Серијалу “Линукс у Чачку” је крај

Ој, Мораво са пингвинима…

 

До сада,  Серијал “Линукс у Чачку” на “Озон пресу”:

1, 23456789101112 , 13141516 17181920212223242526, 27

Убудуће, кога од Чачана занима или буде занимало да сазна нешто више о Линуксу, посебно у својој средини, може да прати блог “Линукс Такс Чачанин“.

Али прво да се захвалимо домаћину, “Озон пресу”, што је, иако се издржава од кликова, тј. читаности, угостио серијал за који се унапред знало да ће му посета бити мања од просека. Тиме је “Озон прес” постао – и биће још неко време – једино српско информативно гласило које је своје читаоце детаљније обавестило о оперативном систему будућности.

Будућности? За нас, двопроцентну мањину која на десктопу користи Линукс, бесплатни и технички супериорни оперативни систем је стварност, некима скоро три деценије, али већина…Већина ће нагрнути на боље тек кад јој горе постане прескупо и самим тим недоступно. Другим речима, “сав нормалан свет” ће почети да размишља о алтернативи тек кад му “Мајкрософт” уведе ДааС као императив, о чему смо писали већ у првом наставку.

До тада се треба припремити и оформити место на интернету на којем ће чачанске новајлије Линуксаши моћи да нађу читаву лепезу прилога који ће им помоћи да се лакше снађу. “Линукс Такс Чачанин” ће као и до сада објављивати чланке о философији Линукса и политичком и пословном контексту настанка и развоја, али техничка упутства ће бити приоритет.

На пример, “Терминал: акцелератори за преузимање” свакако није текст за информативно (читај: политичко) гласило, али за блог о Линуксу свакако јесте, јер и новом и старом кориснику даје информације и упутства која ће му итекако помоћи у свакодневном раду и забави. И онда, чему оволики свет на “Озон пресу” давити “хакеркалијама” када ће ускоро и сам увидети да, ако хоће да се ратосиља корпоративне и глобалистичке тлаке оличене у “Мајкрософту” и његовим производима, мора да научи нешто и о алату оперативног система за слободне људе? Нема потребе. За који месец ће и мом комшији Срету Протки сванути да је боље да баци добош и вувузеле и прихвати се кориснијег и инжењерског му занимања примеренијег средства.

Само, ни “Линукс Такс Чачанин” се не прави сам од себе. И не треба да остане ентузијастички производ, него да постане гласило и заљубљеника у Линукс и стручњака који ће га користити, али и стварати. Преводиоци и аутори ће бити плаћени за свој рад. Детаљније о томе на блогу за петнаестак дана.

Поздрав свим читаоцима “Озон преса”,

Александар Јовановић, Линукс Такс Чачанин

Пол Крејг Робертс: “Мајкрософтови” запосленици дигли глас, неће да буду ратни профитери

Биће интересантно видети следи ли им отказ.

Амерички подсекретар за Ратно ваздухопловство 2016. г. испробава први бежични холограмски рачунар, Хололенс. Фотографија: @ Copyright : U.S. Air Force/Airman 1st Class Madeleine E. Remillard

Светско удружење запослених у “Мајкрософту” захтева да корпорација раскине уговор о сарадњи са америчком војском.

Неки запослени –  не знам колики проценат од укупног броја – су послали отворено писмо генералном и директору за правне послове корпорације “Мајкрософт” у којем, између осталог, кажу: “‘Мајкрософт ради на обезбеђењу технологије оружја америчкој војсци, технологије која ће влади једне земље помоћи да ‘повећа убојитост’ користећи алате које смо ми направили. Нисмо потписали радни уговор за учешће у производњи оружане технологије и зато захтевамо право да учествујемо у одлучивању како ће се користи наш рад.”

Запослени кажу да је “Мајкрософт” и раније продавао технологију америчкој војсци, али да није, све до склапања недавног уговора, прешао границу упуштајући се у развој оружја. „Овим уговором, јесте. Апликација HoloLens у оквиру система IVAS осмишљена је да помогне у убијању људи. Дејствоваће на бојном пољу и то тако што ће ратовање претварити у симулирану ‘видео игру’, још више дистанцирајући војника од мрачне стране рата и крвопролића. ”

Запослени су компанији саопштили да “намера да се науди није прихватљива употреба наше технологије” и да “не желимо да будемо ратни профитери”. Захтевају да се уговор поништи, да “Мајкрософт” престане да развија оружане технологије и да оформи спољни одбор за етичку ревизију како би се осигурало да компанија “не увећава моћ америчке војске у повређивању и насиљу”.

Питање је шта је стварни разлог захтева запосленика “Мајкрософта” да компанија више не сарађује са Ратним ваздухопловством, Ратном морнарицом, Централном обавештајном агенцијом и НСА. Ипак, охрабрује што се нашао бар неко да после 20 година злочина које су по целом свету чинили криминални и корумпирани режими Клинтона, Буша, Обаме и Трампа дигне глас.

Сазнање о овом протесту запослених у “Мајкрософту” дугујем RootsAction, организацији која је успела да побуну не прећуте баш сви, да се појави и пар наслова као што je Microsoft employees demand military contract be dropped – Euronews .

Овде имате повезницу и на сам захтев.

Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Јеврејски проблем Русије

Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Microsoft Workers Protest War Profiteering
За Ћирилизовано и Линукс Такс Чачанин превео: Александар Јовановић, на Miyo Linux

Борисав Живановић: Манџаро, моје искуство

Као корисника управљача прозорима i3 WM, Манџаро ме је привукао издањем “Манџаро и3” са лепо налицканим i3gaps-ом (форк и3 што подржава размаке између прозора). Пре Манџара нисам имао много искуства са Арчом и дистрибуцијама заснованим на њему, па ми је било потребно мало времена да се навикнем на Pacman, управљач пакетима. Такође ми се допала лепа тамна тема Манџара, пошто немам живаца за прављење теме, не разликујем боје, а и ове што разликујем не знам да уклопим.
Инсталација је протекла глатко, програм за инсталацију ми се допао. Након инсталације ме је дочекао Manjaro Hello, програм за добродошлицу у нови систем који садржи везе ка сајту пројекта, форуму, ћаскању, друштвеним мрежама итд. Још једна корисна ствар за почетнике су основне пречице исписане у доњем левом ћошку екрана. Pamac је програм за инсталацију, надоградњу и уклањање програма намењен људима који нису вични раду у терминалу. Памек такође има програмче за аутоматско скидање надоградњи, што некиме јесте корисно, ал’ мени је била прва ствар коју сам угасио.
Већ пар месеци користим Манџаро и до сада су надоградње текле глатко. Пакети мало касне у односу на Арч, петнаестак дана, те срећом нисам имао проблема са проблематичним systemd 2.40. Инсталирао сам и неколико AUR пакета који су радили без проблема.
Мим направио. Борисав Живановић

Испробао сам и Манџаро Архитект и допао ми се. То је посебан нет-инсталер са ncurses окружењем (TUI, text user interface) који већину пакета преузима са интернета. Иако бисте по називу помислили да је намењен напредним корисницима, није ми деловао претерано тешко за употребу. Такав систем ми се далеко више свиђа од Арчовог начина инсталирања, јер су могућности за подешавање скоро подједнаке , али код Архитекта уз много мање муке. Поред класичних подешавања као што су језик система, временска зона, партиционисање диска, Архитект омогућава избог једног или више кернела и графичких окружења.

Немам друго да кажем за Манџаро и3 сем речи хвале. Препоручио бих свакоме ко жели да проба Арч да прво инсталира Манџаро и да се упозна са радом са Пекменом, јер је управник пакета оно што прави разлику између дистрибуција. Арч има најбољу документацију од свих дистрибуција и врло је вероватно да ћете се њом служити за решавање проблема на које налетите на Манџару. Без обзира на задржавање и проверу нових издања пакета, овај дистро ипак не бих препоручио онима који не воле “котрљајућа издања” (rolling release). Тренутно је Манџаро први на листи “Дистровоча”, што није податак о стварном броју корисника дистроа већ посетилаца странице о њему, али сведочи о расту популарности који је остварио у скорије време.

За Линукс Такс Чачанин и Озон пресБорисав Живановић
Напомена приређивача серијала “Линукс у Чачку”, Александра Јовановића: Средњошколац и , можда, будући студент нашег ФТН-а, али сигурно програмер, Бора Живановић је из Гроцке. Кад неће чачански Линуксаши, он се јавио да допринесе масовнијој употреби ГНУ/Линукса. Само за пар дана викенда, уз свој текст горе, превео је:
Серијал “Линукс у Чачку”:  1, 23456789101112 , 13141516 171819, 20, 21, 22, 23