Крвави сукоби агитатора за ГНОМЕ и КДЕ радна окружења

 

Потресне за свет ФОСС-а, из Колумбуса у Охају са скупа о слободном софтверу, стижу вести о крвавим сукобима агитатора ГНОМЕ и КДЕ пројеката, о обрачуну – ни око чега.

Ударци, камење, мочуге, запаљена кола и крвљу натопљене луткице пингвина Такса…Један учесник скупа, тачније најуваженији гост, рекао је да је овакав сусрет обожавалаца високоцењених програма био можда мало превише насилан, али да не би требало да нас изненађује.

Било је поприлично напето, скоро као на линуксашким онлајн форумима и Јутјуб каналима. Али то је било уобичајено међусобно табање, без мачева и просутих црева да би вас до краја живота прогањале ноћне море. Нисам сигуран ко је први почео, али знам да су Гномовци стигли први и почели да деле, како да кажем, епличасте летке, да пропагирају свој GNOME Shell десктоп. После су дошли Кадееовци са флајерима и књижицама-упутствима од сто педесет страна, ‘Коришћење и основна прилагођавања Плазма сучеља’. А онда је неко из не знам ког табора супротној страни нешто довикнуо о десктоп парадигмама и паметним телефонима, и започе…”, изјавио је за медије др Мирољуб Петровић, чувени српски мислилац опште праксе и апостол Хана Монтана Линукса (погледати: Проф. др Мирољуб Петровић у свету Линукса: “Уз жене испоручивати и њихов изворни код!”).

Други знаменити гост скупа, творац и одржавалац самог Линукс кернела, Линус Торвалдс, изјавио је да су за сукоб криве обе стране: “Обе. Апсолутно. И у ГНОМЕ и у КДЕ табору има дивних људи, али и они сносе део кривице.” А онда се господин Торвалдс, онако мангупски, зацерекао: “Ама шалим се. Какви дивни људи, нема тога. Али заиста сам уверен да су и једни и други криви, будући да су подједнако идиоти. Ако то неко зна, знам ја. Са идиотским мајмунаријама за које тврде да су кодови и кодирање сусрећем се сваки дан. Томе додајте да су ово овде зилоти и шта друго можете очекивати него срање.”

Нешто мање у свету познат, али првоборац слободнософтверашког покрета и оснивач Фондације за слободни софтвер, Ричард Сталман, такође се осврнуо на немили догађај, називајући га грозном трагедијом, нечим што никако не би смело да се дешава на скуповима бораца за слободни софтвер: “А посебно не у свету у каквом живимо. Замислите да после туче завршите у болници где ће вас, скоро сигурно, накачити на машине са власничким софтвером. Ужас! Боље умрети!”

“Жене у црном” – из исте земље из које и др Петровић, али на ФОСС скупу присутне само као посматрачи посматрачкиње јер су у САД дошле као пиарчице Војске Србије поводом ивента о којем више можете прочитати овде – Политика Online – Сајбер братство војника Србије и САД, и њихове америчке саборкиње су дале заједничку изјаву у којој се између осталог, каже: “Морали би се придржавати цивилизацијских достигнућа међународне заједнице. Или се бар уздржати од говора мржње и претњи смрћу својственим за форумаше пингвинисте и хипијевце-слободнософтвераше. Ограничимо се на дигиталне цртеже пениса на Фејсбук профилима руских званичника и неосвешћених русофила. Речју, и наредбом, на корисне ствари. Живело сајбер братство Војске Србије и Националне гарда Охаја!”

По мотивима: GNOME and KDE Campaigners Violently Clash Over Nothing at All, ‘Both Sides to Blame’
Зезао се (не баш сасвим): Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System

Првобитно објављено 12. септембра 2017.

Ђаци и Линукс

Извор за фотографију: How to Configure Linux for Children – Make Tech Easier — https://www.maketecheasier.com/configure-linux-for-children/

Ђацима код рачунара највише задају главобоље и највише се жале на вирусе и малвер. Једно од решења је да своје оперативне системе пребаце са Виндоуса или Мека на Линукс. Што каже веб-сајт HowtoGeek.com: “За Линукс вам не треба антивирусни програм.” Линуксов систем датотека је другачији од оних које користе Виндоус и Мек, пројектован је тако да не користи неодобрене програме и процесе. Да још једном цитирамо HowtoGeek.com: “Корисницима десктоп Линукса апсолутно је непотребан антивирусни програм.”

Линукс је стари оперативни систем, добро познат многима из ИТ сектора јер је најраспрострањенији систем на читавом интернету, од веб сервера до Wi-Fi  рутера за многе брендове мобилних телефона.

Али десктоп Линукс прилично заостаје за Виндоусом и Меком. Ипак, однедавно се све чешће појављују user friendly, дистрибуције Линукса и за “обичне” кориснике.

Први на листи је Линукс Минт, сјајног десктоп интерфејса добро познатог корисницима Виндоуса, са великим избором тема, спектакуларним скринсејверима и правим уметничким делима за позадину. Минтови програми су сабрани на једном месту, у управљачу програмима, преузимају се и  инсталирају са пар кликова – слично апликацијама за мобилне телефоне из Google Play Store-а.

За радознале и истраживању склоне има још много дистрибуција. На пример, Зорин ОС, сличан Минту у многим аспектима. Макулу ОС је направљен тако да се одмах и интуитивно може приступити својим налозима на друштвеним мрежама, а корисници Мека ће бити “код куће” са Unity сучељем популарног Ubuntu-а,  дистрибуције са јаком подршком и форумима.

Али то ни издалека није све. Steam OS је гејмерски дистро, Qubes, Tails и Security Onion су намењени корисницима који нарочито полажу на безбедност и приватност, оpenSUSE је највише за пословну употребу, а Arch “уради сам” дистрибуцију правите и својим потребама и укусу прилагођавате – од темеља.

Већина линукс оперативних система има преинсталиран пакет LibreOffice који корисницима омогућава да пишу и написано чувају у популарном Microsoft .docx или .pptx формату, с беспрекорним преносом назад на MS Office.

Линукс је сјајан и за образовање и учење. Ђаци се уче и преко игрица за терминал – куцању, играјући забавну аркадну игрицу Tuxtype, док Stellarium рачунар претвара у потпуно функционалан планетаријум. Неке од Линукс дистрибуција за децу су Sugar, KidX, Edubuntu. Ђаци међународне школе из Тајланда на којој предајем информатику сада уче како да Минт и Кимо користе у VirtualBox-у за Виндоус.

Ако желите да више научите о Линуксу, дистрибуцију по свом избору можете преузети са DistroWatch.com: Put the fun back into computing. Use Linux, BSD, онда је нарезати на бутабилни ДВД или убацити у УСБ флеш, и бутовати у LIVE, привремен начин рада који вам омогућава “пробну вожњу” Линукса на већ постојећој конфигурацији рачунара.

Никада није било лакше експериментисати са тако корисном, узбудљивом и продуктивном технологијом као што је Линукс.

 

Аутор: Весли Гибс
Извор: Pataya Today

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Први пут објављено 15. маја 2016.

Италијански град Вићенца уместо Виндоу$а уводи ГНУ/Линуксов Зорин ОС

Италијански град Вићенца планира да општинске рачунаре с “Мајкрософтовог” Виндоуса пребаци на ГНУ/Линуксову дистрибуцију Зорин ОС. У том смислу је покренула пилот-програм с неколико рачунара.

Зорин ОС (Zorin OS), дистрибуција ГНУ/Линукса заснована на Убунтуу (Ubuntu), корисницима који желе да уђу у свет Линукса пружа слично радно окружење као Виндоус.

Развој Зорин ОС-а је 2008. године покренуо Артјом Зорин. Зорин ОС је моћан а опет флексибилан систем, једноставан за коришћење због интефејса налик “Мајкрософтовој” “седмици”, што се може изменити тако да ради и изгледа као  Виндоус Икс-Пе (Windows XP) и Гном 2 (GNOME 2). У овом часу, према “Дистро воч”-у (DistroWatch), Зорин ОС је десета најпопуларнија дистрибуција ГНУ/Линукса.

Пробни програм са Зорин ОС-ом

Идеја о испробавању Зорин ОС-а на општиским рачунарима настала је по увођењу сличног програма у једној школи у истом граду, Вићенци. Један од родитеља, Албано Парента, је Зорин ОС, волонтерски, инсталирао на старе рачунаре школске лабораторије, па школа сада има лабораторију са четрдесет поузданих рачунара, без икаквих трошкова за додатни хардвер. Вићенца је свој “пут отвореног кода” започела још пре неколико година када је увела линукс сервере, сада га само наставља са пи-си рачунарима и радним станицама.

Пилот програм са Зорин ОС-ом је започео Филипо Занети, одборник задужен за програме поједностављивања и иновирања у Општини Вићенца, који каже да је Зорин ОС изабран стога што корисницима омогућава лак и интуитиван прелазак са виндоус-десктопа, и због брзине и безбедности. Поред тога, пошто је  заснован на Убунтуу, једном од најпопуларнијих и најбоље одржаваних оперативних система, Зорин ОС омогућава и стабилност, неопходну за рад општинске администрације. Зорин ОС ће постепено заменити “Мајкрософтов” Виндоус на свим радним станицама. Тада ће на њему радити 895 општинских службеника Вићенце.

Италијански градови су стари пионири у увођењу софтвера отвореног кода. А вести о уштедама милиона и милиона евра преласком на системе и програме отвореног кода више и нису вести – све већи број европских градова бира Open Source и GNU/Linux.

 

Аутор: Муниф Тањим
Извор: It’s F.O.S.S.
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Први пут објављено 9.  маја 2016.