Линукс Такс Чачанин

…иако је избор веома малог броја крајњих корисника ОС за десктоп. Како је то могуће? Е па, рећи ћу вам.

Чули сте небројено пута: ова година ће бити година Линукса за десктоп. Кад оно – ћорак. А овамо имамо факат да је Линукс давним и давно задобио срца и умове крајњих корисника. Како то?

Парадокс с Линуксом је лако објашњив. Али што се тиче неуспеха Линукса да освоји умове и срца крајњих корисника оперативног система за десктоп, ту је прича компликованија.

Али прво о парадоксу. Према најновијем Аненберговом извештају о истраживау дигиталне будућности, просечни Американац на интернету проведе 24 сата недељно. Такође, Извештај о интернет трендовима за 2018 од Мери Микер показује да је просечни одрастао грађанин у 2017-ој години проводио 5,9 сати дневно у гледању и слушању дигиталних медија.

А на чему је 95,6% свих веб-сајтова? Са изузетком “Мајкрософтових”, сви су на Линуксу. Фејсбук? На Линуксу. Гугл? На Линуксу. Јаху? На Линуксу. Нетфликс? На Линуксу. Можда ви на свом десктопу користите Виндоус, али то је, и буквално, само прозорче за услуге и базе података на Линуксу. Исто важи и за Хромбук и за његов Хром ОС заснован на Линуксу.

И кад смо код чињеница, Виндоус више није водећи оперативни систем код крајњих корисника. Јесте, тачно је да и даље доминира десктопом, али десктоп више није краљ територије крајњих корисника – по истраживању Статкаунтера, најпопуларнији оперативни систем код крајњих корисника у септембру 2018. године, са уделом од 40,85% тржишта, био је – фанфаре, молим – Андроид. Који је, наравно, заснован на Линуксу.

Обрни, окрени, Линукс је већ неко време водећи оперативни систем код крајњих корисника.

Али не и код крајњих корисника на десктопу, где још увек царује Виндоус.

А зашто? Томе има више разлога.

Прво, када се Линукс појавио, “Мајкрософт” га је одмах сабио у нишу, тактиком чврсте руке према продавцима пи-сија. На пример, када су крајем прошле деценије нетбукови на Линуксу постали озбиљна конкуренција јевтинијим лаптоповима, “Мајкрософт” је подигао свој Икс-Пе Хоум из мртвих и почео да га намеће произвођачима и продавцима хардвера.

Али “Мајкрософт” као конкурент је такође мало сложенија прича. У последње време, уместо да као и до сада пуном паром ради на спречавању бесплатног оперативног система да буде присутнији на десктопу, чак се умиљава Линуксу.

Само ту је линуксашка заједница. