Појма немам шта од алата о којима ћу говорити има у Оном другом ОС-у, то америчко цинкарошко ђубре сам давно шутнуо, па ћу, у нади да ћу неког од браће пингвиниста подстаћи да понешто преведе и за друге, описати неколико средстава и програмчића које сам користим у превођењу. На Дебијан Линуксу и дебијан-дистроима, наравно.
1. Терминатор
Terminator је терминал који омогућава рад на више панела истовремено. Величина панела се може подешавати, тако да вам највећибуде за текст на коме радите – превод, док ћете остале користити за употребу преводилачких алата описаних испод.
Алтернатива му је Терминолоџи (Terminology), али како тражи доста подпрограма – и поред тога што je заиста леп, а што је увек важно када сваки дан с нечим радите по више сати – користим га само у ЕмИксу, дистроу за који сам сигуран да ће ми његови корисници и творци помоћи саветом на форуму ако нешто забрљам код освежавања дистроа.
2. Вордграјндер
WordGrinder је процесор речи за терминал. Брајан Ландјук га је тако нахвалио да немам шта да додам. (Успут, погледајте и друге Ландјукове прилоге. Зна човек знање – о и око ИТ технологије и Линукса – па ћете и ви отрпети то мало превише дигнутог носа и самозаљубљености, као што чините и код других аутора и “аутора”.)
3. Дикт
dict је клијент за Dictionary server protocol ( DICT ). Инсталирајте га из ризнице, заједно са дикт-речницима …за који год хоћете језик, за скраћенице и жаргоне.
Коришћење је једноставно. У неки од панела Терминатора само укуцате “dict реч-чији-вам-превод-или-значење-треба”, ако преводите с енглеског (и у даљем тексту ће сви примери бити за превођење с језика окупатора, али принцип је исти за све језике), и добићете објашњење, примере коришћења и синониме из свих енглеско-енглеских речника које сте изабрали, плус превод на “хрватски”. Зашто хрватски, а не српски? Зато што је Србин лендов, па је за dict урадио речник од само 400 речи,док се отпадни материјал српства и овде показао ефикаснијим.
3. Транслејт-шел
Веб-сајт и сервис Гугл преводилац и сам повремено користим, мада ми се смучио, после стресова са исправљењам превода на гугл-српски. И програм Translate-shell је добрим делом заснован на “Гугловом” сервису, али…Да кажем то овако: не бојим се да ће га користити дилетантлук, који је, уосталом, огромном већином прозорашко робље. Опет, мрзи ме да објашњавам како се користи. Зато изволите:
Јбг, шта да се ради… Googler је клијент за Гуглетин претраживач за терминал. Укуцате (на једном од панела) “googler реч-или-питање-или-шта-год” и добићете десетак или колико сте већ референци тражили, ако после “googler” додате одговарајуће параметре, који могу бити и за период. Све о Гуглеру и како се користи можете прочитати овде.
Алтернатива: DDGR је производ истог човека, али за претраживач DuckDuckGo – ако верујете да је Патак, с обзиром да је амерички и подлеже законима те “државе надзора”, ишта бољи од Гугла у погледу злоупотребе података корисника и о кориснику.
5. МОЦ
MOC је музички плејер за терминал. Јер превођење је још лепше уз музику.
7. На крају, али не мање важно
– Голден дикт (GoldenDict) ће вам послужити док шврљате интернетом и читате. Користи речнике које му одредите, а постојеће из рачунара (дакле и dict-ове ће сам наћи). Кликнете на реч чији превод хоћете, копирате је, на тастатури притиснете Ctrl+c+c (Ctrl и два пута “c“) и искочиће балонче с преводима…
– Омега-Т
Омега Т је већ озбиљан алат за праве преводиоце. Што значи да мени није потребна. Ако је неко користи, лепо би било да штогод напише о својим искуствима, радо ћу објавити. До тада… OmegaT – The Free Translation Memory Tool – OmegaT – OmegaT is a free translation memory application written in Java. It is a tool intended for professional translators. It does not translate for you! (Software that does this is called “machine translation”, and you will have to look elsewhere for it.)
– Тукстранс tuxtrans: Linux for Translators је дистрибуција Линукса намењена преводиоцима, што значи да има гомилу алата, па и већину горе побројаних. Не користим Тукстранс зато што је заснован на Убунтуу, који је корпоративистички производ, што значи да није у складу с мојим поимањем философије Линукса.
Али, то је мој лични (не)избор. Ако мислите да вам је управо таква дистрибуција потребна, пробајте садашњу, али бих препоручио да са инсталирањем сачекате док не изађе нова верзија заснована на Убунтуу, тачније Иксбунтуу 18.04 ЛТС. Јер то колико ће времена бити потребно ће вам нешто рећи и о поузданости – увек треба бити опрезан када је дистро “one-man show“.
Најзад, све набројано што користим (плус scrot за снимање екрана) изгледа као на насловној слици.
Мада је најчешће овако…
…да бих могао да видим изворни чланак.
А код вас?
Јавите се са својим искуством, можда затреба некоме.
Гринвил пост: Допринос Јаше Левина ономе што је остало од слободног комуницирања између људи је непроцењив. Његов истраживачки рад показује и доказује да пипци власти досежу свуда, обухватају и чувени Тор, слободан софтвер “за омогућавање анонимне комуникације”, чији је назив акроним изворног назива пројекта The Onion Router. Борба за слободу говора и изражавања и стварну демократију никада није била у критичнијој фази.
Овај чланак,првобитно објављен 7. марта 2018. године на блогу SurveillanceValley.com (Долина надзора)преносимо овде, на антиимперијалистичком веб-сајту, због тежине и озбиљности садашњих напада ИТ индустрије и власти на слободу говора и изражавања. Природно, у складу са сопственом помитљивошћу, незнањем и/или урођеном имбецилношћу, ниједан политичар из две главне америчке странке, забављен средњорочним изборима, неће ни поменути ово изузетно важно питање.
Пројекат Тор, непрофитна организација која наводно подржава dark web (мрачни интернет) и ужива култни статус међу поклоницима приватности, готово 100% финансира америчка влада.
Док сам писао књигу Долина надзора, успео сам да на основу Закона о слободном приступу информацијама (Freedom of Information Act – FOIA) добијем око 2 500 докумената, међу којима су били записници са седница о стратегији, уговори, одлуке о повећању буџета и измени статуса. Ти документи су уствари коресподенција између Пројекта Тор и главног оснивача му подружнице ЦИА-е, познате као Борд управника радиодифузије (Broadcasting Board of Governors – BBG), агенције која надгледа америчке прекоморске радиодифузне операције, нпр. Радио Слободна Азија и Радио Слободна Европа.
Прибавио сам је током 2015. године. До тада сам већ неколико година писао о везама Пројекта Тор са деловима владе задуженим за “промене режима”. Пратећи ток новца, открио сам да Тор није оно за шта се приказује, и доказао да је, упркос свом радикално антивладином креду, скоро стопостотно финансиран од три америчке безбедносне службе: Ратне морнарице, Стејт департмента и Борда управника радиодифузије. Пројекат Тор је уговорни сарадник америчке војске са сопственим контракторским бројем – приватизована екстензија исте оне владе против које се наводно бори.
Shocking, зар не?
Поклоници и поборници приватности већ годинама, и скоро побожно, на Тор и друге крипто-алате као што је Сигнал гледају као на једина средства за заштиту од шпијунирања од власти на интернету.
Фондација Електронска граница је ТОР чак сматрала дигиталним еквивалентом Првог амндмана. Обожавала га је и Америчка унија за грађанска права (American Civil Liberties Union – ACLU). Једна тренди активистичка група из Силиконске долине, која се бори за Будућност, наравно, прогласила је да је Тор “отпоран на НСА” (“NSA-proof”). Едвард Сноуден је Тор узимао за пример изворне технологије приватности, алат којим се може избећи свеопшти надзор власти над интернетом, па је препоручивао његову употребу. И истакнути и награђивани новинари из Вајерда, Вајса, Интерсепта, Гардијана и Ролинг стоуна – између осталих Лаура Појтрас, Глен Гринвалд и Енди Гринберг – су дали свој допринос митском побуњеничком и антидржавном статусу Тора. Чак је и легендарни “звиждач” Денијел Елсберг био убеђен да је Тор од виталног значаја за будућност демократије. Свако ко би довео у питање овај наратив и указао на везе између Тора и власти сместа би био изложен нападима, исмевању и ућуткивању. Знам то, искусио сам.
Али глупе чињенице се не дају ућуткати.
Чак и први докази које сам прикупио су остављали мало сумње у праву природу Тора – спољнополитичког оружја америчке владе. Међутим, кутија докумената што је добих од Борда управника радиодифузије изазвала је ново питање: зашто би америчка влада финансирала средство које ограничава њену сопствену моћ? Одговор, како сам открио, је да Тор није претња америчкој моћи, него је увећава.
Документи Борда управника радиодифузије показују обим сарадње федералне владе, Пројекта Тор и кључних чланова Покрета за приватност и слободу интернета, који је толики да је за неверовати:
– Јер документи показују да запослени у Пројекту Тор добијају наређења од својих “хендлера” из федералних власти, укључујући детаљне планове ширења свог “алата за анонимност” у земљама у којима САД раде на дестабилизацији и/или промени режима: Кини, Ирану, Вијетнаму, Русији….Такође садрже записнике расправа о потреби утицаја на медијско покривање догађаја и на “неваљалу” штампу, као и месечне извештаје о “тренинзима” у ЦИА, НСА, ФБИ, Министарству правде и Стејт департменту. Откривају и планове финансирања “независних” чворишта Тора. И, shocking, доводе у питање зарицање Пројекта Тор да никада, али никада, неће поставити “мала вратанца” (backdoor) у свој производ.
– Јер доказују, и то без икакве сумње, да Тор није независан. Организација није имала овлашћења да ради по своме, већ је држана на кратком повоцу и везивана стриктним уговорним обавезама. Морала је да подноси и детаљне месечне извештаје о статусу, да би власти имале јасну представу на чему запослени у Тору раде и шта планирају, као и где су све ишли и с ким сусретали.
Многе од ових докумената сам изнео у књизи “Долина надзора”, да бих испричао како се технологија приватности на интернету претворила у оружје војне и корпоративне силе. Али сада идем корак даље: објављујем сва документа о Пројекту Тор што сам их добио од Америчке уније за грађанска права и Борда управника радиодифузије. Надам се да ће новинари и историчари користити ове информације да би истражили тесне везе између технологије приватности, власти и економске доминације Силицијумске долине.
У том циљу, извешћу мали пример провере чињеница о везама Пројекта Тор и америчких власти изнесених у овим документима. Установљено ћу објављивати сваких два-три дана, а преиспитиваћу тврдњу да Тор нема “мала вратанца” за америчке власти.
Напомена уређивача серијала“Линукс у Чачку” и преводиоца: Пред вама је превод чланка једног од најпознатијих линуксашких аутора. Игор пише под псеудонимом Dedoimedo. Биће вам интересантно и ко је и чиме се све бави аутор, али текст… Прочитајте га поготово ако сте млади и ако вам је програмирање посао.
“Старац с брадом”, Рембрант
Често се питам шта дефинише старију особу? Број година? Ментална старост? Однос према животу? Способност за обављање физичких послова? Спремност за толерисање срања? Спремност за учење, па чак и стварање новог? Мешавина свих ових чинилаца?
По свој прилици сам један од ретких који размишљају о овоме, јер ако погледате около, сва данашња техника и технологија су окренуте fashion-у и трендерчићима – све, од нових платформи за стримовање до торокања, штагод. све је “тренди” а садржаји појмова старости и старења су мутни, непостојећи чак.
Што је, вероватно, највећа економска опасност по данашње развијене друштвене заједнице. Садашња друштва постају све старија и старија, с ничим на видику да тај процес заустави.
Још у априлу 2018. године одржао сам уводни говор на DORS/CLUC-у, о проблему старост-технологија. На Западу, људи постају све старији. Истовремено, техника је пројектована, дизајнирана и предвиђена углавном за млађе генерације. Отвара се провалија између потрошача и производа. Неодрживо.
У врло, врло блиској будућности, стари људи ће чинити највећи део становништва, већину у плуралистичкој демократији. Прећи ћемо праг онога што називамо “проблемом троструких 50”. Зависи кога питате, али већина се слаже да ће се то десити око 2050. године, да ће 50% западне (европске) популације бити старије од 50. година. Биће више “диносауруса” него тренди-младежи спремне да – и физички и ментално – прихвати и прилагоди се стварним новим трендовима. Чини се да данас о томе нико не мисли, а понајмање млади оптимистички програмери садашњих производа, који ће и сами до 2050. бити умировљеници, део све старијег становништва.
