Градске власти Барселоне одлучиле су да покрену процес преласка са Виндоуса и власничког софтвера на софтвер отвореног кода и Линукс дистрибуцију Убунту до пролећа 2019. године.
У првој фази биће изведен прелаз са власничког софтвера на софтвер отвореног кода, а на крају прелазак са оперативног система Виндоус на Линукс. Током 2018. године, 70 одсто градског буџета за софтвер биће уложено у процес преласка на софтвер отвореног кода.
Како би постигли задате циљеве, односно потпун прелазак на софтвер отвореног кода и оперативни сиситем Линукс, град ће извести “аутсорсинг” својих ИТ пројеката локалним мањим и средњим предузећима. Биће запослено 65 програмера са задатком да развију софтвер прилагођен потребама града.
Што се тиче софтвера за будућу Линукс дистрибуцију, власти Барселоне су одабрале Убунту (који се већ налази на 1 000 пробних рачунара), Фајерфокс као службени интернет прегледач, пакет канцеларијских алата Либре офис, а као алтернативу за “Мајкрософтов” Exchange Server одабрано је софтверско решење Open-Xchange.
Преласком на решења отвореног кода и Линукс Барселона ће се придружити иницијативи Фондације за слободан софтвер Европе под називом “Public Money, Public Code”.
Извор за илустрацију: 10 Best Linux Educational Software for Your Kids
Да ли сте икада хтели да се пребаците на Линукс, али не смедосте? Ево неких лагарија што су вас спречиле и шта је истинито.
Тежак за инсталирање
Ово је једна од најраширенијих и најприлепчивијих лагарија о Линуксу, углавном зато што не морамо да се трудимо да инсталирамо оперативни систем – добијамо га преинсталираног. А Линукс треба преузети, инсталирати, подесити. Наравно, на тржишту има и хардвера са Линуксом, мада не много, а и не тражи се баш.
Али ако већ имате, или сте купили нов рачунар без оперативног система, добро би било да прво погледате више дистрибуција ГНУ/Линукса, користећи Live CD или Live USB, а онда, када се одлучите која вам највише одговара, да је инсталирате или као једини ОС на рачунару, или напоредо са Виндоусом (dualboot).
Без обзира шта изаберете, чињеница је да је процес преузимања једноставан, посебно за Убунту, Федору, Минт и опенСУСЕ. Ови дистрои имају и једноставне графичке алате за инсталацију корак по корак, пола сата најдуже.
Некомпатибилан
Врло честа лагарија у опањкавању Линукса. А у ствари, незнатан је број софтверских и хардверских производа некомпатибилних с Линуксом. Плус, Гну/Линукс оперативни системи су пројектовани тако да могу да раде и на старим машинама и са “антиквитетима” од периферних уређаја. Речју, није вам потребно бљештаво, најновије и – скупо.
Професионалцима су неопходни посебни програми, али се често боје да ће бити некомпатибилни са Линуксом, иако највероватније хоће. Ако ипак нису, лако је инсталирати Вајн (Wine) или Кросовер Линукс (Crossover Linux) и преко тога терати своје омиљено програмче. Али најбоље је инсталирати сличан програм направљен баш за Линукс. Сва је прилика да ћете га наћи, као и друге productivity пакете.
Небезбедан
Ово већ није лагарија већ чиста лаж. Чињенице говоре супротно. Линукс је безбеднији од Виндоуса и Мека, што су, међу осталима, доказали и истраживачи “Секуније“. Линукс је супериоран у погледу безбедности због начина како оперише и додељује permissions, на чему раде бројни програмери из целог света. И бројност и разноликост дистрибуција доприносе безбедности Линукса. Свеукупно, антивирус-програма за Линукс има, али нису неопходни.
Само за стручњаке
Опет лаж. И то опасна. Уверена да је Линукс само за програмере, хакере и сличну сорту, већина се држи подаље од Линукса. Ствари се полако мењају набоље, али и даље је превише корисника рачунара који се плаше да експериментишу, убеђени да ће им Линукс бити претежак.
Извор за фотографију: Debian spotted at LIGO gravitational waves observatory : linuxmasterrace
User-unfriendly карактеристика је имала смисла пре десетак и кусур година, али данашњи Линукс, већина дистрибуција, толико је лак да и деца могу да га користе. Програмери пингвинисти су направили на десетине привлачних радних окружења и других побољшања, па је сад неупоредиво употребљивији – свима. Линукс на серверима тражи више знања, али просечан корисник ће се са већином дистроа снаћи лако, па и лакше него са “прозорима” и “јабукама”.
Непоуздан и без подршке
Ако вас плаши наводни недостатак подршке, знајте да је линуксашка заједница међу најпреданијим и најпредусретљивијим заједницама на свету. За “обичног” корисника има море туторијала, а на форумима и блоговима ће наћи и непосредну саветодавну подршку. Пословни свет, ако не зна или га мрзи да се с тим бакће, има могућност избора дистрибуције чији творци пружају професионално одржавање и подршку.
Што се тиче поузданости, Линукс готово никада не пада. У ствари, “курцшлуси” се најчешће дешавају на Виндоус и Мек рачунарима.
