Коју дистрибуцију Линукса би користио Фридрих Ниче и шта би рекао на Клуб Линукс Такс Чачанин?

Коју дистрибуцију Линукса би користио чувени немачки филозоф Фридрих Ниче, да је данас жив? Одговор на ово питање покушаo je да да проф. др Нил Лист са сарадницима.

Према студији објављеној на веб-сајтовима русофилних срБских мислилаца “Србин инфо” и “СРБски ФБРепортер” – што не значи да се паре које порески обвезници са Запада издвајају за науку користе за дослух и деловање Доналда Трампа и Владимира Путина преко српских проксија – Фридрих Ниче би највероватније користио Џенту Линукс (више: Пингвиниста изгубио вољу за животом током инсталирања Џенту Линукса, а може и Džentu — Vikipedija, slobodna enciklopedija).

Што професор Лист објашњава овако:

“Сви знамо да Ниче није био човек стада. Дакле, апсолутно је немогуће да би користио икакав “Еплов” производ. По истој логици, можемо бити сигурни да не би такао ни свеприсутни Виндоус, мада је могуће да би имао извесног поштовања према достигнућима Бил Гејтса и ‘Мајкрософта’. Али Виндоус са својим претпоставкама – нипошто. Фридрих Ниче не би могао да поднесе да му други, на основу својих претпоставки, одређује како да користи и надограђује ОС, и да му некакав врховни ауторитет типа Windows Store намеће своју селекцију ‘добрих’ програма.

С друге стране, Џенту не претпоставља ништа слично, већ полази од претпоставке да слободан човек – пингвиниста више воли да ради ствари како и када хоће, чак и ако његов избор значи да ће бити лупања главом у зид, чупања косе у очајању и чудних погледа околине на ‘лудака’. Али то нас доводи до једне од кључних поставки Ничеове филозофије, да се ‘онај ко се пење на највише планине смеје свакој трагедији, стварној или тобожњој’, и да је битно превазићи себе и из животних недаћа изаћи као победник. Према томе, како су Ничеов надчовек и корисник Џентуа појмови подударног садржаја, логично је да би Џенту био Ничеов избор дистрибуције Линукса.”

Професор Лист нам је рекао да је његов тим разматрао и могућност везе Ниче – Linux From Scratch (LFS), иако је скоро извесно да “чак и један Ниче, ни у својим најлуђим годинама и заточен у азилу, ни помислио не би да ЛФС користи за нормалан свакодневни рад”.

А друштвене мреже, на којим друштвеним мрежама би био немачки филозоф?

Професор Лист сматра да резултати истраживања наводе на закључак да би Ниче користио GNU Social: “Ниче је био усамљеник, човек вечито занет сопственим мислима. Зар није логично да би таквом пустињаку највише одговарала друштвена мрежа за коју скоро нико не зна да постоји?”

Напомене преводиоца:

Ово је релативно стари текст, али разумљив и неупућенима у Линукс. Ко зна енглески и напреднији је Линуксаш сит ће се насмејати читајући и новије хумореске на “Судо сатирикал”-у, чији линк имате горе, испод логотипа.

Што се тиче Ничеа и Клуба Линукс  Такс Чачанин – подржао би га, то је извесно, јер је у питању онај танак горњи слој који промишља ИТ, али сумњам да би био члан, јер чак и LinuxMasterRace (назив секције на веб-сајту “Редит”) није место где се окупљају надљуди него, као што рекох, итијевски мислена мањина (склона самозезању).

– Ступио сам у непосредан додир са шесторицом будућих чланова Клуба. Адвокат Иван Војводић ће – уз наше сугестије и предлоге, које можете изнети и у виду коментара испод овог текста и на адресу [email protected] – саставити Статут. После прва два-три састанка окупљаћемо се у “Монтани”, и то је договорено. Јавно предузеће за грејање “Чачак” ће финансијски, са половином потребних средстава, помоћи израду пилот емисије из серијала “Амфитеатар”, снимак предавања на ФТН-у или Високој школи техничких струковних студија на тему Линукса. (Данко Ћаловић, директор Грејања: “Помоћи ћемо. Што је добро за Чачак, а јесте, добро је и за нашу кућу.”)

Остаје да се види да ли ћемо и у којој мери имати разумевања ФТН-а и
Високе школе техничких струковних студија. Пре свега њих, али и Агрономског факултета и основних и средњих школа чије су учионице амфитеатри у малом.

О свему томе више после празника.

 

Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System