Напомена уређивача серијала “Линукс у Чачку” и преводиоца: Пред вама је превод чланка једног од најпознатијих линуксашких аутора. Игор пише под псеудонимом Dedoimedo. Биће вам интересантно и ко је и чиме се све бави аутор, али текст… Прочитајте га поготово ако сте млади и ако вам је програмирање посао.
Често се питам шта дефинише старију особу? Број година? Ментална старост? Однос према животу? Способност за обављање физичких послова? Спремност за толерисање срања? Спремност за учење, па чак и стварање новог? Мешавина свих ових чинилаца?
По свој прилици сам један од ретких који размишљају о овоме, јер ако погледате около, сва данашња техника и технологија су окренуте fashion-у и трендерчићима – све, од нових платформи за стримовање до торокања, штагод. све је “тренди” а садржаји појмова старости и старења су мутни, непостојећи чак.
Што је, вероватно, највећа економска опасност по данашње развијене друштвене заједнице. Садашња друштва постају све старија и старија, с ничим на видику да тај процес заустави.
Још у априлу 2018. године одржао сам уводни говор на DORS/CLUC-у, о проблему старост-технологија. На Западу, људи постају све старији. Истовремено, техника је пројектована, дизајнирана и предвиђена углавном за млађе генерације. Отвара се провалија између потрошача и производа. Неодрживо.
У врло, врло блиској будућности, стари људи ће чинити највећи део становништва, већину у плуралистичкој демократији. Прећи ћемо праг онога што називамо “проблемом троструких 50”. Зависи кога питате, али већина се слаже да ће се то десити око 2050. године, да ће 50% западне (европске) популације бити старије од 50. година. Биће више “диносауруса” него тренди-младежи спремне да – и физички и ментално – прихвати и прилагоди се стварним новим трендовима. Чини се да данас о томе нико не мисли, а понајмање млади оптимистички програмери садашњих производа, који ће и сами до 2050. бити умировљеници, део све старијег становништва.
Замислите…
Замислите себе како користите паметни телефон. За већину, то је делатност не много различита од орангутановог гуљења глупе банане. Држите мали уређај (често са ниским коефицијентом статичког трења) на длану, савијате врат и приклањате главу надоле, да бисте гледали у премалу стварчицу на неодговарајућој удаљености. Репертоар физичких покрета ограничен је као када бисте гледали у пола цигле, чврсто стиснуте.
Када сте млади и чили, и тетиве су вам као направљене од Спајдерменових нити, чак и сама помисао да ствари радите на ергономичан начин је – непостојећа. Али, како старите, лагодност постаје све драгоценија.
А то је “златни рудник”, ако тако нешто уопште постоји.
Јер су зрели и старији људи спремни да плате за решења и производе који ће: а) повећати лагодност; б) повећати и побољшати благостање, укључујући здравље:; в) повећати њихову активност, тако да ствари обављају краће а ефикасније. Зрели и старији људи имају финансијска средства и мотив опстанка да стечено улажу у технологију и технику које ће им помоћи да опстану.
А опет, тешко ћете пронаћи ма какав производ за људе “озбиљних” година, да не говоримо о старцима.
Осврните се
Стално наилазим на примере небриге и неразмишљања о будућности. Шта год то било, било која платформа или технологија, све решења за младеж, без мара за старије. На пример, фонтови. О фонтовима, знате већ, гудим непрестано. Фонтови за Линукс су…незгодни. Чак и у новим ергономским изменама “Гугловог” Хрома 69 измена контраста фонтова је, у почетном издању, неодговарајућа, контраст није оптималан. Допадљивости је дата предност над функционалношћу. Што важи и за нови Џимејл (Gmail), је л’ тако?
Мобилна револуција је учинила проблем још акутнијим – чудно, мали и поједностављени додирни фактор ЈЕСТЕ донео неколико корисних ергономских побољшања, попут већих дугмади и апстрактнијих интерфејса, што опет смета продуктивности, али то је посебна (иако слична) тема. Са друге стране, потреба за поједностављењем и апстракцијом довела је до деградираног искуства на платформама без додира. На пример, нове равне теме за Линук Минт Тара и Виндоус 10 су типични приери како модеран раван дизајн може да изгледа чист и cool, али не помаже већем визуелном контрасту или свести о просторности.
Други пак изједначују изглед и успех: ако направе нешто што личи на какав “Гуглов” производ, мисле да ће и сами постати “Гугл”. Али ова погрешна претпоставка доводи једино до неодговарајуће ергономије, нема никаквих предности. Према томе, промене у контрасту фонтова и сл. хоће разгласити “бржи од светлости” по читавој информатичкој индустрији, али ће истовремено створити још већи јаз између све старијег становништва и технолошких решења.
Позитивних промена је веома мало. О Линуксу и старијим корисницима сам говорио још 2013. године, али не да се ништа није променило, него у неким областима што их споменух – назадујемо. Али то је проблем који превазилази домен Линукса и десктопа. Такво је читаво наше животно окружење. Све.
Недостатак радне снаге, дистопија, зомбији
У наредних неколико де4ценија, машине ће још и више замењивати људе у индустрији. Што би са штампаријама, ткачницама и рудницима, наставиће да бива са рутинским и репетитивним задацима и пословима. То значи да ћемо имати армије незапослених, али и да ће се више него до сада тражити одређени профили.
Јер, како човек стари, потребно му је све више медицинске неге. Мислите да су здравствени системи већ преоптерећени? Онда замислите шта ће тек бити са двоструко већим бројем људи изнад 50 година, утрострученим становништвом од 60 и преко, када више од 10% сународника буде имало више од 80 година.
Ако ишта, ово је златна прилика и треба да буде мотивација сваког данашњег програмера, коме ће, може бити, за коју деценију требати свакодневно мењати пелене; за пословне људе, јер им требају производи за старе и богате који не жале да потроше ако ће им нешто побољшати квалитет живота на заласку.
Нажалост, премало се улаже у овом правцу. Препостављам да је то зато што се богатство жели одмах, а на рачун бесловесне масе која не мари шта ће бити за 20 година. А у Европи већ има градова духова, и биће их све више како становништво постаје старије, а објекти намењени младима ће бити недовољно искоришћени и на крају напуштени.
За ваш следећи пројекат…
…замислите себе како сте већ стари. Које и какве погодности би сте желели да имате? Које, какве и каквог облика апликације? Би ли вам помогла проширена стварност ако вам је покретљивост смањена? Или стварно паметни лични помоћник с вештачком интелигенцијом? Да ли би сте и ви желели велике, лаке и јевтине уређаје?
И, ван свог најнепосреднијег окружења, шта бисте волели да видите у граду. Концепт паметних градова је запањујући покушај да се створе градови тако “интерконектовани” да се у сваком тренутку зна ситуација инфраструктуре на сваком нивоу. Како би ваши софтверски алати у томе помогли?. А самоуправљајући аутомобили? Уклапа ли се све?
А сад назад у ваш микрокосмос. Поразмислите мало о језичким баријерама и процесу учења. Већина оног што данас имамо пројектована је да буде прекомпликована и преглупа. Људи претпостављају да је оно што су навикли да раде или тривијална, лака ствар, или да таква треба и да буде, али ретко стану и поразмисле о стварној ефикасности предмета или делатности у питању. На пример, чак и деца користе “паметне телефоне”. Али то не значи да тиме и свој мозак користе и развој подстичу на паметан начин.
За овај проблем нема простог решења, јер одговор лежи у милиону ствари које треба усагласити – савршено. Али пре тога потребно је још нешто – промена начина мишљења у читавој ИТ индустрији, свест да ће будуће техно-технолошко окружење и зависност од технике и технологије подразумевати већи, и стално све већи,проценат старији особах у укупном становништву. И тај тренд неће бити лако преокренути, јер демографске промене трају деценијама, па и дуже.
Некада је пензионисање у 65-ој значило да ћете уживати још којих 10-15 година – као умировљеник, а не више “радна снага”. Уз мало среће, уклопили бисте се у пропорцију 4:1 између радног века и пензије. Али данас људи живе дуже. Ако се у пензији ужива рецимо 20 година, онда је пропорција радни век-пензија измењена: сваке две године рада дају вам годину умировљеништва. Да ли то значи и већи порези? И присилно продужење радног века? Сиромаштво? Или би требало да ствари учинимо ефикаснијим? Јер се може десити да мајушни слој оних који раде издржава огроман број старих, пензионера.
Можда вам све ово делује мрачно, дистопијски, али такав ће бити резултат вишедеценијског друштвеног, културног и економског напретка. И десиће се управо у време када садашња младеж стигне у своје “златно доба”. Другим речима, сви ти “експерти” за друштвене мреже и којекакве тренди стварчице и трикове, наћи ће се у истој ситуацији као садашњи предмет презира им, старији. Само што ће им бити још горе, јер ће прилика за промену бити још мања него данас.
Дакле, памет у главу. Макар из најсебичнијих разлога, јер ћете једном и сами бити корисник, почните с програмирањем уистину паметних и скалабилних решења, решења која имају у виду демографске промене. Речју, штагод данас радили, размишљајте о сутрашњици.
Закључак
2050. изгледа тако далеко. Све док се не сетите да су “Умри мушки” и “Ламбада” објављени пре само тридесет година. Софтверска и хардверска решења данашњице су неодговарајућа за старији свет,иако је то огроман – и биће све већи и лукративнији!- сегмент тржишта. За такву тврдњу имамо безброј примера, безброј справица и програма како за личну употребу, тако и за посао, од малих предузећа до мегакорпорација. Јасноћа и читљивост текста, дизајн…шта год хоћете. А ту су и здравствена заштита, градски објекти, продужетак радног стажа…
Ви не можете све ове проблеме да решите сами. И не треба. Али можете почети да размишљате о свеобухватном и интелигентном решењу онога што данас стварате. Јесте забавно писати cool and slick стварчице које ће бити популарне и тренди, али права чар лежи у стварању одрживих и футуристичких решења која ће бити пример људскости. Не треба много за започети. За почетак, само мало повећајте фонт. Или обезбедите да се не траћи време на непотребне кликове. Јер време је уистину драгоцено, не трошимо га на бљештаве глупости.
Живели!
Аутор: Игор Љубунчић Dedoimedo
Извор: The future is old
За Озон прес превео: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу
