46 милиона динара за Стартап центар у Чачку

Влада Србије је са 46 милиона динара финансирала изградњу и опремање Стартап иновационог центра у Чачку, који ће бити отворен до краја априла.

То је најавио министар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић приликом обиласка радова на изградњи Центра у Чачку, објаснивши да је 20 милиона динара издвојено за инфраструктурне радове, 20 милиона за најновију технолошку опрему, а шест милиона за садржај Стартап центра.

Наводећи да се у Србији мање од пет одсто жена бави иновационим предузетништвом, Поповић је казао да је Влада Србије усвојила уредбе о новим програмима, укључујући и програм женског иновационог предузетништва.

„Радиће се и програми који су данас најактуелнији у Европи, програми за ‘паметне градове’, као и програми за ‘безбедне градове’, који би требало да допринесу већој безбедности деце у школама и свих грађана на улици. У наредним месецима очекујем предлоге за реализацију тих програма“, рекао је Поповић.

Локална самоуправа обезбедила је простор од 621 квадрата за потребе Стартап центра у градском Дому културе.

Стартап центар у Чачку ће пружати саветодавну, стручну и правну помоћ свима који желе да започну сопствени бизнис у области информационих технологија и располагаће канцеларијама за стартапове, лабораторијама, учионицима, салом за конференције и заједничким просторијама.

Александар Мијаиловић

Извор: Бета / Bizlife

Зашто је Линукс најбољи оперативни систем за студенте рачунарства

 

Ако хоћете да будете или већ јесте студент рачунарства, који оперативни систем би требало да вам буде основни? Има и таквог света што ће вас наговарати на Виндоус, али ја сам пристојан човек и заговарам Линукс. Из више него оправданих разлога. Јер:

1. Линукс је оперативни систем отвореног кода

Као студент рачунарства, ви сте радознала и технички мислећа особа. То значи да вас не интересује само појавни облик готовог софтверског производа, него и то шта је “унутра”. А Линукс, као ОС отвореног кода, даје вам слободан увид у то шта, с чим и како ради.

Тога код Виндоуса нема. А отвореност није једини “бенефит” оперативног система Линукс.

2. Линукс је безбеднији

Ако погледате статистичке податке о сајбер нападима, одмах ћете уочити колико се Виндоус и Линукс разликују по питању безбедности. Виндоус је рањивији, чак и са инсталираним моћним антивирус програмом.

Добро, и Линукс бива хакован. Али много ређе. Зашто? Више је фактора, навешћу само три: а) сопствена ризница програма (репозиторијум); б) паковање програма баш за Линукс, односно одређену дистрибуцију; в) активна линуксашка заједница која мотри на багове и тако помаже да се отклоне брзо и ваљано.

Дакле, са Линуксом нема траћења пара на антивирус програме.

3. Линукс је бесплатан

Сваку дистрибуцију Линукса, уз изузетке који се могу набројати на прсте једне руке, можете имати бесплатно, да не потрошите ни цвоњка. Мали финансијски прилог заједници која је направила и одржава дистро који сте изабрали биће, наравно, добродошао, али није обавезан. Нема никакве куповине верификационог кода или других начина завлачења руке у џеп сироте студентарије.

Као код Виндоуса. “Мајкрософту” морате платити лепу свотицу за ОС. За почетак. После требају паре за антивирус…

Зашто тај новац не бисте уложили у књиге о програмирању?

4. Линукс је programmer-friendly

Линукс ОС подржава скоро све програмске језике. Исто је и код Виндоуса, али Линукс више воли програмере. Како? Тако што је Линуксов терминал моћнији од Виндоусове командне линије. Има више подпрограма намењених програмирању. Терминал такође има управљач пакетима, што вам поједностављује посао. И подржава SSH, што је од суштинске важности за управљање серверима.

5. Уреднија надоградња

Ту је Линукс без премца. Кад сте студент рачунарства, природно је да хоћете најновија издања програма. “Мајкрософт” је по том питању ем лењ, “апдејтује” тек кад се проблеми нагомилају, ем то ради без питања. Линукс, сам дистро и програме, освежавате кад је вама згодно.

6. Линукс мари и за старе рачунаре

Оперативни системи еволуирају. Да би одговорио на њихове захтеве, хардвер такође мора да еволуира. И онда старина од рачунара не може да се носи са Виндоусовом “десетком”, рецимо.

Линукс, пак, можете да терате и на гвожђурији из доба Јуре. Мада не сваки. Минт Синемон, на пример, само за радно окружење захтева читав ГБ РАМ-а. Антикс, Дебијан са управљачем прозорима уместо потпуног радног окружења, а исто важи и за Арч, Слеквер, Џенту…лете ко змајчеки и на антиквитетима.

7. Велики избор врста Линукса, тзв. дистрибуција

Као изразито флексибилан оперативни систем, Линукс вам нуди стотине и стотине дистрибуција, па бирајте у складу са својим потребама, чак и ако су хакерске. И мењајте дистро кад год хоћете. Истина, и Виндоус има неколико издања, али пошто сте своју копију платили клатићете је све док вам је “Мајкрософт” не огади, да бисте купили ново издање.

8. Линуксашка заједница

За решавање проблема који и на Линуксу искрсну понекад није вам потребан “експерт”. Изнесите случај на форуму ваше или сродне дистрибуције и добићете решење од сестара и браће “опенсорсераша”

9. Е, доста је. Разлоге 9. и 10. и summa cum laude брзо ћете увидети и сами.

Осим ако не останете верни оном оперативном систему “за нормалан свет”, чак и као будући програмер.

Серијал “Линукс у Чачку”:  1, 23456789101112 , 13141516 17181920212223, 24

Аутор: Клеофас Малонго
Извор: Why Linux is the best OS for Computer Science students?
За Линукс Такс Чачанин и Озон прес превео: Александар Јовановић, на Miyo Linux

Борисав Живановић: Манџаро, моје искуство

Као корисника управљача прозорима i3 WM, Манџаро ме је привукао издањем “Манџаро и3” са лепо налицканим i3gaps-ом (форк и3 што подржава размаке између прозора). Пре Манџара нисам имао много искуства са Арчом и дистрибуцијама заснованим на њему, па ми је било потребно мало времена да се навикнем на Pacman, управљач пакетима. Такође ми се допала лепа тамна тема Манџара, пошто немам живаца за прављење теме, не разликујем боје, а и ове што разликујем не знам да уклопим.
Инсталација је протекла глатко, програм за инсталацију ми се допао. Након инсталације ме је дочекао Manjaro Hello, програм за добродошлицу у нови систем који садржи везе ка сајту пројекта, форуму, ћаскању, друштвеним мрежама итд. Још једна корисна ствар за почетнике су основне пречице исписане у доњем левом ћошку екрана. Pamac је програм за инсталацију, надоградњу и уклањање програма намењен људима који нису вични раду у терминалу. Памек такође има програмче за аутоматско скидање надоградњи, што некиме јесте корисно, ал’ мени је била прва ствар коју сам угасио.
Већ пар месеци користим Манџаро и до сада су надоградње текле глатко. Пакети мало касне у односу на Арч, петнаестак дана, те срећом нисам имао проблема са проблематичним systemd 2.40. Инсталирао сам и неколико AUR пакета који су радили без проблема.
Мим направио. Борисав Живановић

Испробао сам и Манџаро Архитект и допао ми се. То је посебан нет-инсталер са ncurses окружењем (TUI, text user interface) који већину пакета преузима са интернета. Иако бисте по називу помислили да је намењен напредним корисницима, није ми деловао претерано тешко за употребу. Такав систем ми се далеко више свиђа од Арчовог начина инсталирања, јер су могућности за подешавање скоро подједнаке , али код Архитекта уз много мање муке. Поред класичних подешавања као што су језик система, временска зона, партиционисање диска, Архитект омогућава избог једног или више кернела и графичких окружења.

Немам друго да кажем за Манџаро и3 сем речи хвале. Препоручио бих свакоме ко жели да проба Арч да прво инсталира Манџаро и да се упозна са радом са Пекменом, јер је управник пакета оно што прави разлику између дистрибуција. Арч има најбољу документацију од свих дистрибуција и врло је вероватно да ћете се њом служити за решавање проблема на које налетите на Манџару. Без обзира на задржавање и проверу нових издања пакета, овај дистро ипак не бих препоручио онима који не воле “котрљајућа издања” (rolling release). Тренутно је Манџаро први на листи “Дистровоча”, што није податак о стварном броју корисника дистроа већ посетилаца странице о њему, али сведочи о расту популарности који је остварио у скорије време.

За Линукс Такс Чачанин и Озон пресБорисав Живановић
Напомена приређивача серијала “Линукс у Чачку”, Александра Јовановића: Средњошколац и , можда, будући студент нашег ФТН-а, али сигурно програмер, Бора Живановић је из Гроцке. Кад неће чачански Линуксаши, он се јавио да допринесе масовнијој употреби ГНУ/Линукса. Само за пар дана викенда, уз свој текст горе, превео је:
Серијал “Линукс у Чачку”:  1, 23456789101112 , 13141516 171819, 20, 21, 22, 23