How to Follow a Twitter Feed in Your RSS Reader
Постоји добар разлог због којег Твитер називају страницом ужаса.
Цинизам, егоизам, ничим изазвано непријатељство, пропаганда лишена чињеница, сексизам, верска нетрпељивост и чиста мржња – твитовани, имате их посвуда на интернету. И, што је још горе, непрестано. Твитер је нездрав и зато што је брз, то је бујица. Отварање TweetDeck-а, омиљеног програма за Твитер код манијака као што сам и сам, а све због “апдејтовања” цвркутића у реалном времену, углавном личи на урон у плимски талас, силу која ће вас убрзо исцрпети и скоро натерати да одустанете од борбе да останете при здравом разуму.
Али, ако вам Твитер спада у опис посла, од зла не мож’те побећи. Или ипак можете. И то користећи технологију из праисторије интернета, древну, али и данас живу.
Не само Твитер, него све друштвене мреже данас личе на воду у плућима (ово је последњи пут да јадикујем, обећавам), па нас није баш мало што размишљамо о брисању налога или барем да тамо проводимо мање времена. Шта би била замена за те, да простите, алгоритамске доводе вести, newsfeeds друштвених мрежа? RSS!
RSS je породица веб формата који се користе за објављивање и праћење садржаја интернет страница које се често мењају, као што су новински наслови; такође, може садржати и слике, аудио и видео садржаје и друге типове датотека (више и на српском овде). И RSS је, опет ме извините на изражавању, timeline, али савладива поплава, тачније, доток брзине коју можете подесити, исто као што у доброј мери можете отклонити онај токсичан шум, бљузгу својстве(ниј)у друштвеним мрежама.
Овог месеца ће се навршити тачно двадесет година од настанка Real Simple Syndication-а (RSS), изумљеног у доба dot-com boom-а. RSS је преживео упркос “Гугловој” издаји, гашењу Гугл ридера. И не само што је преживео, него је живахнији него икада. Зашто? Зато што је, између осталог, здрава алтернатива праћењу вести и “вести” преко Твитера, Фејсбука…
Овлаш гледано, главна предност Твитера и сличног су најновије вести, информација одмах по догађају. Али ајд да се не лажемо: 99% посто времена, вест нам и не треба одмах, сместа. Зар није боље мало сачекати да неки професионалац обради вест, а не овако, “детаљно” са укупно 280 слова и знакова? Уосталом, има и портала који све што објаве истог тренутка стављају у RSS, па ћете за пола сата-сат сазнати шта се десило. Пратите “Гизмодо” и уверите се.
Дакле, предност RSS-а је у томе што имате осећај да је лаганица. А није. Само што уместо сировог меса добијате шницлу.
И нисам ја то открио. И не дижем руке од Твитера. Није ово блог за најбоља могућа решења, свет није црно-бео. Не препоручујем да се за “скидање” с друштвених мрежа повучете у манастир, иако идеја не звучи лоше. Напросто вам представљам алтернативни алат за нешто што после извесног времена и у неким случајевима, рецимо мом, представља претњу здравом разуму. Замисао slow web-а није нова. Али нема ничег лошег ни у хтењу “сместа вести”. И ово је, као све друго што је, питање мере. А даје је RSS.
Процес преласка на RSS је једноставан. Прво изаберете RSS читач. Два мени омиљена су Feedly и NewsBlur, јер сам “јабучар” и волим iOS apps, али имате их и на другим системима.
Затим нађите фидове (feeds). За почетак, десетак највише, да бисте стекли осећај брзине дотока вести. Споро? Додајте још фидова. Биркајући. Уместо праћења десетина и десетина наслова и вести “Њујорк тајмса”, одаберите фид са вестима само о техници и технологији, на пример.
Све је то лепо, али ја без Твитера не могу, рећи ћете. Ништа зато. RSS-у прво што и сам додам је фид за свој Nuzzel налог. И Назл је, као и RSS, древна и споровозна измишљотина. Али, и то не могу довољно истаћи, споро је понекад и за понеког добро. А Назл мотри на мој Твитер налог и прослеђује “најшерованије” вести у последњих неколико сати и дана – што је лаганица начин да прелетим преко свих “цвркутања” које пратим, без потребе да читам и оне које ће ми проредити и ово мало косе што ми остало.
Не вреди, преспоро. Јел? Онда нисте у тренду. Нови тренд је slow tech и, у оквиру њега, email newsletter. Што је, у ствари, маторо кол’ко и ћале вам и RSS. Али ето, cool је, чим тако каже “Њујорк тајмс”.
С чим се слажем. Јер са имејл билтеном ћете избећи већину цвркутавих ужаса, а добити оно што и тамо ваља. Ако сте на Твитеру да бисте пратили одређену област – технику и технологију, кошарку, безбедност, моду, шта год – готово сигурно за њу имате и читања вредан имејл билтен, било од портала, било од блога, али у сваком случају мрзитеља Твитера.
За добијање имејл билтена можете урадити две ствари. Прва вам је већ позната. И не била, то су они јбни искачући прозори који вас, одмах чим отворите насловну страницу већине милих вам портала и блогова, позивају да се пријавите на електронску пошту са најновијим објавама бла, бла, бла. Друга, погледајте шта су и шта нуде новајлије Substack и Revue, можда ће и вама одговарати.
Напомена преводиоца: Фидли и Њус блур нису само јабучарске апликације него, и пре свега, веб-сервиси. Можете их користити на сваком систему и са сваким прегледачем.
Исто важи за Ино ридер, с тим што вам бугарски производ допушта да бесплатно користите више фидова, до 150, а издашнији је и у могућим начинима коришћења. Тако, ако не знате како се налази фид неког интернет гласила, рецимо “Озон прес”-а, све што треба да урадите је да копирате његову адресу и налепите је у поље за претраживање Ино ридера, RSS братко ће сам наћи и понудити два фида (довода): за вести и за коментаре.
Линуксашима, поготову онима неутољиве жеђи за вестима, предлажем да пробају два програма: QuiteRSS и Newsboat. Први је руски рад, графички програм са уграђеним прегледачем, довољно брз и са достатним варијантама коришћења – колико год хоћете извора. Мој избор је ипак Newsboat, јер се користи у терминалу и још је бржи. Ни за Њус боут нема ограничења броја фидова, али треба времена да их сами нађете и унесете у посебан фајл. Међутим, кад све средите, милина.
Имејл билтене не трошим, преспори су ми, а и не иду уз праћење преко 600 извора. То је за озбиљан и мудар свет коме је 20 -30 пробраних гласила доста, јер неће да га излуђује лавина дилетантске пропаганде типа напада на Шабића или канцеларију Малог Веља Обрадовића.
Невезано за чланак горе, предложићу вам следеће: ако сте Линуксаш и стало вам је до ширења Линукса у Чачку, допринесите.Како? Овако:
Где и за шта ће ићи паре? Гро произвођачу, наравно, а 100 дин по шољи у наменска срества за плаћање аутора и преводилаца чланака о Линуксу.Јер тих чланака ће сада бити потребно више, пошто ћете моћи да их читате само на блогу Линукс Такс Чачанин, а овде, на “Озону” још само један идуће недеље, када ћу рећи разлоге за такву (своју) одлуку.
Аутор: Патрик Хаувел О’Нил
Извор: Гизмодо
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу
