Линукс Такс Чачанин

Истраживање Универзитета у Ослу је доказало везу између софтверске пиратерије и прихватања линукс система.

Нека истраживања откривају само оно што је очигледно или до чега се може доћи здравим разумом. Тако и споменуто истраживање и студија аутора Арне Рогде Грамштада и издавача Универзитет у Ослу, објављена под насловом “Софтверска пиратерија и адопција Линукса” (Software Piracy and Linux Adoption), показује да можда постоји веза између стопе софтверске пиратерије и усвајања, прихватања линукс система.

Ретроспективно, оваква информација заиста изгледа као нешто очигледно, али управо зато се и спроводе одговарајућа истраживања – да бисмо могли да здраворазумско закључивање потврдимо подацима. Али, ипак је потребно више од једног истраживања да би се доказало да узрочна веза заиста постоји.

Узмимо пример филмске и музичке индустрије, које, без обзира на бројна истраживања која би показала да им пиратерија уствари иде у корист, то неће ни да чују. Вероватно ће бити исто и са студијом “Софтверска пиратерија и адопција Линукса”.

Софтверска пиратерија и прихватање линукс оперативних система

Да би израчунали обим пиратерије Виндоуса, истраживачи су користили податке БСА (Бизнис софтвер алијансе – Business Software Alliance) из 2012. године из 104 земље.

Од земље до земље и у зависности од степена њеног развоја, стопа пиратерисања Виндоуса варира између 40% и 90%.

Истраживачи су утврдили три могућа разлога зашто пиратерисање оперативног систем Виндоус одвраћа од усвајања Линукса (у било ком облику).

1. Илегалне копије Виндоуса су јефтина и скоро савршена супституција оригиналу;

2. Пиратерија као конкуренција углавном доводи до ниже цене легалних копија Виндоуса;

3. Прихватање оперативних система је повезано са такозваним ефектом мреже, па пиратерисање Виндоуса изазива повећање разлике у обиму коришћења Виндоуса и Линукса – у корист Виндоуса.

Студија наводи да је Линукс прихватило око 2% корисника десктоп оператвних система, али се мора признати да је то оптимистична цифра. Боље рећи да их је негде између 1% и 2%.

Закључак студије, коју у целини можете прочитати овде – Software Piracy and Linux Adoption by Arne Rogde Gramstad :: SSRN је да се може очекивати да ће стопа пиратерије од 1% у некој земљи смањити удео Линукса за 0.5-0.65%. Другим речима, у свету без пиратерије софтвера, стопа адопције Линукса би требало да буде негде између 20% и 40%.

Извор: Study: Linux Desktop Should Have About 40% in a World Without Windows Piracy
Превод: Ћирилизовано

Први пут објављено 23. фебруара 2016.

 

 

Линукс никада није имао веће шансе да победи Виндоус

Сада је главна ствар приватност, не безбедност

Виндоус 10 изађе, сви причају о њему. За промену, “Мајкрософт” је направио добар производ, најновија верзија оперативног система му је боља од претходних издања. Што је добро.

Али није добро то што Виндоус 10 прикупља огромне количине података о нашем рачунару и нама као корисницима, иако већина медија сматра да је то у реду и да је оперативни систем напросто еволуирао. Не бива, бар не из моје перспективе, сад имам још један разлог да пређем на Линукс.

Новинари су углавном попустљиви према Виндоусу 10. Најблаже речено. Јесте, кажу, “десетка” прикупља податке, али то чине и други – и онда упиру прстом на “Фејсбук” и “Гугл”. Али то што други раде исто не значи да је ствар у реду. Занимљиво је како смо за само неколико година од забринутости због дељења наших података дошли до “еволуције”.

Из Виндоуса 10 се шаље толико ствари да треба поприлично времена све то спречити. Ничега лошег нема у томе што “Мајкрософт” прикупља податке. Компанија признаје да то ради, и прилично је љубазна и предусретљива. Најзад, избор је на кориснику, па ако жели да буде део већег виндоузовог екосистема, којем треба маса података да би функционисао, онда ОК.

Кортана као пример

Што следи је само цитат са “Мајкрософтовог” сајта. Није никаква интерпретација, просто цитат. Не осуђујем, само наводим шта се ради. Ако хоћете да сазнате више, посетите “Cortana, Search, and Privacy: FAQ”. Дакле:

“Када употребљавате Кортану, “Мајкрософт” прикупља и користи информације, укључујући информације о локацији уређаја, историји локације, контактима (људима), уносима гласом, историји претраживања, детаље из календара, садржај и историју комуникације из порука и апликација, као и друге информације о вашем уређају. Кортана из “Мајкрософтовог” прегледача Еџ прикупља и користи вашу историју прегледања.”

Линукс као пример

Имам само два проблема, а ниједан од њих није са Виндоусом 10. Први је са медијима који се праве да је сво то прикупљање података, иако правно обавезујуће, најприроднија ствар на свету. Ајде, молим вас, престаните с том причом да је све ОК и да сви то раде. Линукс не ради такве ствари, не треба му.

Други проблем који имам је са линуксашком заједницом, која није конзистентна у критикама. Да парафразирам Џокера, “Мајкрософт” прикупља сваки бит података из Виндоуса 10, а оно сви мртви ‘ладни. Убунту неке упите за претрагу шаље “Амазону”- сви полудели.

Линукс као алтернатива

Линуксаши се по интернету вајкају да је љубимче пропустило добру прилику да заблиста када је Виндоус 8 чабрирао. Е, а ја кажем да Линукс никада није имао веће шансе за успех него сада. Линукс пружа највећу заштиту приватности и никада неће прикупљати податке о нама или нашем рачунару. Линукс оперативним системима никада неће требати наши подаци да би радили боље. Линукс већ сада скоро све боље ради од других.

Линија разграничења је јасна. “Мајкрософт” се код функционалности Виндоуса определио за веће коришћење онлајн компоненти, Линукс иде ка већој приватности. Када тој једначини додате фактор безбедности, одговор је само један.

Силвиу Стахие / Softpedia

“Мајкрософт” ће њушкати и кад их открије блокирати пиратске копије игара и “неовлашћени” хардвер

“Мајкрософт” је променио услове свог Уговора о лиценцирању са крајњим корисником (EULA) за Виндоус 10, тако да му се дозвољава да њушка и онемогућава незаконито набављен софтвер и – хардвер.

Што значи да ће “Мајкрософт”, ако имате пиратске игрице или сте скрпили оно што компанија описује као “неовлашћене хардверске периферне уређаје”, моћи да вам блокира употребу рачунара са “Виндоус 10” оперативним системом.

Као што добро приметише на PC Authority , нова клаузула 7б за Европу, насловљена “Надоградња сервиса или софтвера и промене услова”, гласи:

“Понекад морате ажурирати софтвер да би сте могли да користите услугу. Ми ћемо моћи да аутоматски проверавамо верзију софтвера и ажурирамо софтвер или променимо конфигурације, што укључује и оне промене које ће вас спречити у приступу услугама и игрању кривотворених игара, или у коришћењу неовлашћених хардверских периферних уређаја. Од вас се такође може тражити да ажурирате софтвер да би сте могли да наставите са коришћењем услуге.”

ОК, ово је антипиратска мера која се многима неће допасти – ако ни због чега другог оно због њушкања – али немате се чега бојати ако сте поштен и исправан човек, је л’ тако? Па, не баш, јер она формулација “неовлашћени хардвер” је крајње и забрињавајуће мутна.

Шта тачно значи “неовлашћени” део хардвера и како “Мајкрософт” утврђује да је на црној листи? Па још ако је та периферија, за коју они у Редмонду одлуче да је “но-но”, скупа, онда… Биће кукњаве по интернету корисника “Виндоуса 10”.

Али, можда “Мајкрософт” само показује ко је газда. То што су у ЕУЛА-и не мора обавезно да значи да ће се одредбе и спроводити (сада).

Какогод, овај потез је забрињавајући јер води још већем надзору корисника Виндоуса.

Дарен Ален / The Gadget Website

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Први пут објављено 14. августа 2015.

Које су најбоље дистрибуције Линукса за почетнике?

Читаоци FOSS-a ми често постављају ово питање и ја обично одговарам са Убунту, Линукс Минт, Елементари ОС, а споменем и неке друге, мање познате, дистрибуције засноване на Убунтуу. Расправе се обично воде на тему Убунту контра Линукс Минта.

Али, читалац Дејвид Бар је прошлог месеца затражио да кажем која је верзија Линукса што није направљена на Убунтуу најбоља за почетнике.

Који су критеријуми за одређивање дистроа за почетнике? По мени:

• једноставна инсталација
• компатибилност с хардвером
• употребљивост чим се “отпакује”
• већ инсталиран користан софтвер
• подршка заједнице корисника дистроа

Па да кренемо. Без неког посебног реда:

1. Антергос / Antergos

Антергос је моја најновија омиљена дистрибуција. Мада није баш “нов”, раније је имао назив Синарч (Cinnarch), као комбинација Арча и Синемон радне површине.

Заснован на Арч линуксу, Антергос има сопствени инсталатер (још увек бета) који олакшава инсталирање. Антергос има шест “укуса”, свој ћете изабрати код инсталирања, а у “живој” верзији основна је ГНОМЕ (GNOME)

Тема Антергоса је Нумикс, што му додатно побољшава изглед. Употребљив је чим се отпакује, има довољно апликација за почетак. Да се много размишљало о брендирању види се и по веб сајту и по форуму – изгледају добро, али заједница корисника мора бити већа да би могла да пружи већу подршку. Нема много упутстава посебно за Антергос, а на блог заборавите.

Зато што му се менаџмент фокусирао на једноставност и брендирање, овај дистро бих назвао Убунту из света Арч Линукса. И заиста има квалитетну основу, добра је алтернатива Убунтуу, и за почетнике, и за искусне кориснике.

2. Манџаро Линукс / Manjaro Linux

Још једна дистрибуција заснована на Арчу која је у последње време стекла велики број поклоника. Намењена је почетницима и има КДЕ, ИксФЦЕ (XFCE) радна окружења, по избору, а преко заједнице корисника су доступни и ГНОМЕ (GNOME), ЛИксДЕ (LXDE), Мате и др.

И Манџаро има сопствени, једноставни инсталатор. Већ је инсталиран уобичајени софтвер, а за више ту је управљач програмима.

Најинтересантнија ствар код Манџара је што тек треба да изађе његова стабилна верзија а већ има култни статус – зато што му је сврха да буде Арч Линукс доступан почетницима: “Еnjoy the simplicity (Уживај у једноставности)”.

(Напомена преводиоца: Овај текст је данашњи, али је, наравно, раније написан. Стабилна верзија Манџара је изашла данас, 10. августа.)

3. Арчбенг / ArchBang

И Арчбенг је дистро урађен на Арчу – Арчов пандан на Убунтуу направљене лагане дистрибуције Кранчбенг. Кранчбенга више нема, али је његова верзија Кранчбенг++ једна од најбољих лаганих дистрибуција Линукса за почетнике.

Као и Кранчбенг, Арчбенг има управљач прозорима Опенбокс ( Openbox window manager), што га чини још лакшим и бржим, и такође треба да корисницима омогући предности Арча “право из кутије”. Међутим, нема подршку колико Манџаро и Антергос, па се његови корисници ослањају на подршку, инструкције и документацију заједнице корисника Арча. Али, да се почне, постоји Арчбенгова страница на Википедији.

4. Чакра / Chakra 

Опет дистро заснован на Арчу, ал’ последњи на списку, обећавам.

За разлику од Манџара, Чакра је стара дистрибуција Линукса, воле је многи љубитељи Арча. Фокусирана је искључиво на КДЕ радно окружење. Мото: “Тhe most pure KDE experience possible(Најчистији могући КДЕ доживљај)”.

Ако сте КДЕ пуританац, Чакра јесте за вас. Али није за почетнике колико дистрибуције наведене горе.

5. Федора / Fedora

Кажу да је Федора највећи конкурент Убунтуу, што се тиче десктопа, наравно. Убунту подржава “Каноникал“(Canonical), а Федору други комерцијални провајдер Линукса, “Ред хет” (Red Hat).

И Федора има свој инсталатер, доста уграђених програма и графички управљач пакетима, почетници лако могу да сами инсталирају додатни софтвер.

Према Дистровочу, Федора је по популарности трећа дистрибуција Линукса.

Пи-Си Линукс ОС / PCLinuxOS 

Пи-Си Линукс ОС је у претходној деценији био најчешћи избор почетника. Немојте ме погрешно схватити, још увек је популаран, али не као некад. Нови Линуксаши су склонији Убунтуу и Линукс Минту.

Пи-Си Линукс ОС је на почетку био заснован на Мандриви, али не више, еволуирао је.

Овај дистро има више “укуса”, КДЕ је основни. Добијате га са великим бројем већ инсталираних апликација и игара. Синаптик је једини менаџер пакета за инсталирање новог софтвера.

опенСУСЕ / openSUSE

ОпенСУСЕ је дистрибуција отвореног кода коју подржава комерцијални провајдер Линукса СУСЕ.

Са сопственим инсталатером, опенСусе вам даје могућност да изаберете КДЕ, ГНОМЕ. ИксФЦЕ или ЛИксДЕ радно окружење, има доста прединсталираних апликација и компатибилан је са хардвером већине произвођача.

Подршку ће вам пружити заиста велика заједница корисника, на располагању су и упутства и документација.

Иако опенСУСЕ није најидеалнији дистро за почетнике, дефинитивно га треба пробати ако имате иоле искуства са десктоп линуксом.

Како вам се допада ова листа?
Која би почетничка дистрибуција Линукса по вашем мишљењу могла да буде такмац Убунтуу (или Дебијану)?

Аутор: Абишек Пракаш
Извор: It’s F.O.S.S.
Избор и превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Први пут објављено 10. августа 2015.