Замислите…
Замислите себе како користите паметни телефон. За већину, то је делатност не много различита од орангутановог гуљења глупе банане. Држите мали уређај (често са ниским коефицијентом статичког трења) на длану, савијате врат и приклањате главу надоле, да бисте гледали у премалу стварчицу на неодговарајућој удаљености. Репертоар физичких покрета ограничен је као када бисте гледали у пола цигле, чврсто стиснуте.
Када сте млади и чили, и тетиве су вам као направљене од Спајдерменових нити, чак и сама помисао да ствари радите на ергономичан начин је – непостојећа. Али, како старите, лагодност постаје све драгоценија.
А то је “златни рудник”, ако тако нешто уопште постоји.
Јер су зрели и старији људи спремни да плате за решења и производе који ће: а) повећати лагодност; б) повећати и побољшати благостање, укључујући здравље:; в) повећати њихову активност, тако да ствари обављају краће а ефикасније. Зрели и старији људи имају финансијска средства и мотив опстанка да стечено улажу у технологију и технику које ће им помоћи да опстану.
А опет, тешко ћете пронаћи ма какав производ за људе “озбиљних” година, да не говоримо о старцима.
Осврните се
Стално наилазим на примере небриге и неразмишљања о будућности. Шта год то било, било која платформа или технологија, све решења за младеж, без мара за старије. На пример, фонтови. О фонтовима, знате већ, гудим непрестано. Фонтови за Линукс су…незгодни. Чак и у новим ергономским изменама “Гугловог” Хрома 69 измена контраста фонтова је, у почетном издању, неодговарајућа, контраст није оптималан. Допадљивости је дата предност над функционалношћу. Што важи и за нови Џимејл (Gmail), је л’ тако?
Мобилна револуција је учинила проблем још акутнијим – чудно, мали и поједностављени додирни фактор ЈЕСТЕ донео неколико корисних ергономских побољшања, попут већих дугмади и апстрактнијих интерфејса, што опет смета продуктивности, али то је посебна (иако слична) тема. Са друге стране, потреба за поједностављењем и апстракцијом довела је до деградираног искуства на платформама без додира. На пример, нове равне теме за Линук Минт Тара и Виндоус 10 су типични приери како модеран раван дизајн може да изгледа чист и cool, али не помаже већем визуелном контрасту или свести о просторности.
Сучеље од позадине одваја – мало зелено дугменце?!
Други пак изједначују изглед и успех: ако направе нешто што личи на какав “Гуглов” производ, мисле да ће и сами постати “Гугл”. Али ова погрешна претпоставка доводи једино до неодговарајуће ергономије, нема никаквих предности. Према томе, промене у контрасту фонтова и сл. хоће разгласити “бржи од светлости” по читавој информатичкој индустрији, али ће истовремено створити још већи јаз између све старијег становништва и технолошких решења.
Позитивних промена је веома мало. О Линуксу и старијим корисницима сам говорио још 2013. године, али не да се ништа није променило, него у неким областима што их споменух – назадујемо. Али то је проблем који превазилази домен Линукса и десктопа. Такво је читаво наше животно окружење. Све.
Недостатак радне снаге, дистопија, зомбији
У наредних неколико де4ценија, машине ће још и више замењивати људе у индустрији. Што би са штампаријама, ткачницама и рудницима, наставиће да бива са рутинским и репетитивним задацима и пословима. То значи да ћемо имати армије незапослених, али и да ће се више него до сада тражити одређени профили.
Јер, како човек стари, потребно му је све више медицинске неге. Мислите да су здравствени системи већ преоптерећени? Онда замислите шта ће тек бити са двоструко већим бројем људи изнад 50 година, утрострученим становништвом од 60 и преко, када више од 10% сународника буде имало више од 80 година.
Ако ишта, ово је златна прилика и треба да буде мотивација сваког данашњег програмера, коме ће, може бити, за коју деценију требати свакодневно мењати пелене; за пословне људе, јер им требају производи за старе и богате који не жале да потроше ако ће им нешто побољшати квалитет живота на заласку.
