У данашње време технологија је постала саставни део сваког од нас. Људи су постали технолошка бића. Зависни од технологије, окружени технологијом, и сами смо постали део технологије, таман колико је технологија постала део нас. Као што се некада под неписменошћу сматрало непознавање алфабета, немогућност писања и читања, тако се, данас, под неписменошчу сматра непознавање основних технолошких, пре свега, компјутерских принципа. Основно познавање рада на рачунару, сналажење на интернету, коришћење доступних, електронских, података у реалном животу, данас, подразумева основну писменост. Ко не уме да плива у тим водама, с правом се сматра неписменим, по данашњим мерилима.
Све у свему, данашња писменост подразумева сналажење у оперативним системима. На сву срећу, нема их много. Могло би се рећи да постоје четири, најзаступљенија, оперативна система. Оперативни систем је, најпростије речено, софтверско окружење створено да управља хардвером. Тачније, врховни програм који обједињује у функционалну целину рад физичких делова компјутера и компјутерских периферија и уже профилисаних потпрограма задужених за појединачне операције. Најпознатији и најраспрострањенији оперативни систем је Мајкрософтов Виндоус. Осим Windows-a, ту су и ИОС, везан за Епл (Apple) производе, Андроид, заступљен на смарт телефонима и таблет рачунарима и Linux, као алтернатива, па, скоро свим претходно набројаним оперативним системима, у случајевима где хардвер то дозвољава.
Током моје личне историје бављења оперативним системима, сусретао сам се са различитим ситуацијама. Најлакше и најједноставније је радити са новим рачунарима, чије су компоненте способне да подрже било који оперативни систем. Међутим, економска ситуација у нашој земљи, најчешће, не допушта већини корисника да набављају нове, а самим тим и скупе рачунаре и рачунарске компоненте. То доводи до ситуације да је већина људи приморана да користи већ застареле рачунаре, који, углавном, не подржавају новије, а самим тим и захтевније, оперативне системе и софтверске пакете. У таквим случајевима логичан избор спада на неку од ранијих верзија windows-а, али због недостатка подршке за раније верзије и због чињенице да све верзије windows-а у значајној мери користе хардверске ресурсе, већ остарелих, рачунара, као и неспособности таквог споја софтвера и хардвера да се носи са све захтевнијим апликацијама, новим форматима и свим тим, прилично, крупним променама које су везане за напредак технологије, такви рачунари остају, у највећој мери, неупотребљиви. Ту на сцену, веома успешно, ступа linux.
Постоји много верзија linux-а, а основне предности тог оперативног система, у односу на windows, огледају се у томе што је linux, пре свега, бесплатан софтвер. Још једна велика предност подразумева да linux користи значајно мање хардверских ресурса, што доводи до тога да и стари рачунари, сасвим пристојно, функционишу на linux –у. Додатак је и чињеница да linux вируси готово да не постоје. Временом је linux и изгледом и функционалношћу доста напредовао, тако да просечном кориснику windows-а не треба много времена да се навикне на linux окружење. Такође, компатибилност са windows форматима је готово апсолутна. За просечног корисника коме не треба више од рада у основним апликацијама уз, потпуно функционално, коришћење интернета, linux задовољава све потребе. Дакле, уколико имате старији рачунар, који једва да функционише, прелазак на неку од лакших верзија linuxа представља одлично решење, које ће, у трен ока, један неупотребљив уређај претворити у више него функционалан компјутер.
Највећи и најзаступљенији оперативни системи, какви су windows и ИОС, временом се, све више и све брже, претварају у корисничке сервисе. Кориснички сервиси подразумевају да њихово коришћење више неће бити бесплатно, како смо навикли, већ ће се свака функција периодично плаћати. У таквој ситуацији linux оперативни системи имају више него светлу будућност, јер представљају, достојну, замену за оперативне системе на које смо до сада навикли. Дакле, уколико не желите да бијете битке са лиценцама, регистрацијама, антивирусним софтвером, који се, такође, плаћа, бескрајним апдејтовима оперативних система, који често доносе и нестабилности у раду, а при свему томе нисте претерано захтевни као корисник, нека од верзија linux-а представља право решења за вас. Такође, неке лакше верзије linux-а, као што су Убунту или Лубунту, ће без проблема од вашег застарелог и неупотребљивог хардвера направити сасвим функционалне рачунаре.
