На препоруку за чланак Windows 10 Will Finally Offer Easy Access to Linux Files сам наишао на порталу Tux Machines. Уредник тог хвале вредног извора је уз повезницу на читав текст приложио и свој коментар:

“Ма какви. Ово му пре дође као мамац за WSL (Windows Subsystem for Linux / Виндоусов подсистем за Линукс). ‘Мајкрософт’ хоће да спречи народ да користи прави ГНУ/Линукс са правим кернелом, било као једини оперативни систем, било у дуал-бут варијанти. Овде се ради и о задржавању могућности увида у ваше датотеке, лозинке, у то шта куцате – у све што радите и имате на рачунару.”

Ма немогуће! Ил’ јесте, биће да је баш тако. Линуксаши знају шта је у питању – добар део нас је прешао на ГНУ/Линукс и/или БСД управо зато да се не бисмо добровољно потчињавали надзору окупатора – али ако сте “прозораш” или, у тек нешто мало бољој варијанти, “дуалбутаџија”, можда вам буде интересантно ово ново “Мајкрософтово” солило.

Најзад! Виндоус 10 ће допуштати лак приступ линукс-фајловима

 

Ажурирање за Виндовс 10 заказано за април 2019. ће донети дуго очекивану могућност: лак приступ, преглед, па чак и измену линукс-датотека уз помоћ Виндоусовог подсистема за Линукс (Windows Subsystem for Linux – WSL), из Фајл екплорера (File Explorer) или преко командне линије.

Тренутно, ако их имате, линукс-датотеке можете наћи у AppData фолдеру, али “Мајкрософт” то не препоручује, јер измена фајлова на тај начин би могла да поквари цео оперативни систем. Али ускоро ћемо, најзад, добити званично одобрен начин да својим фајловима приступимо уз помоћ Виндоусових алата – без опасности да ишта скрцамо!

Како? Речима Крејг Левена из “Мајкрософта”: “Уместо директног приступа тим датотекама, Виндоус ће имати План 9 (Plan 9) сервер који ће подржавати WSL софтвер. ‘Десетка’ ће имати Виндоусов сервис и драјвер који ће служити као клијент и ‘причати’ са План 9 сервером, који ће ‘преводити’ ваше управљање линукс-датотекама и метаподацима као што су дозволе, обезбеђујући да све функционише како треба, без обзира што им приступате користећи Виндоусов алат. Али то су компликоване ствари, сложен процес који ће се одвијати у позадини и о коме не морате да мислите.”

Заиста нећете. File Explorer ћете моћи да отворите директно у линукс-окружењу. Биће потребно само то да у терминал (линуксашки, Bash shell – прим. прев.) укуцате следећу команду:

explorer.exe .

И онда – дивота. Моћи ћете да своје линукс-фајлове “drag and drop”-ујете, “copy and paste”-ујете, па чак и то да их измењујете. У Виндоусовим програмима!

Могуће је да начин на који све то функционише “Мајкрософт” у једном тренутку и то промени, али и сада – дакле, пре толико жељеног ажурирања – да бисте приступили датотекама из свог Линукс дистроа у дуал-буту с “десетком” је лако, просто у Експлорерово прозорче укуцате:

\\wsl$\<running_distro_name>\

То јест, ако уз Виндоус 10 терате и Убунту, онда у Убунтуов терминал:

\\wsl$\Ubuntu\

Што, наравно, функционише и са Виндоусовом командном линијом. Ако у PowerShell или Command Prompt унесете команду

cd \\wsl$\Debian\

улазите у root директоријум вашег Дебијана, на пример.

Корисници Виндоусовог подсистема за Линукс одавно траже овакве могућности. Рич Тарнер из “Мајкрософта” је још давне 2016. написао да бар два-три пута дневно мора да упозорава да се линукс-фајловима не приступа из File Explorer-а. Али, ето, сада ћемо моћи да са својим датотекама из Линукс дистроа радимо без опасности да нешто упропастимо.

Најзад!

 

Аутор: Крис Хофман
Извор: How To Geek
За Озон прес и Линукс Такс Чачанин превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијану

Кад би свака кућа и зграда у улици биле у систему надзора Ринг (Ring), њихове камере, збирно, давале би изузетно детаљну слику свакодневног јавног живота. Убацивањем програма за препознавање лица у уговоре са месним и федералним безбедносним службама, “Амазон” битно оснажује могућности своје мреже за масовни надзор корисника које и иначе у стопу и непрестано прати, чак и кад нису прекршили закон. Кад буде потпуно уведена, ова технологија ће бити саставни део општег система надзора, али онај део чије је успостављање омогућио сам грађанин-конзумент, потрошач.

“Амазонов” надзорни систем Ринг доминира растућим тржиштем камера за видео надзор. Ринг, којег је “Амазон” купио априла прошле године, је систем кућних камера за видео надзор које раде на интегрисаној платформи друштвене мреже Нејборс. (Neighbors, тј. Суседи – прим.прев.). Нејборс корисницима омогућава да снимке “шерују” другим корисницима, полицији и другим безбедносним службама, тј. да извештавају о безбедносним проблемима, сумњивим странцима и активностима. Платформа обједињује корисничке извештаје и видео податке у мапе локалних активности и пописе за праћење. Сличне друштвене платформе на којима суседи могу пријавити сумњиве особе или активности, као што је Некст дор (NextDoor), озлоглашене су због расне пристрасности и профилисања – проблема који ће свакако погоршати склоност “Амазона” да особе аутоматски класификује као „сумњиве“, анализом испољених осећања и других биометријских података.

Недавна патентна пријава показује да ће Амазон интегрисати свој производ за препознавање лица Рекогнишн (Rekognition ) у Ринг, чиме ће истовремено прикупљати и анализирати масу биометријских података. Постоји озбиљна забринутост због интеграције програма за препознавања лица у наше дигитално окружење. Истраживачи, законодавци, правници и технолошке компаније су сложни у ставу да технологија за препознавања лица појачава пристрасност и масовни надзор и треба да буде ограничена строгим прописима. (Више на тему алгоритамске пристраности имате овде.)

Централизована друштвена мрежа приватних камера за препознавање лица проширује и поједностављује традиционалну инфраструктуру надзора тако што генерише више података који се лако могу претраживати. Стотине хиљада кућних камера за надзор дају огромне количине података, али обједињавање платформе за друштвено умрежавање и аналитике препознавања лица смањује проблем ирелевантних података. Платформа Нејборс омогућава корисницима и “Амазону” да идентификују и прикупљају релевантне податке, док Рекогнишн може да прочита и похрањене податке и живе визуалне “фидове” како би лоцирао и пратио појединце и групе људи.

Ова дистопијска инфраструктура није само материјална него и културална. Технологије надзора потрошача усађују надзор као основну дужност грађана. Осим што се трошкови и притисци физичке инфраструктуре пребацују са државе на потрошаче – стварајући нове путеве за надзор и прикупљање података а уз мање ограничења – ове технологије уводе надзор као друштвену и заједничку и личну обавезу и узрокују јавну подршку и прихваћање све продорнијег и инвазивнијег надзора .

Преоријентишући надзорни однос између појединца и државе ка надзору појединца над појединцем, систем Ринг фрагментише одговорност и лишава нас могућности да се одупремо и избегнемо прикупљање података. Постаје све теже одупрети се све већем и јединственијем надзорном апарату, јер га, и то здушно, стварају и “унапређују приватне компаније. Наше комшије имају право да надзиру и штите своју имовину, иако се ми томе можда противимо. Али свеприсутне и умрежене камере за надзор смањују слободу избора у начину на који појединци штите своју приватност, јер сада се сукобљавамо са ентитетом састављеним од појединачних “бизниса”, а не само са државом.

Кад би сваки “Амазонов” тзв. Prime member имао Ринг, полиција би имала приступ снимцима преко 95 милиона људи. Успешан пословни модел за Ринг захтева одбацивање разумних очекивања у погледу приватности у јавном животу и изазива страх због угрожавања уставом заштићених активности јер допушта владиним “партнерима” да стварају детаљну слику кретања – а тиме и живота – огромног броја припадника америчког друштва, грађана који не раде ништа друго до гледају своја посла.

Што безбедносним службама омогућава да нас надзиру систематичније и детаљније него икада.

Аутор: Џеван Хатсон
Извор: How Ring & Rekognition Set the Stage for Consumer Generated Mass Surveillance
За Линукс Такс Чачанин и Озон прес превео: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

Гринвил пост: Допринос Јаше Левина ономе што је остало од слободног комуницирања између људи је непроцењив. Његов истраживачки рад показује и доказује да пипци власти досежу свуда, обухватају и чувени Тор, слободан софтвер “за омогућавање анонимне комуникације”, чији је назив акроним изворног назива пројекта The Onion Router. Борба за слободу говора и изражавања и стварну демократију никада није била у критичнијој фази.

Овај чланак, првобитно објављен 7. марта 2018. године на блогу SurveillanceValley.com (Долина надзора)преносимо овде, на антиимперијалистичком веб-сајту, због тежине и озбиљности садашњих напада ИТ индустрије и власти на слободу говора и изражавања. Природно, у складу са сопственом помитљивошћу, незнањем и/или урођеном имбецилношћу, ниједан политичар из две главне америчке странке, забављен средњорочним изборима, неће ни поменути ово изузетно важно питање.

Пројекат Тор, непрофитна организација која наводно подржава dark web (мрачни интернет) и ужива култни статус међу поклоницима приватности, готово 100% финансира америчка влада.

Док сам писао књигу Долина надзора, успео сам да на основу Закона о слободном приступу информацијама (Freedom of Information Act – FOIA) добијем око 2 500 докумената, међу којима су били записници са седница о стратегији, уговори, одлуке о повећању буџета и измени статуса. Ти документи су уствари коресподенција између Пројекта Тор и главног оснивача му подружнице ЦИА-е, познате као Борд управника радиодифузије (Broadcasting Board of Governors – BBG), агенције која надгледа америчке прекоморске радиодифузне операције, нпр. Радио Слободна Азија и Радио Слободна Европа.

Сву ту документацију можете погледати овде.

Прибавио сам је током 2015. године. До тада сам већ неколико година писао о везама Пројекта Тор са деловима владе задуженим за “промене режима”. Пратећи ток новца, открио сам да Тор није оно за шта се приказује, и доказао да је, упркос свом радикално антивладином креду, скоро стопостотно финансиран од три америчке безбедносне службе: Ратне морнарице, Стејт департмента и Борда управника радиодифузије. Пројекат Тор је уговорни сарадник америчке војске са сопственим контракторским бројем – приватизована екстензија исте оне владе против које се наводно бори.

Shocking, зар не?

Поклоници и поборници приватности већ годинама, и скоро побожно, на Тор и друге крипто-алате као што је Сигнал гледају као на једина средства за заштиту од шпијунирања од власти на интернету.

Фондација Електронска граница је ТОР чак сматрала дигиталним еквивалентом Првог амндмана. Обожавала га је и Америчка унија за грађанска права (American Civil Liberties Union – ACLU). Једна тренди активистичка група из Силиконске долине, која се бори за Будућност, наравно, прогласила је да је Тор “отпоран на НСА” (“NSA-proof”). Едвард Сноуден је Тор узимао за пример изворне технологије приватности, алат којим се може избећи свеопшти надзор власти над интернетом, па је препоручивао његову употребу. И истакнути и награђивани новинари из Вајерда, Вајса, Интерсепта, Гардијана и Ролинг стоуна – између осталих Лаура Појтрас, Глен Гринвалд и Енди Гринберг – су дали свој допринос митском побуњеничком и антидржавном статусу Тора. Чак је и легендарни “звиждач” Денијел Елсберг био убеђен да је Тор од виталног значаја за будућност демократије. Свако ко би довео у питање овај наратив и указао на везе између Тора и власти сместа би био изложен нападима, исмевању и ућуткивању. Знам то, искусио сам.

Али глупе чињенице се не дају ућуткати.

Чак и први докази које сам прикупио су остављали мало сумње у праву природу Тора – спољнополитичког оружја америчке владе. Међутим, кутија докумената што је добих од Борда управника радиодифузије изазвала је ново питање: зашто би америчка влада финансирала средство које ограничава њену сопствену моћ? Одговор, како сам открио, је да Тор није претња америчкој моћи, него је увећава.

Документи Борда управника радиодифузије показују обим сарадње федералне владе, Пројекта Тор и кључних чланова Покрета за приватност и слободу интернета, који је толики да је за неверовати:

– Јер документи показују да запослени у Пројекту Тор добијају наређења од својих “хендлера” из федералних власти, укључујући детаљне планове ширења свог “алата за анонимност” у земљама у којима САД раде на дестабилизацији и/или промени режима: Кини, Ирану, Вијетнаму, Русији….Такође садрже записнике расправа о потреби утицаја на медијско покривање догађаја и на “неваљалу” штампу, као и месечне извештаје о “тренинзима” у ЦИА, НСА, ФБИ, Министарству правде и Стејт департменту. Откривају и планове финансирања “независних” чворишта Тора. И, shocking, доводе у питање зарицање Пројекта Тор да никада, али никада, неће поставити “мала вратанца” (backdoor) у свој производ.

– Јер доказују, и то без икакве сумње, да Тор није независан. Организација није имала овлашћења да ради по своме, већ је држана на кратком повоцу и везивана стриктним уговорним обавезама. Морала је да подноси и детаљне месечне извештаје о статусу, да би власти имале јасну представу на чему запослени у Тору раде и шта планирају, као и где су све ишли и с ким сусретали.

Многе од ових докумената сам изнео у књизи “Долина надзора”, да бих испричао како се технологија приватности на интернету претворила у оружје војне и корпоративне силе. Али сада идем корак даље: објављујем сва документа о Пројекту Тор што сам их добио од Америчке уније за грађанска права и Борда управника радиодифузије. Надам се да ће новинари и историчари користити ове информације да би истражили тесне везе између технологије приватности, власти и економске доминације Силицијумске долине.

У том циљу, извешћу мали пример провере чињеница о везама Пројекта Тор и америчких власти изнесених у овим документима. Установљено ћу објављивати сваких два-три дана, а преиспитиваћу тврдњу да Тор нема “мала вратанца” за америчке власти.

Што је донекле тачно. Донекле.

О осталом ћете сазнати ако будете редовно пратили мој блог Surveillance Valley – The Secret Military History of the Internet

Аутор: Јаша Левин
Извор: Fact-checking the Tor Project’s government ties – The Greanville Post
За Озон прес превео, све мислећи на кориснике Линукс дистроа Кали, Тејлс, Парот… па чак и српског Септора, свих са Тором: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу