Прави узраст за учење Линукса

Ма добро, ово је шала. Али нисам могао да одолим фотки, а допали су ми се и неки коментари читалаца “Редита” испод поста The indoctrination begins.

Да искористим прилику и за касно вечерас или ноћас најавим нови превод. Тема: предности Линукса у пословном окружењу.

 

Александар Јовановић

Коју дистрибуцију Линукса би користио Фридрих Ниче и шта би рекао на Клуб Линукс Такс Чачанин?

Коју дистрибуцију Линукса би користио чувени немачки филозоф Фридрих Ниче, да је данас жив? Одговор на ово питање покушаo je да да проф. др Нил Лист са сарадницима.

Према студији објављеној на веб-сајтовима русофилних срБских мислилаца “Србин инфо” и “СРБски ФБРепортер” – што не значи да се паре које порески обвезници са Запада издвајају за науку користе за дослух и деловање Доналда Трампа и Владимира Путина преко српских проксија – Фридрих Ниче би највероватније користио Џенту Линукс (више: Пингвиниста изгубио вољу за животом током инсталирања Џенту Линукса, а може и Džentu — Vikipedija, slobodna enciklopedija).

Што професор Лист објашњава овако:

“Сви знамо да Ниче није био човек стада. Дакле, апсолутно је немогуће да би користио икакав “Еплов” производ. По истој логици, можемо бити сигурни да не би такао ни свеприсутни Виндоус, мада је могуће да би имао извесног поштовања према достигнућима Бил Гејтса и ‘Мајкрософта’. Али Виндоус са својим претпоставкама – нипошто. Фридрих Ниче не би могао да поднесе да му други, на основу својих претпоставки, одређује како да користи и надограђује ОС, и да му некакав врховни ауторитет типа Windows Store намеће своју селекцију ‘добрих’ програма.

С друге стране, Џенту не претпоставља ништа слично, већ полази од претпоставке да слободан човек – пингвиниста више воли да ради ствари како и када хоће, чак и ако његов избор значи да ће бити лупања главом у зид, чупања косе у очајању и чудних погледа околине на ‘лудака’. Али то нас доводи до једне од кључних поставки Ничеове филозофије, да се ‘онај ко се пење на највише планине смеје свакој трагедији, стварној или тобожњој’, и да је битно превазићи себе и из животних недаћа изаћи као победник. Према томе, како су Ничеов надчовек и корисник Џентуа појмови подударног садржаја, логично је да би Џенту био Ничеов избор дистрибуције Линукса.”

Професор Лист нам је рекао да је његов тим разматрао и могућност везе Ниче – Linux From Scratch (LFS), иако је скоро извесно да “чак и један Ниче, ни у својим најлуђим годинама и заточен у азилу, ни помислио не би да ЛФС користи за нормалан свакодневни рад”.

А друштвене мреже, на којим друштвеним мрежама би био немачки филозоф?

Професор Лист сматра да резултати истраживања наводе на закључак да би Ниче користио GNU Social: “Ниче је био усамљеник, човек вечито занет сопственим мислима. Зар није логично да би таквом пустињаку највише одговарала друштвена мрежа за коју скоро нико не зна да постоји?”

Напомене преводиоца:

Ово је релативно стари текст, али разумљив и неупућенима у Линукс. Ко зна енглески и напреднији је Линуксаш сит ће се насмејати читајући и новије хумореске на “Судо сатирикал”-у, чији линк имате горе, испод логотипа.

Што се тиче Ничеа и Клуба Линукс  Такс Чачанин – подржао би га, то је извесно, јер је у питању онај танак горњи слој који промишља ИТ, али сумњам да би био члан, јер чак и LinuxMasterRace (назив секције на веб-сајту “Редит”) није место где се окупљају надљуди него, као што рекох, итијевски мислена мањина (склона самозезању).

– Ступио сам у непосредан додир са шесторицом будућих чланова Клуба. Адвокат Иван Војводић ће – уз наше сугестије и предлоге, које можете изнети и у виду коментара испод овог текста и на адресу cirilizovano@yandex.com – саставити Статут. После прва два-три састанка окупљаћемо се у “Монтани”, и то је договорено. Јавно предузеће за грејање “Чачак” ће финансијски, са половином потребних средстава, помоћи израду пилот емисије из серијала “Амфитеатар”, снимак предавања на ФТН-у или Високој школи техничких струковних студија на тему Линукса. (Данко Ћаловић, директор Грејања: “Помоћи ћемо. Што је добро за Чачак, а јесте, добро је и за нашу кућу.”)

Остаје да се види да ли ћемо и у којој мери имати разумевања ФТН-а и
Високе школе техничких струковних студија. Пре свега њих, али и Агрономског факултета и основних и средњих школа чије су учионице амфитеатри у малом.

О свему томе више после празника.

 

Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System

Крвави сукоби агитатора за ГНОМЕ и КДЕ радна окружења

 

Потресне за свет ФОСС-а, из Колумбуса у Охају са скупа о слободном софтверу, стижу вести о крвавим сукобима агитатора ГНОМЕ и КДЕ пројеката, о обрачуну – ни око чега.

Ударци, камење, мочуге, запаљена кола и крвљу натопљене луткице пингвина Такса…Један учесник скупа, тачније најуваженији гост, рекао је да је овакав сусрет обожавалаца високоцењених програма био можда мало превише насилан, али да не би требало да нас изненађује.

Било је поприлично напето, скоро као на линуксашким онлајн форумима и Јутјуб каналима. Али то је било уобичајено међусобно табање, без мачева и просутих црева да би вас до краја живота прогањале ноћне море. Нисам сигуран ко је први почео, али знам да су Гномовци стигли први и почели да деле, како да кажем, епличасте летке, да пропагирају свој GNOME Shell десктоп. После су дошли Кадееовци са флајерима и књижицама-упутствима од сто педесет страна, ‘Коришћење и основна прилагођавања Плазма сучеља’. А онда је неко из не знам ког табора супротној страни нешто довикнуо о десктоп парадигмама и паметним телефонима, и започе…”, изјавио је за медије др Мирољуб Петровић, чувени српски мислилац опште праксе и апостол Хана Монтана Линукса (погледати: Проф. др Мирољуб Петровић у свету Линукса: “Уз жене испоручивати и њихов изворни код!”).

Други знаменити гост скупа, творац и одржавалац самог Линукс кернела, Линус Торвалдс, изјавио је да су за сукоб криве обе стране: “Обе. Апсолутно. И у ГНОМЕ и у КДЕ табору има дивних људи, али и они сносе део кривице.” А онда се господин Торвалдс, онако мангупски, зацерекао: “Ама шалим се. Какви дивни људи, нема тога. Али заиста сам уверен да су и једни и други криви, будући да су подједнако идиоти. Ако то неко зна, знам ја. Са идиотским мајмунаријама за које тврде да су кодови и кодирање сусрећем се сваки дан. Томе додајте да су ово овде зилоти и шта друго можете очекивати него срање.”

Нешто мање у свету познат, али првоборац слободнософтверашког покрета и оснивач Фондације за слободни софтвер, Ричард Сталман, такође се осврнуо на немили догађај, називајући га грозном трагедијом, нечим што никако не би смело да се дешава на скуповима бораца за слободни софтвер: “А посебно не у свету у каквом живимо. Замислите да после туче завршите у болници где ће вас, скоро сигурно, накачити на машине са власничким софтвером. Ужас! Боље умрети!”

“Жене у црном” – из исте земље из које и др Петровић, али на ФОСС скупу присутне само као посматрачи посматрачкиње јер су у САД дошле као пиарчице Војске Србије поводом ивента о којем више можете прочитати овде – Политика Online – Сајбер братство војника Србије и САД, и њихове америчке саборкиње су дале заједничку изјаву у којој се између осталог, каже: “Морали би се придржавати цивилизацијских достигнућа међународне заједнице. Или се бар уздржати од говора мржње и претњи смрћу својственим за форумаше пингвинисте и хипијевце-слободнософтвераше. Ограничимо се на дигиталне цртеже пениса на Фејсбук профилима руских званичника и неосвешћених русофила. Речју, и наредбом, на корисне ствари. Живело сајбер братство Војске Србије и Националне гарда Охаја!”

По мотивима: GNOME and KDE Campaigners Violently Clash Over Nothing at All, ‘Both Sides to Blame’
Зезао се (не баш сасвим): Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System

Првобитно објављено 12. септембра 2017.