Зрачење мобилних 5Г телефона

Стандард за мобилне телефонске мреже пете генерације ће променити нашу свакодневицу. Неки су научници ипак упозоравају на последице зрашења такве мреже.

Ових дана, у напуштеној касарни у Мајнцу, четири предузећа “лове” будућност. Савезна служба за везе је расписала надметање за добијање лиценци за мобилне телефонске мреже пете генерације, скраћено 5Г. Представници сваког предузећа понуђача седе у оклопљеним просторијама са фарадејевим кавезом** и склапају понуду за опсеге учестаности који ће се користити. До првог маја, њихове понуде су вредне укупно 5,6 милијарди евра. Ипак још ништа није одлучено. Надметање се наставља у понедељак 6. маја након краће паузе.

Опсези учестаности су делови електромагнетног спектра (радио канали – прим.прев.). Онај ко закупи право одашиљања унутар ових опсега, може преносити податке на потпуно нов начин. У поређењу са претходним стандардима, 5Г нуди веће пропусне опсеге (пренос веће количине података у истом времену – прим.прев.) са мањим кашњењима у преносу података. На пример, фудбалски навијачи могу усмерити своје паметне телефоне ка терену и добити информације о играчима у реалном времену***, или на пример аутомобили без возача могу међусобно комуницирати. Али то је само једна страна ствари. У овом тренутку се расправа о могућим здравственим ризицима мобилне телефонске мреже пете генерације поново распламсава.

 

Радио таласи не могу да изазову рак, по законима физике

Тренутно, постоји само неколико комерцијалних 5Г мрежа, нешто мало у Јужној Кореји, у неким америчким градовима, у Швајцарској и Аустрији. Отпор 5Г мрежи је глобалан. Преко 80.000 људи потписало је позив Уједињеним нацијама да зауставе њено ширење. У Швајцарској су скупштине два кантона покушале да прогласе мораторијум на 5Г. Град Брисел је одбио да разлабави своја посебно строга ограничења зрачења, да би омогућио пилот пројекат 5Г.

Шта изазива овакву забринутост? Светска здравствена организација (СЗО) на ово питање има јасан одговор: до сада нису познати негативни ефекти зрачења мобилне телефонске мреже на здравље. И само постојање таквих ефеката је упитно. Без обзира да ли говоримо о 5Г или старијим стандардима у употреби (2Г, 3Г или 4Г), мобилни телефони одашиљу нејонизујуће зрачење чија је енергија премала да ишчупа електроне из атома или молекула. Дакле, зрачење мобилних телефона не може да оштети генетски материјал и изазове рак. Према СЗО, његов преовлађујући ефекат на људско тело је загревање ткива до дубине од неколико милиметара испод коже. Зрачење ових учестаности не продире дубље у тело.

 

Оно што би могло да разбије табу

Али, зар још нису познати дугорочни ефекти? Овде, СЗО упућује на Међународну агенцију за истраживање рака, која класификује електромагнетна поља као “могуће канцерогена”. Једноставно речено, канцерогени ефекти јесу могући, али само можда. Увид у студије на ту тему открива зашто. У ствари, нека истраживања указују на везу између одређених врста рака и интензивне употребе мобилних телефона. То су студије накнадног истраживања узрока. У њима се испитују људи који већ имају рак и гледа се у прошлост у потрази за могућим узроком. Ваљаност таквих истраживања је ограничена. Погодније су скупне студије на већем узорку, у којима се током година посматрају испитаници и њихова употреба мобилних телефона. Такве студије не пружају доказе о канцерогеном дејству мобилних телефона. Међутим, једна студија у Великој Британији указује на нешто повећан ризик од бенигног тумора слушног живца.

Највећу тежину би имало контролно истраживање на случајном узорку. Али у том случају морате изабрати заморчиће насумице и изложити их различитим зрачењима мобилних телефона. Код људи нешто такво није изводљиво, па се прибегава огледима са животињама. Свеобухватну студију ове врсте доставили су амерички истраживачи Националног токсиколошког програма (НТП). Имали су специјалне коморе, развијене у Швајцарској, како би се озрачили пацови и мишеви, радио таласима прецизно дефинисане снаге. Резултати су објављени прошле године: само код мужјака пацова су се развили тумори у срцу када су били јако озрачени. Истраживање је такође показало неке мање јасне доказе за друге врсте рака. Примењивост ових резултата код људи је проблематична, поготово што су пацови били изложени зрачењу целог тела. Код човека, зрачење је концентрисано на део тела близу ког носи мобилни телефон.

 

5Г учестаности су слабо биолошки истражене

Али осим рака, могу постојати и други ефекти. На пример, неколико истраживања је показало да зрачење мобилног телефона смањује покретљивост сперматозоида. Поред тога, мања истраживања указују да она мења одређене процесе у мозгу, као што је метаболизам глукозе. Позив на заустављање ширења 5Г Уједињеним нацијама изричито се позива на такве ефекте, док са научног становишта није јасно какве здравствене последице имају такве промене у мозгу.

Садашња 5Г користи такозване милиметарске таласе. Док су други стандарди ограничени на учестаности испод шест гигахерца, 5Г би требало да користи и оне између 30 и 300 гигахерца, чија је таласна дужина између 1 и 10 милиметара. Ово повећава могућу брзину преноса података, али има мало истраживања о здравственим ефектима. Сара Дрисен из Истраживачког центра за истраживање електро-магнетног утицаја на човекову околину Универзитетске клинике у Ахену упућује на укупно око 200 студија на милиметарским таласима, објављених на порталу универзитетске болнице. “Насупрот томе, имамо више од 1.200 експерименталних и скоро 300 епидемиолошких студија у много ужем фреквентном опсегу претходних мобилних мрежа”, каже она, али уз напомену да милиметарски таласи такође делују првенствено на површину тела.

 

Електро преосетљиви људи добијају главобољу

Недостатак милиметарских таласа је њихов краћи домет. Стога ће се поред класичних стубова са антенама базних станица, поставити тзв. мале ћелије (мале базне станице са антенама, сличне антенама приступних тачака садашње бежичне рачунарске мреже – прим.прев.), посебно у градовима. Ови мајушни предајници имају мању снагу одашиљања, али могу бити на сваких 100 метара постављени на билборде, стубове расвете или чак монтирани испод поклопаца шахтова.

Позив Уједињеним нацијама је усмерен и против овог ширења. И Марио Бабилон га је потписао. Професор информатике на Дуалној државној високој школи у Баден-Виртембергу, хтео је скренути пажњу становништва и подићи свест о проблемима радиотехнологије. Али он има и личне мотиве. Бабилон себе описује као електро преосетљивоу особу, са симптомима за које СЗО не познаје дијагностичке критеријуме. Бежичне мреже су га мучиле главобољом и чиниле га уморним, каже он. Тек када је угасио бежичну мрежу (W-Lan) код своје куће, симптоми су нестали. “Као информатичар рекао бих – немогуће. Али је помогло.” Што се тиче малих ћелија, Бабилон каже: “Речено је да је зрачење малих ћелија слабије од зрачења великог стуба са антенама. Али стуб је био далеко од куће. Ако будем имао мању базну станицу за 5Г у суседству, онда ће бити опасно.”

 

Могући су и супротни ефекти

Међутим, тренутно је нејасно како ће мале ћелије утицати на изложеност појединаца зрачењу.

“То ће зависити од тога где ће се градити, колико ће их бити и колико су удаљене од становништва”, каже Кристијан Борнкесел са Високе техничке школе у Илменау. Станице би такође требале имати велики број антена и моћ да усмере своје електромагнетне снопове ка мобилним телефонима. “Замишљам да се имисија (примљено зрачење, за разлику од емисије која је одаслато зрачење – прим.прев.) за поједине делове становништва смањује, али и да се повећава за делове становништва на одређеним местима, која су у близини извора зрачења”, каже Борнкесел.

Да би се одговорило на овакве метролошке проблеме, испитаници би се у свакодневном животу морали опремити специјалним детекторима за зрачење мобилних телефона. “Али ми такође имамо идеју да волонтери инсталирају специјални софтвер на својим мобилним телефонима, који би преузео овакво мерење. То би могло истовремено одредити изложеност зрачењу хиљада испитаних особа, посебно зато што мале ћелије имају и супротан ефекат: Данас највећи део изложености корисника зрачењу мобилних телефона није од антена базних станица, већ од сопственог уређаја. Што се више приближавам таквом одашиљачу, слабије је зрачење мобилног телефона”, каже Борнкесел. Ово би свакако могло смањити озрачење за појединца.

 

Забринути радио астрономи

Поред здравствених проблема, неки научници имају и свој специфичан проблем са мобилним телефонима будућности. “Садашња опасност број један за радио астрономију је појава 5Г”, рекао је амерички астроном Харви Лист 2018. године за интернет часопис “Унутар науке” (Inside Science). Радио астрономи посматрају радио-таласе које емитују свемирска тела као што су пулсари или активна галактичка језгра. На пример, сада позната сенка црне рупе у центру галаксије М87 не показује видљиву светлост, већ милиметарске таласе вреле материје на ивици црне рупе.

Бењамин Винкел са Института за радио астрономију „Макс Планк“ такође сматра да је увођење 5Г на националном нивоу опасно. “Радио астрономија нема проблема само са 5Г технологијом, већ са свим сигналима које људи емитују. Забринути смо због планираних опсега учестаности. Космички радио таласи су заиста веома слаби. Ако ставите мобилни телефон на Месец, на одговарајућој учестаности, то би био један од пет најсветлијих извора на небу. Тако се може догодити да сателити, торњеви, аутомобили са приступом интернету и мобилни телефони у близини радио телескопа ‘замраче’ космичке изворе и онемогуће мерења.

 

Светлосно загађење 2.0

Винкел упоређује проблем 5Г са проблемом светлосног загађења, који данас чини практично немогућим оптичку астрономију у насељеним подручјима. “Многе моје колеге се плаше да у неком тренутку неће више бити могућа земаљска радио астрономија, или хоће, али само са места веома удаљених од насеља.” Он сам ради на радиометру Ефелзберг, дугачком 100 метара, 30 километара од Бона. На класичним мобилним радио-фреквенцијама није могао вршити никаква мерења. Сигнали мобилних телефона су покривали све. Међутим, Винкел хвали ситуацију у Немачкој, где на неким фреквенцијама превладава радио тишина јер су резервисане за астрономију. Међутим, само око један посто целокупног електромагнетног спектра је у опсегу радио таласа. “То не задовољава захтеве модерне радио астрономије”, објашњава он. Стога истраживачи данас не мере само на учестаностима резервисаним за њих, већ на свим могућим учестаностима. 5Г захтева веома велике делове преосталог спектра. И управо ти милиметарски таласи за 5-Ге су сада посебно занимљиви астрономима. Они посматрају који од ових таласа се заустављају док продиру кроз свемирску измаглицу до нас. То им даје такозване спектралне линије, са којих се може очитати састав измаглице. “Многе спектралне линије ће бити невидљиве са Ефелсбергом, у предложеним распоредима опсега 5Г. То се, на пример, односи на линије метанола и амонијака. Мерење количине и температуре на којима се те супстанце појављују помаже нам да разумемо како из гасова настају звезде и планет”, каже Бењамин Винкел

У односу на здравствене проблеме, забринутост радио астронома може изгледати безначајно. Али и они су нам важни. Радио телескопи су изграђени јавним средствима, а поглед на хемију формирања звезда такође је увид у прошлост нашег Сунца – а тако у нашу сопствену.

 

————–

**Мисли се на просторије које су оклопљене како би се спречило било какво електромегнетно зрачење из просторија и у просторије и самим тим онемогућила било каква радио или бежична веза са неким споља који би могао да даје податке или упутства представницима.

*** Реално време је израз који се у телекомуникацијама често користи да се опише пренос података који је за примаоца готово “тренутан” јер он не може да примети кашњење (на пример пренос неке скупштинске расправе) нити ће неки процес који се одвија бити ометен или успорен због тако малог кашњења (на пример даљинско управљање неким возилом).

 

Аутор: Фон Пјотр Хелер

Пар примера почетничких грешака

Нове вештине треба учити читавог живота, јер вам ум постаје живахнији а и чине вас конкурентнијим на тржишту рада. Опет, неке вештине су теже за научити од других, посебно оне у коме вас мале новајлијске грешке могу коштати подоста времена када их исправљате.

Добар пример је учење Линукса. Ако сте свикли на Виндоус или МекОС радно окружење, прелазак на Линукс, са његовим командама за терминал – вама непознатим – може захтевати прилично учења. Али награда је вредна труда и уложеног времена, у шта су се уверили милиони и милиони људи пре вас.

Међутим, линуксшко путешествије није без замки. Стога смо замолили неколико заљубљеника у Линукс да се присете почетака и грешки које су  правили.

“Не упуштајте се у рад у терминалу очекујући да команде функционишу на рационалан и конзистентан начин, јер ћете бити тешко исфрустрирани. Али не зато што су терминал и његове функције лоше пројектовани – мада ћете се понекад осећати као да лупате главом у зид – већ стога што су и терминали и програми настајали еволутивно, функције и команде су и мењане и додаване током више генерација” – напомиње Ђина Ликинс.

“Исто тако лако и природно као што вам је ‘копипејстовање’, требало би да вам буде да се прво обавестите, прочитате о одређеној команди, да бисте стекли бар општу представу о њеним учинцима. Нарочито ако је у оквиру ње и pipe команда и/или још која друга. Зашто? Зато што има доста команди које могу бити деструктивне све док не научите шта раде (на пример команде rm и dd). Не питајте ме откуд то знам” – Кети Меклафлин.

“На почетку линуксашења, нисам баш био свестан важности сналажења у систему датотека. Тако сам једном обрисао неки фајл у ономе за шта сам мислио да је home директоријум, у терминал сам укуцао sudo rm -rf * и тако избрисо фајлове за подизање (boot) система. Сада, пре задавања сличних команди, често користим pwd да бих био сигуран да сам тамо где хоћу да будем у фајл-систему. А што се тиче оног ‘акцидента’ имадох среће, при руци ми је био бутабилни УСБ, па сам успео да повратим фајлове из сиротог лаптопа” – Дон Воткинс

Не ресетујте дозволе (permissions) за читав систем на 777 јер вам се чини да је дозволе тешко разумети а хоћете да вам апликација има приступ нечему” – искуство је Метју Хелмкеа.

“Уклонио сам пакет (програм), а нисам проверио од којих подпрограма (dependencies) зависи. Пустио сам да буде уклоњено све, тако да због уклоњених подпрограма неки други програми нису могли да раде” – Кедар Виџај Кулкарни.

А ви? Које сте грешке ви правили на почетку своје одисеје с Линуксом? Да их други, и не само почетници, не праве, опишите их доле, у Коментарима.

 

Аутор: Јен Вике Хугер (“Ред хет”)

Извор: 5 Linux rookie mistakes

Превео: Александар Јовановић на Бунсен лабс Линуксу

Прави узраст за учење Линукса

Ма добро, ово је шала. Али нисам могао да одолим фотки, а допали су ми се и неки коментари читалаца “Редита” испод поста The indoctrination begins.

Да искористим прилику и за касно вечерас или ноћас најавим нови превод. Тема: предности Линукса у пословном окружењу.

 

Александар Јовановић