Праве лажне вести: “Путин потписао нови закон који приморава произвођаче да инсталирају руски софтвер на својим уређајима”

Прво чланак “Информације”, а онда образложење зашто је “вест”.

Putin potpisao novi zakon koji primorava proizvođače da instaliraju ruski softver na svojim uređajima

Rusija je usvojila novi zakon koji će obavezivati proizvođače pametnih telefona, računara i pametnih televizora da svoje uređaje isporučuju kupcima u Rusiji sa instaliranim softverom koji se proizvodi u Rusiji. Predlog zakona odobrio je ranije ove godine donji dom ruskog parlamenta, a zvanično ga je u ponedeljak potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Rojters.
Zakonodavci tvrde da će zakon, koji će stupiti na snagu 1. jula 2020., pomoći ruskim tehnološkim kompanijama da budu konkurentnije svojim zapadnim rivalima a potrošačima će ponuditi „pravo na izbor“ domaćih alternativa.
Zakon dolazi u trenutku kada Rusija uvodi sve veće kontrole nad svojom digitalnom infrastrukturom. Početkom novembra stupio je na snagu takozvani zakon o „suverenom internetu“ koji vladi daje mogućnost da ograniči saobraćaj na ruskom internetu. Početkom ove godine Google je počeo da uklanja web sajtove iz svojih pretraga na zahtev ruske vlade, a vlasti su takođe pokušale, sa delimičnim uspehom, da zabrane Telegram u zemlji nakon što je kompanija odbila da im preda enkripcijske ključeve.
Ruska vlada tek treba da sačini kompletan spisak uređaja na koje će se primenjivati novi zakon, kao i da se izjasni o softveru domaće proizvodnje koji će morati da se instalira na njima. Ranije ove godine, Rojters je izvestio da je Mail.ru razgovarao sa Huaweijem o preinstalaciji njegovog softvera na telefonima kompanije.
Iako će proizvođačima uređaja i dalje biti dozvoljeno da isporučuju preinstalirani softver proizvođača koji nisu iz Rusije, mnogi su zabrinuti zbog toga što bi ovaj potez ruskih vlasti mogao da natera neke kompanije da napuste rusko tržište. Udruženje trgovačkih kompanija i proizvođača električnih uređaja za domaćinstvo i računarske opreme (RATEK) reklo je da na nekim uređajima jednostavno nije moguće instalirati softver ruske proizvodnje i da bi neki proizvođači mogli da napuste tržište, umesto da se trude da se usaglase sa novim zakonom.



Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин:
Закон обавезује, а не “приморава”. И када, у наслову, пре “приморава,” имате “Путин”, а у чланку и његову сличицу с шкргутавим осмехом и диктаторским кажипрстом, онда је јасно да је у питању пропагандистички, а не информативни производ “Информације”.
Истина, већ у првом пасусу текста пише да овај закон “обавезује”. Али, у последњем пасусу, такође има, да…

“…mnogi su zabrinuti zbog toga što bi ovaj potez ruskih vlasti mogao da natera neke kompanije da napuste rusko tržište…”
Ајде! Нико други не предузима протекционистичке мере, само Путин и руска држава? Е баш су малигни. Чак и сопственим грађанима ускраћују могућност избора, да их шпијунирају само “Мајкрософт”, “Епл”, “Гугл”…коњокрадице и остали Англоционисти.
Не бих даље. Само још да препоручим да ипак посетите “Информацију”. Јер тамо има и добронамерних вести. Онима којима вас упознају, што сигурно нисте знали, да…
А ако горњи текст којим случајем нестане са веб-сајта који ја више нећу посећивати:

Да ли је дигитализација добра или лоша?

Томас Риглер, стручњак за дигитализацију у консултантској кући Прајсвотерхаускуперс (PricewaterhouseCoopers ), о смислу и будућности дигитализације.
КУРИР: Како објашњавате дигитализацију својој деци?

Томас Риглер: Ствар је у томе да моја деца мени објашњавају дигитализацију (смех).

Па шта кажу ваша деца?

Они ми доказују да је дигитализација одавно саставни део наше свакоднеице. Лепеза дигиталних услуга обухвата од онлајн трансфера до наруџби преко Амазона и тако даље.

Шта доноси људима дигитализација?

Она би требало да нам олакша живот, да за нас, брже и ефикасније обавља досадне задатке. С циљем да нам остави више времена за одмор, доколицу, за нас саме  или да нам у послу омогући више времена за стратешка разматрања.

Основно питање: Дигитализација је ….

… када папирну документацију дигитализујете. Као кад, на пример, папирно писмо постане електронско („и-мејл“ – прим.прев.). Ово је, наравно, веома једноставан пример. Или када аутоматизујемо процесе или нудимо нове дигиталне производе и услуге. Дигитализација постаје све сложенија и развија се све брже и брже.
Колико је Аустрија дигитална?

Иако у Аустрији сви говоре о дигитализацији , ми као приватна лица или као предузећа, још увек не користимо довољно могућности дигитализације.

Чак нисмо завршили са изградњом широкопојасног приступа.

Управо тако. Али то није само аустријски већ и европски проблем. Чињеница је да без података и без одговарајуће инфраструктуре нема дигитализације.

Зашто су САД и Кина испред Европе?

Кина улаже стотине милијарди у нове технологије, у вештачку интелигенцију или пословања заснована на интернет платформи. И то се спроводи. Слично у САД-у. У то се улаже и убацује много ризичног приватног капитала. У Европи производимо много папира за много стратегија. Али ми радимо мало и превише споро или уопште не радимо.

А шта да се ради?

Најважније питање је: како да се специјализујемо? Европа би морала да развије сопствену платформску економију. Али не у потрошачкој области као што је АмазонТу смо већ изгубили утакмицу. Морали бисмо да се фокусирамо на пословање између предузећа. На пример, морали бисмо да развијемо сопствене дигиталне тржнице, на пример за изградњу постројења и машина или специјалне услуге и технологије. (Ово већ постоји у Аустрији. На пример предузеће Шрак-Секонет, које производи уређаје за дојаву пожара, нема класичну производњу, у којој се уређаји производе, складиште и нуде купцима на тржишту. Уређаји се производе по поруџбини и испоручују купцима у договореном року. Нема складишта, залиха, нема заробљеног новца у роби и опреми – прим.прев.)

Многи људи су забринути због дигитализације. Да ли ви то разумете?

Апсолутно. Зато је још важније објаснити људима последице дигитализације и учинити је прихватљивом. На пример, морамо бити спремни да научимо нешто ново. Наш образовни систем би морао веома рано да почне, да усмери младе, да се обучавају из математике, информатике, природних наука и технологије (оно што у Немачкој и Аустрији зову МИНТ науке: Mathematik, Informatik, Naturwissenschaft und Technik – прим.прев).

Али шта је са онима који не желе или не могу да пливају на таласу дигитализације?

Не смемо занемарити друштвене последице дигитализације. Људи који не могу да прихвате дигитализацију не смеју бити изопштени.

Дакле, да ли је дигитализација добра, или лоша?

То је оно што ми људи одређујемо. Технолошки напредак није ни добар ни лош, сам по себи. Свака машина и вештачка интелигенција је програм који је направио човек. Она нема људски мозак. Ми смо ти који програмирамо алгоритме.

Безбедност је кључна реч. Да ли нас дигитализација чини рањивијима?

Без података нема дигитализације. Подаци морају бити заштићени. Али ја сам увек изнова задивљен колико људи на друштвеним мрежама добровољно објављују своје личне податке.

Куда води овај пут?

Сваки посао, који чине радње које се понављајуувек на исти начин, преузеће роботи и то врло брзо.

Шта то значи у пракси?

У болницама ће се, на пример, користити роботи, за негу пацијенатаТо је тежак посао.

Онда ће особље нестати?

Тамо где је потребна лична комуникација и емоционална интелигенција, човек сигурно неће бити замењен.

Могу ли машине једног дана постати самосвесне попут оних из филмова научне фантастике?

Мислите као у филму Терминатор (смех)? Не. Такозвана вештачка интелигенција данас по учинку достиже само три посто могућности људског мозга. Ја уопште нисам забринут.

 
 

Јужнокорејски прелазак на ГНУ/Линукс и “Мајкрософтове” чегртуше

“Инфективни Линукс је откривен код многих наших великих потрошача…” – –Microsoft Confidential

Вести које су нам овог месеца стизале из Керале у Индији биле су веома охрабрујуће. “Мајкрософт” дуго покушава да Виндоус наметне тамошњој дечици, али за сада без успеха, мада је сам Бил Гејтс пуном снагом лобирао да и школе стави под своју контролу (Charter Schools), бојећи се да будући нараштаји неће бити следбеници његовог култа. Али о том – потом. У међувремену се подсетите како је EDGI коришћен у истој држави, Индији.

Најновије вести стижу нам, од петка, из Јужне Кореје. Власти богате државе одавно су свесне да им је Виндоус везао руке због ActiveX-а. И зато је изворна вест звучала више но добро, али онда се јавише “Мајкрософтове” чегртуше:

Хоће ли доћи до јужнокорејског прелажења на Линукс? Дај Боже. Али можемо бити сигурни да ће “Мајкрософт” учинити све – па и подбадати на отпуштање грешних Линуксаша – да би доказао да је ГНУ/Линукс, ваистину, ђубре на десктопу. У те сврхе је до сада користио, нпр. Gartner Group, HP и Accenture.  Јер ‘маркетинг’ заиста може изменити поглед, да мислимо да је грешка оно за шта смо првобитно сматрали да је прави потез. При свему томе, вазда бескорисна Линукс фондација – ни словца, као да је склопила сраман пакт с “Мајкрософтом”. А можда и јесте – сам њен поглавар не користи ГНУ/Линукс.

Пратићемо шта се дешава у Јужној Кореји. Будно. Јер биће гадости. “Мајкрософт” ће и подмићивати само да поткопа ГНУ/Линукс, о чему смо већ толико пута писали.

Да се вратимо вести “Кореја хералда”. Тамо се, између осталог, каже:

“Пре увођења новог система у све секторе власти, испробаће се – на личним уређајима – да ли је могуће ‘терати’ Линукс без безбедносних ризика и да ли је остварива компатибилност са постојећим веб-сајтовима и софтвером направљеним за рад на Виндоусу.” – Влада Јужне Кореје прелази на Линукс

Један наш читалац је ову вест прокоментарисао овако:

“О слободи нема помена, забринутост је углавном због безбедности…Према томе, вероватно се само покушава да ‘Мајкрософт’ снизи цену…”

Рекосмо већ, Гејтсове чегртуше су већ почеле да омаловажавају план. “Мајкрософтови” пропагандисти као што је Богдан Попа и даље се трсе да у животу одрже лаж/перцепцију “‘Мајкрософт’ воли Линукс”, истовремено и на све могуће начине нападајући ГНУ/Линукс, док му послодавац поткупљује владе и власти широм света да не пређу на оперативни систем на слободном софтверу, или да га, у неким случајевима, напусте. “Мајкрософт” је тлачитељски и подмићивачки монопол. Покорио је и подмитио толико државних и иних ‘ауторитета’ у целом свету, тако да ретко, ако икада, бива кажњен. Што се тиче медија, поткупљених Гејтсовим доларима за оглашавање, они пак воле да бес јавности преусмеравају на друге компаније као што је “Гугл”.

Претходно од истог аутора: Боримо се против стварних противника уместо да се гложимо међусобно

О аутору: Рој Шестовиц је софтвер инжењер, мултидисциплинарни истраживач и заговорник фер конкуренције. Докторирао је на пољу медицинске биофизике.

Извор: South Korea’s Government Will Show If Microsoft Loves Linux or Just Attacks It Very Viciously Like It Did in Munich

За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Александар Јовановић, на Мијо Линуксу