Нажалост, премало се улаже у овом правцу. Препостављам да је то зато што се богатство жели одмах, а на рачун бесловесне масе која не мари шта ће бити за 20 година. А у Европи већ има градова духова, и биће их све више како становништво постаје старије, а објекти намењени младима ће бити недовољно искоришћени и на крају напуштени.
Фотографија: Википедија
За ваш следећи пројекат…
…замислите себе како сте већ стари. Које и какве погодности би сте желели да имате? Које, какве и каквог облика апликације? Би ли вам помогла проширена стварност ако вам је покретљивост смањена? Или стварно паметни лични помоћник с вештачком интелигенцијом? Да ли би сте и ви желели велике, лаке и јевтине уређаје?
И, ван свог најнепосреднијег окружења, шта бисте волели да видите у граду. Концепт паметних градова је запањујући покушај да се створе градови тако “интерконектовани” да се у сваком тренутку зна ситуација инфраструктуре на сваком нивоу. Како би ваши софтверски алати у томе помогли?. А самоуправљајући аутомобили? Уклапа ли се све?
А сад назад у ваш микрокосмос. Поразмислите мало о језичким баријерама и процесу учења. Већина оног што данас имамо пројектована је да буде прекомпликована и преглупа. Људи претпостављају да је оно што су навикли да раде или тривијална, лака ствар, или да таква треба и да буде, али ретко стану и поразмисле о стварној ефикасности предмета или делатности у питању. На пример, чак и деца користе “паметне телефоне”. Али то не значи да тиме и свој мозак користе и развој подстичу на паметан начин.
За овај проблем нема простог решења, јер одговор лежи у милиону ствари које треба усагласити – савршено. Али пре тога потребно је још нешто – промена начина мишљења у читавој ИТ индустрији, свест да ће будуће техно-технолошко окружење и зависност од технике и технологије подразумевати већи, и стално све већи,проценат старији особах у укупном становништву. И тај тренд неће бити лако преокренути, јер демографске промене трају деценијама, па и дуже.
Некада је пензионисање у 65-ој значило да ћете уживати још којих 10-15 година – као умировљеник, а не више “радна снага”. Уз мало среће, уклопили бисте се у пропорцију 4:1 између радног века и пензије. Али данас људи живе дуже. Ако се у пензији ужива рецимо 20 година, онда је пропорција радни век-пензија измењена: сваке две године рада дају вам годину умировљеништва. Да ли то значи и већи порези? И присилно продужење радног века? Сиромаштво? Или би требало да ствари учинимо ефикаснијим? Јер се може десити да мајушни слој оних који раде издржава огроман број старих, пензионера.
Можда вам све ово делује мрачно, дистопијски, али такав ће бити резултат вишедеценијског друштвеног, културног и економског напретка. И десиће се управо у време када садашња младеж стигне у своје “златно доба”. Другим речима, сви ти “експерти” за друштвене мреже и којекакве тренди стварчице и трикове, наћи ће се у истој ситуацији као садашњи предмет презира им, старији. Само што ће им бити још горе, јер ће прилика за промену бити још мања него данас.
Дакле, памет у главу. Макар из најсебичнијих разлога, јер ћете једном и сами бити корисник, почните с програмирањем уистину паметних и скалабилних решења, решења која имају у виду демографске промене. Речју, штагод данас радили, размишљајте о сутрашњици.
Закључак
2050. изгледа тако далеко. Све док се не сетите да су “Умри мушки” и “Ламбада” објављени пре само тридесет година. Софтверска и хардверска решења данашњице су неодговарајућа за старији свет,иако је то огроман – и биће све већи и лукративнији!- сегмент тржишта. За такву тврдњу имамо безброј примера, безброј справица и програма како за личну употребу, тако и за посао, од малих предузећа до мегакорпорација. Јасноћа и читљивост текста, дизајн…шта год хоћете. А ту су и здравствена заштита, градски објекти, продужетак радног стажа…
Ви не можете све ове проблеме да решите сами. И не треба. Али можете почети да размишљате о свеобухватном и интелигентном решењу онога што данас стварате. Јесте забавно писати cool and slick стварчице које ће бити популарне и тренди, али права чар лежи у стварању одрживих и футуристичких решења која ће бити пример људскости. Не треба много за започети. За почетак, само мало повећајте фонт. Или обезбедите да се не траћи време на непотребне кликове. Јер време је уистину драгоцено, не трошимо га на бљештаве глупости.
