apt-get dist-upgrade је проактивна. Она тражи подпрограме (dependencies) за новију верзију пакета који се инсталира и покушава да самостално инсталира нови или уклони постојећи пакет.
Звучи као да је dist-upgrade моћнији и интелигентнији, зар не? Мож’ бити, али је и опаснији.
Јер има “паметан” систем за решавање конфликата. То ће рећи, покушаће да надогради најважније пакете на рачун оних мање важних. Ово може довести до уклањања неких пакета за које можда не желите да буду обрисани. Ето, то је главни разлог зашто треба избегавати dist-upgrade на продукционим машинама.
Која је разлика између apt-get update и apt-get upgrade?
Збуњени мало, а? Нема везе, нисте једини Убунташ/Минтовац/Елементарац… којег збуњују update (ажурирање) и upgrade (надоградња).
Озбиљни Дебијанисти знају: apt-get update само ажурира базу података пакета, да систем “зна” да је доступна нова верзија тог и тог или тих и тих пакета, док их после apt-get upgrade, ако их има (и после питања ‘оћете ли или нећете – прим. прев.), и инсталира.
Стога је најбржи и најмудрији начин да свој Убунту/Минт/Елементари и сл. уједно ажурирате и надоградите следећа команда:
sudo apt-get update && sudo apt-get upgrade -y
Коришћење apt-cache команде за тражење одређеног програма
Мада ово није мој превасходни метод, apt-cache је прилично корисна ствар када тражите одређени подпрограм или програм.
Све што треба да урадите је да у терминал укуцате следећу команду, за коју вам не треба sudo:
apt-cache search <шта већ тражите>
Чак не морате знати ни тачан назив пакета. Apt ће са овом командом претражити и излистати пакете на основу и назива и кратког описа датог у бази података.
Али ако желите да вам се излистају тачни називи свих пакета који одговарају термину што сте га унели, ту је:
apt-cache pkgnames <на пример “notes” (без наводника)>
Када сазнате назив пакета, више информација о њему, као што су верзија, зависности итд, можете добити помоћу наредбе: apt-cache showpkg <назив пакета (малим словима)>
Инсталирање нових пакета
Ако знате тачан назив пакета, ништа лакше (ако постоји у репозиторијуму, за .deb и tar пакете “са стране” је други поступак – прим. прев.):
sudo apt-get install <назив пакета>
Рецимо да хоћу да инсталирам уређивач слика Пинту. Све што треба да унесем је: sudo apt-get install pinta
Добра ствар код ове наредбе је то што има аутоматско довршавање. Дакле, ако нисте сигурни који је тачан назив пакета, откуцајте неколико слова и притисните тастер tab и биће вам предочени сви доступни пакети чији назив почиње тим словима. На пример:
Како инсталирати више пакета одједном
Apt вас не ограничава на инсталирање само једног пакета “у цугу”. Више их истовремено можете инсталирати наредбом: sudo apt-get install <пакет1> <пакет2> <пакет3> (Само размаци, нема зареза – прим. прев.)
Шта бива ако хоћете да инсталирате већ инсталирани пакет?
Ако унесете наредбу apt-get install <назив већ инсталираног пакета>, десиће се само то да ће, ако је има, бити инсталирана најновија верзија.
Али, ако из неког разлога не желите “апгрејдовање”, онда: sudo apt-get install <назив пакета> –no-upgrade
Како инсталирати одређену верзију програма
По “дифолту”, биће инсталирана најновија верзија која постоји у “ризници”. Али, ако нећете најновију, само унесите тачан назив програма и бројчану ознаку верзије: sudo apt-get install <назив пакета>=<бројчана ознака>
Како уклонити инсталиране пакете
Са:
sudo apt-get remove <назив пакета>
Што можете учинити и на хигијенскији начин, уз чишћење (purge): sudo apt-get purge<назив пакета>
Која је разлика између apt-get remove и apt-get purge?
Та што apt-get remove уклања само бинарне датотеке пакета. Не дира конфигурационе датотеке.
А apt-get purge уклања све што се односи на пакет укључујући конфигурацијске датотеке.
Дакле, ако сте урадили remove неког програма и потом га поново инсталирали, ваш систем ће имати исте конфигурацијске датотеке за њега. Наравно, бићете питани да ли желите да поништите постојеће конфигурацијске датотеке.
Чишћење (purge) је посебно корисно када сте се забрљали са конфигурацијом програма. Онда желите да потпуно избришете све његове трагове у систему и, можда, да га поново инсталирате и исподешавате..
Опет, једноставно уклањање (remove) је више него довољно за деинсталирање пакета.
Како очистити систем
О да! Са apt-get такође можете очистити систем и ослободити простор на диску.
Команда за чишћење локалног спремишта преузетих датотека пакета је:
sudo apt-get clean
Може и са:
sudo apt-get autoclean
С тим да треба знати да autoclean, за разлику од clean, уклања само преузете датотеке пакета које имају новију верзију а старе више неће бити коришћене.
Још један начин да се ослободи простор на диску је употреба команде:
sudo apt-get autoremove
Што је такође начин чишћења Линукса уз употребу командне линије, терминала. Но, ако сте, као Убунташ, Минтовац и слични, склонији графичком корисничком интерфејсу (GUI), има лекова и за то.
И, шта кажете?
О Apt-у и apt-get командама можемо летњи дан до подне, али мислим да вам је и ово за почетак довољно. Уосталом, ту су man pages за додатне информације.
И допада вам ли се ово упутство? Је л’ корисно и разумљиво? Ваши одговори би допринели да их буде још, детаљнијих и можда бољих.
Коју дистрибуцију Линукса би користио чувени немачки филозоф Фридрих Ниче, да је данас жив? Одговор на ово питање покушаo je да да проф. др Нил Лист са сарадницима.
Према студији објављеној на веб-сајтовима русофилних срБских мислилаца “Србин инфо” и “СРБски ФБРепортер” – што не значи да се паре које порески обвезници са Запада издвајају за науку користе за дослух и деловање Доналда Трампа и Владимира Путина преко српских проксија – Фридрих Ниче би највероватније користио Џенту Линукс (више: Пингвиниста изгубио вољу за животом током инсталирања Џенту Линукса, а може и Džentu — Vikipedija, slobodna enciklopedija).
Што професор Лист објашњава овако:
“Сви знамо да Ниче није био човек стада. Дакле, апсолутно је немогуће да би користио икакав “Еплов” производ. По истој логици, можемо бити сигурни да не би такао ни свеприсутни Виндоус, мада је могуће да би имао извесног поштовања према достигнућима Бил Гејтса и ‘Мајкрософта’. Али Виндоус са својим претпоставкама – нипошто. Фридрих Ниче не би могао да поднесе да му други, на основу својих претпоставки, одређује како да користи и надограђује ОС, и да му некакав врховни ауторитет типа Windows Store намеће своју селекцију ‘добрих’ програма. С друге стране, Џенту не претпоставља ништа слично, већ полази од претпоставке да слободан човек – пингвиниста више воли да ради ствари како и када хоће, чак и ако његов избор значи да ће бити лупања главом у зид, чупања косе у очајању и чудних погледа околине на ‘лудака’. Али то нас доводи до једне од кључних поставки Ничеове филозофије, да се ‘онај ко се пење на највише планине смеје свакој трагедији, стварној или тобожњој’, и да је битно превазићи себе и из животних недаћа изаћи као победник. Према томе, како су Ничеов надчовек и корисник Џентуа појмови подударног садржаја, логично је да би Џенту био Ничеов избор дистрибуције Линукса.”
Професор Лист нам је рекао да је његов тим разматрао и могућност везе Ниче – Linux From Scratch (LFS), иако је скоро извесно да “чак и један Ниче, ни у својим најлуђим годинама и заточен у азилу, ни помислио не би да ЛФС користи за нормалан свакодневни рад”.
А друштвене мреже, на којим друштвеним мрежама би био немачки филозоф?
Професор Лист сматра да резултати истраживања наводе на закључак да би Ниче користио GNU Social: “Ниче је био усамљеник, човек вечито занет сопственим мислима. Зар није логично да би таквом пустињаку највише одговарала друштвена мрежа за коју скоро нико не зна да постоји?”
Напомене преводиоца: – Ово је релативно стари текст, али разумљив и неупућенима у Линукс. Ко зна енглески и напреднији је Линуксаш сит ће се насмејати читајући и новије хумореске на “Судо сатирикал”-у, чији линк имате горе, испод логотипа. – Што се тиче Ничеа и Клуба Линукс Такс Чачанин – подржао би га, то је извесно, јер је у питању онај танак горњи слој који промишља ИТ, али сумњам да би био члан, јер чак иLinuxMasterRace(назив секције на веб-сајту “Редит”) није место где се окупљају надљуди него, као што рекох, итијевски мислена мањина (склона самозезању).
– Ступио сам у непосредан додир са шесторицом будућих чланова Клуба. Адвокат Иван Војводић ће – уз наше сугестије и предлоге, које можете изнети и у виду коментара испод овог текста и на адресу [email protected] – саставити Статут. После прва два-три састанка окупљаћемо се у “Монтани”, и то је договорено. Јавно предузеће за грејање “Чачак” ће финансијски, са половином потребних средстава, помоћи израду пилот емисије из серијала “Амфитеатар”, снимак предавања на ФТН-у или Високој школи техничких струковних студија на тему Линукса. (Данко Ћаловић, директор Грејања: “Помоћи ћемо. Што је добро за Чачак, а јесте, добро је и за нашу кућу.”) Остаје да се види да ли ћемо и у којој мери имати разумевања ФТН-а и
Високе школе техничких струковних студија. Пре свега њих, али и Агрономског факултета и основних и средњих школа чије су учионице амфитеатри у малом.