Укупни трошкови су већи
Уобичајена лагарија дилера власничког софтвера и рачунара са преинсталираним власничким оперативним системом. Прибегава јој се кад пословним људима и предузећима треба увалити своју робу и одбити их од бесплатног оперативног система и другог “на извол’те” софтвера. Али, погледајте само странице где су побројани партнери и спонзори Дебијан Линукса. Уосталом, и НАСА мучи муку с парама, а опет не само да одавно користи, него и учествује у развоју Линукса.
И зато: не плашите се. Ни лагарија, ни читања, ни учења ГНУ/Линукса. Бити линукснаут је прилично једноставан, безбедан и исплатив посао.
Добро, ми који користимо услуге Јавног комуналног предузећа за грејање “Чачак” (у даљем тексту “Грејање”) грејемо се у ствари на гас – руски, док нам буде дозвољено – али плаћамо мање него што бисмо иначе, јер се у управљању тим процесом користи информатички систем углавном заснован на бесплатном Линуксу. Када и како је то почело, ко се “досетио” и шта се све користи питао сам више саговорника. Да почнемо с директором Грејања, господином Данком Ћаловићем.
Данко Ћаловић, директор ЈКП “Чачак”
“Одлука да ЈКП “Чачак” отпочне са коришћењем Линукс програма донета је у току 2016. године. У изради пројекта учествовало је руководство ЈКП „Чачак“ са стручним тимом и чачански Факултет техничких наука, уз консултације са београдским Географским факултетом и стручним лицима, већином пореклом из Чачка, који су радили или раде у фирмама које се баве ИТ технологијама („Comtrade“, итд).
Са набавком опреме отпочело се још 2015. године јер се век експлоатације постојеће опреме приводио крају, пошто су сервери и рачунари тада били старости око осам до десет година.
Сама опрема је коштала неколико стотина хиљада динара за протекле готово четири године. Далеко вреднији део овог пројекта је знање и искуство запослених на Факултету техничких наука који су пружили комплетну подршку у успостављању система.
Према мојим сазнањима предузећа у Србији су још веома далеко од тога да поседују опрему овог нивоа (иако је значајно јефтиније опремити предузеће овим уређајима него класичним рачунарима повезаним на сервере).
Али сврху, техничке аспекте и администрирање овог система најбоље ће вам објаснити мр Зоран Јевремовић с Факултета техничких наука, који од почетка учествује у пројекту, па га и сада администрира и пројектује ширење.”
Ширење?
“Да, сада је у Скадарској улици број 17 смештен централни сервер са опремом за back-up, али ће у Господар Јовановој 24 бити смештен резервни сервер који ће радити у у „disaster – recovery“ („опоравак од хаварије“) моду и бити повезан оптичком везом са централним сервером. Такође, у Цара Лазара 33 ће се на пролеће сместити комплетна архива ЈКП „Чачак“, једна од најбогатијих на подручју Западне Србије јер представља наслеђе некадашњег Јавног стамбеног предузећа које под разним називима датира још од педесетих година прошлог века. Иста је у поступку дигитализације и повезана са оптичком везом са дирекцијом предузећа у Скадарској улици.
Друго, наши службеници раде с Виндоусом – што кошта. Али старосни просек нам је 52 године. Ново се тешко и нерадо учи у тим годинама, мада…“
Цитирајући ове последње речи директора обратио сам се систем администратору Грејања Милану Нићифоровићу.
Милан Нићифоровић
“Па да, тако је. Уосталом, и ти рече да си Линуксаш тек пет-шест година. Ја и краће, али сад учим Дебијан – и због посла, јер нам је систем на Дебијану, а и принципијелно, да бих користио “оригинал”, а не његов дериват Убунту као до сада. Можда ћемо мотивисати и друге запослене да уче Линукс кад испоставимо рачуницу колико смо до сада плаћали и колико још увек дајемо за неке “Мајкрософтове” програме. То су хиљаде и хиљаде евра – и од наших плата – а Линукс програми су бесплатни.”
И јесу. Али, џабе ручка нема. Код нас се стручњаци за Линукс не плаћају сувим златом као на Западу, али и њихово знање и рад коштају. Колико, и то је једно од питања која сам хтео да поставим мр Зорану Јевремовићу с ФТН-а, тим пре што ми је он и рекао за Грејање. Хтедох да мало објасни и комбинацију “блејдова” и “рапсберија” примењену у Грејању и да ли би сад предложио нешто ново с обзиром на датум рођења HPE BladeSystem технологије (прошла деценија), али је брат пингвиниста тренутно на Јужном полу, недоступан је.
Шалим се, наравно. Очигледно је да искуствима и виђењима нашег Чачанина стручњака за Линукс треба посветити посебан чланак. Исто важи и за (видећемо кога) специјалисту за ИТ безбедност, поготово због преседана који је направило Грејање, да се мане “облака” и капацитете диверсификује у више сопствених физичких објеката у Чачку. А ви, поштовани читаоци, искористите прилику да г. Јевремовића, у виду коментара испод овог текста, већ сада нешто питате.
Бићу слободан да исти позив упутим и у име господе Ћаловића и Нићифоровића. Одговориће вам, знам. И боље објаснити да сте, захваљујући Линуксу, добили и јефтинију, и бржу, и једноставнију услугу.
