Алати за превођење у Линуксу (лични избор)

Појма немам шта од алата о којима ћу говорити има у Оном другом ОС-у, то америчко цинкарошко ђубре сам давно шутнуо, па ћу, у нади да ћу неког од браће пингвиниста подстаћи да понешто преведе и за друге, описати неколико средстава и програмчића које сам користим у превођењу. На Дебијан Линуксу и дебијан-дистроима, наравно.

1. Терминатор

Terminator је терминал који омогућава рад на више панела истовремено. Величина панела се може подешавати, тако да вам највећи буде за текст на коме радите – превод, док ћете остале користити за употребу преводилачких алата описаних испод.

Tерминатор је у Кранчбенг плусплус-у подразумевани терминал, а у ЕмИкс (МX) и Дебијан Линуксу сам га инсталирао из “Ризнице”, тј. репозиторијума.

Алтернатива му је Терминолоџи (Terminology), али како тражи доста подпрограма – и поред тога што je заиста леп, а што је увек важно када сваки дан с нечим радите по више сати – користим га само у ЕмИксу, дистроу за који сам сигуран да ће ми његови корисници и творци помоћи саветом на форуму ако нешто забрљам код освежавања дистроа.

2. Вордграјндер

WordGrinder је процесор речи за терминал. Брајан Ландјук га је тако нахвалио да немам шта да додам. (Успут, погледајте и друге Ландјукове прилоге. Зна човек знање – о и око ИТ технологије и Линукса – па ћете и ви отрпети то мало превише дигнутог носа и самозаљубљености, као што чините и код других аутора и “аутора”.)

3. Дикт

dict је клијент за Dictionary server protocol ( DICT ). Инсталирајте га из ризнице, заједно са дикт-речницима …за који год хоћете језик, за скраћенице и жаргоне.

Коришћење је једноставно. У неки од панела Терминатора само укуцате “dict реч-чији-вам-превод-или-значење-треба”, ако преводите с енглеског (и у даљем тексту ће сви примери бити за превођење с језика окупатора, али принцип је исти за све језике), и добићете објашњење, примере коришћења и синониме из свих енглеско-енглеских речника које сте изабрали, плус превод на “хрватски”. Зашто хрватски, а не српски? Зато што је Србин лендов, па је за dict урадио речник од само 400 речи,док се отпадни материјал српства и овде показао ефикаснијим.

3. Транслејт-шел

Веб-сајт и сервис Гугл преводилац и сам повремено користим, мада ми се смучио, после стресова са исправљењам превода на гугл-српски. И програм Translate-shell је добрим делом заснован на “Гугловом” сервису, али…Да кажем то овако: не бојим се да ће га користити дилетантлук, који је, уосталом, огромном већином прозорашко робље. Опет, мрзи ме да објашњавам како се користи. Зато изволите:

GitHub – soimort/translate-shell: Command-line translator using Google Translate, Bing Translator, Yandex.Translate, DeepL Translator, etc.

Cool CLI Program: Translate-Shell TUTORIAL – YouTube

4. Гуглер

Јбг, шта да се ради… Googler је клијент за Гуглетин претраживач за терминал. Укуцате (на једном од панела) “googler реч-или-питање-или-шта-год” и добићете десетак или колико сте већ референци тражили, ако после “googler” додате одговарајуће параметре, који могу бити и за период. Све о Гуглеру и како се користи можете прочитати овде.

Алтернатива: DDGR је производ истог човека, али за претраживач DuckDuckGo – ако верујете да је Патак, с обзиром да је амерички и подлеже законима те “државе надзора”, ишта бољи од Гугла у погледу злоупотребе података корисника и о кориснику.

 

5. МОЦ

MOC је музички плејер за терминал. Јер превођење је још лепше уз музику.

7. На крају, али не мање важно

Голден дикт (GoldenDict) ће вам послужити док шврљате интернетом и читате. Користи речнике које му одредите, а постојеће из рачунара (дакле и dict-ове ће сам наћи). Кликнете на реч чији превод хоћете, копирате је, на тастатури притиснете Ctrl+c+c (Ctrl и два пута “c“) и искочиће балонче с преводима…

Омега-Т

Омега Т је већ озбиљан алат за праве преводиоце. Што значи да мени није потребна. Ако је неко користи, лепо би било да штогод напише о својим искуствима, радо ћу објавити. До тада… OmegaT – The Free Translation Memory Tool – OmegaT – OmegaT is a free translation memory application written in Java. It is a tool intended for professional translators. It does not translate for you! (Software that does this is called “machine translation”, and you will have to look elsewhere for it.)

Тукстранс

tuxtrans: Linux for Translators је дистрибуција Линукса намењена преводиоцима, што значи да има гомилу алата, па и већину горе побројаних. Не користим Тукстранс зато што је заснован на Убунтуу, који је корпоративистички производ, што значи да није у складу с мојим поимањем философије Линукса.

Али, то је мој лични (не)избор. Ако мислите да вам је управо таква дистрибуција потребна, пробајте садашњу, али бих препоручио да са инсталирањем сачекате док не изађе нова верзија заснована на Убунтуу, тачније Иксбунтуу 18.04 ЛТС. Јер то колико ће времена бити потребно ће вам нешто рећи и о поузданости – увек треба бити опрезан када је дистро “one-man show“.

Најзад, све набројано  што користим (плус scrot за снимање екрана) изгледа као на насловној слици.

Мада је најчешће овако…

…да бих могао да видим изворни чланак.

А код вас?

Јавите се са својим искуством, можда затреба некоме.

Претходно: 65 чланака са ознаком “Линукс”

Александар Јовановић, Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System

Потражња за стручњацима за Линукс и програме отвореног кода већа него икада

The Linux Foundation и Dice.com-ов 2018 Open Source Jobs Report кажу да је потражња за стручњацима за програме отвореног кода већа него икада

Да ли и ви хоћете tech job? Ако је одговор “да”, онда је прави тренутак да се ратосиљате Виндоуса и окренете Линуксу и програмима отвореног кода. По подацима Фондације “Линукс” и “Дајс“-овом Извештају о потражњи за стручњацима за отворени код за 2018-ту годину, 87% менаџера има проблема са проналажењем талената за отворени код, чије је запошљавање приоритет 83% послодаваца.

“Потражња за талентованима за технологију отвореног кода је у великом порасту, пошто Линукс и други програми отвореног кода доминирају развојем софтвера. Охрабрујуће је што су компаније сваким даном све свесније да је технологија отвореног кода прави начин да поспеше своје пословање. Наша фондација и наши чланови, као и читава заједница отвореног кода, усрдно се труде да обезбеде начине за обучавање и сертификацију свим заинтересованима”, каже извршни директор Фондације “Линукс” Џим Землин.

Што видим и по свом искуству. Посетим бар десетак ИТ сајмова годишње и, било да је то манифестација углавном или у потпуности посвећена отвореном коду, као што је Open Source Summit, или је CES, последњих година је уочљива једна те иста чињеница, да компаније не само да су жељне, него су гладне стручњака за отворени код и Линукс. На неким изложбама, поготову о технологијама “облака”, као што је OpenStack Summit, буквално свака компанија јури за “опенкодовцима”.

Споменута најновија анкета је показала да су Линуксаши опет најтраженији: гања их 80% менаџера за запошљавање. Немате баш знања и сведочанства за такве послове? Не берите бригу. Ако имате бар некаквог линуксашког знања и искуства, 55% послодаваца је спремно да плати за ваше обучавање и сертификацију за стручњака за Линукс – на пример, за entry-level CompTIA Linux+, све до mid-level Linux Professional Institute (LPI) и LPIC- 3: Linux Enterprise Professional Certification и high-end Red Hat Certified Engineer (RHCE). А 2017. године било је 47%, 2016. само 34% таквих послодаваца. Другим речима, када су компаније спремне да плате за обучавање и сертификацију, онда је јасно да немају и да су жељне одређеног профила запослених.

Вечита расправа о дипломи спроћу искуства траје и овде. Али, по Foote Partners-у, основна диплома значи, у просеку, плату у старту већу за 7,6% од плате “искуствених” радника.

И добро, познавање Линукса јесте постало кључни услов за улазак у ову индустрију, али и друге технологије отвореног кода постају све популарније. На пример, container. Потражња за “контејнерашима” је доживела прави бум: 2017. године само 27% послодаваца је тражило стручњаке те феле, а сада за њима јурца 57% менаџера.

Други по потражњи су стручњаци за cloud технологију – тражи их 64% компанија. “Безбедњаке” и “вебовце” 49%, “умреживаче” 46%.

А 34% менаџера за запошљавање трага за професионалцима који знају шта је лиценцирање и усклађеност отвореног кода. Прошле године – 29%.

“Дајс” тврди да најређи специјалисти за отворени код често могу да сами одреде висину плате. Штавише, менаџери су склони да “премосте” ограничења која им у том погледу намеће компанија. Сада их преко 70% користи подстицаје као што су више плаћеног одмора, флексибилно радно време или рад од куће.

Али, за “опенсорсере”, није све у новцу и “бенефитима”. Само 13% анкетираних каже да су им паре и други ћар најбитнији мотив: 65% је изјавило да им је најважнија могућност рада са и на најновијим технологијама; 64% – слобода коју подразумева отворени код; 62% је “признало” да имају страст за open source-ом.

Узаврело тржиште “опенсорсера” не показује знаке смиривања. Зашто? Због све веће потребе за DevOps и све веће употребе технологија заснованих на “облаку”, као што су контејнери и њихово усклађивање.

Још нешто? Преузмите, отвореног је приступа, The full 2018 Open Source Jobs Report.

 

Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: Linux and open-source jobs are in more demand than ever | ZDNet
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Антикс Линуксу и Вордграјндеру

У ствари, Линукс је најпопуларнији оперативни систем, иако…

…иако је избор веома малог броја крајњих корисника ОС за десктоп. Како је то могуће? Е па, рећи ћу вам.

Чули сте небројено пута: ова година ће бити година Линукса за десктоп. Кад оно – ћорак. А овамо имамо факат да је Линукс давним и давно задобио срца и умове крајњих корисника. Како то?

Парадокс с Линуксом је лако објашњив. Али што се тиче неуспеха Линукса да освоји умове и срца крајњих корисника оперативног система за десктоп, ту је прича компликованија.

Али прво о парадоксу. Према најновијем Аненберговом извештају о истраживау дигиталне будућности, просечни Американац на интернету проведе 24 сата недељно. Такође, Извештај о интернет трендовима за 2018 од Мери Микер показује да је просечни одрастао грађанин у 2017-ој години проводио 5,9 сати дневно у гледању и слушању дигиталних медија.

А на чему је 95,6% свих веб-сајтова? Са изузетком “Мајкрософтових”, сви су на Линуксу. Фејсбук? На Линуксу. Гугл? На Линуксу. Јаху? На Линуксу. Нетфликс? На Линуксу. Можда ви на свом десктопу користите Виндоус, али то је, и буквално, само прозорче за услуге и базе података на Линуксу. Исто важи и за Хромбук и за његов Хром ОС заснован на Линуксу.

И кад смо код чињеница, Виндоус више није водећи оперативни систем код крајњих корисника. Јесте, тачно је да и даље доминира десктопом, али десктоп више није краљ територије крајњих корисника – по истраживању Статкаунтера, најпопуларнији оперативни систем код крајњих корисника у септембру 2018. године, са уделом од 40,85% тржишта, био је – фанфаре, молим – Андроид. Који је, наравно, заснован на Линуксу.

Обрни, окрени, Линукс је већ неко време водећи оперативни систем код крајњих корисника.

Али не и код крајњих корисника на десктопу, где још увек царује Виндоус.

А зашто? Томе има више разлога.

Прво, када се Линукс појавио, “Мајкрософт” га је одмах сабио у нишу, тактиком чврсте руке према продавцима пи-сија. На пример, када су крајем прошле деценије нетбукови на Линуксу постали озбиљна конкуренција јевтинијим лаптоповима, “Мајкрософт” је подигао свој Икс-Пе Хоум из мртвих и почео да га намеће произвођачима и продавцима хардвера.

Али “Мајкрософт” као конкурент је такође мало сложенија прича. У последње време, уместо да као и до сада пуном паром ради на спречавању бесплатног оперативног система да буде присутнији на десктопу, чак се умиљава Линуксу.

Само ту је линуксашка заједница. Уз заједницу каква јесте, Линуксу да не освоји и десктоп не треба “Мајкрософт”.

Прво, иако велике линуксашке компаније – “Каноникал”, “Ред хет” и СУСЕ – подржају десктоп Линукс, још на почетку свог постојања су донеле одлуку да новац зарађују на серверима (данас и на контејнерима и “облацима”). Дакле, највећи Линуксаши су просудили да је Линукс-десктоп мало тржиште, па и сада не чине ништа да то промене.

Друго, деобе. На десетине је, и врло различитих, Линукса за десктоп: Дебијан и дебијанчурлија, у коју спадају и Убунту и Минт; “Ред хет”-ов тим са Федором и ЦентОС-ом; Арч Линукс са изданцима Манџаром, Антергосом…Линукс “дистрибуција” има колико хоћете.

Интерфејса, мора се признати, има нешто мање. Лично, као правоверни и вишедеценијски корисник Линукса на десктопу, волим што могу да бирам хоћу л’ ГНОМЕ или КДЕ Плазму, или Синемон, или ИксФЦЕ, или МАТЕ… или какав управљач прозорима. Ја волим, али тако широк избор већину корисника збуњује.

Исто као сви ти некомпатибилни управљачи пакетима: Debian Package Management System (DPKG), Red Hat Package Manager (RPM), Pacman, Zypper

Кад шкоди, за очекивати је да се стане са фрагментацијом и да имамо више сарадње. Али не, не бива. И како се чини, биће још горе. На пример, следећа генерација инсталатора програма биће “контејнеризована”. Али имамо ли јединствени стандард за такав приступ? Јок. Убунту има Снеп, “Ред хет” је развио Флетпек

За новајлије – збуњујуће. Ајд новајлије, али слуђен је и ортак Линуса Торвалдса с роњења и главни даса за “опен сорс” у VMware , Дирк Хондел:

“Тренутна ситуација са десетинама дистрибуција, свих са различтим правилима, свака са различитим верзијама различитих подпрограма (libraries), неке са неинсталираним а често коришћеним и скоро па обавезним подпрограмима, све са различитим алатима и форматима за паковање … програмерима поручује да оду, да се пребаце на платформе које брину о апликацијама.”

Дакле, да, 2019. ће бити година Линукса и корисника који не знају да су Линуксаши. Али “прави” Линукс, дистро(и) за десктоп као алтернатива Виндоусу на масовном тржишту – тога ћемо се начекати све док линуксашким програмерима не буде омогућено да раде на истој страници.

Лично, бићу и даље корисник Линукс-десктопа. За мене, као напредног корисника који и пише за напредније и напредне кориснике, Линукс је најбољи од свих оперативних система. Али за већину, Линукс никада неће бити замена за Мекинтош или Виндоус.

 

Претходно од истог аутора: Ново! Навали народе! Стиже “даса”, DaaS Windows 

Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: The Linux desktop: With great success comes great failure
Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу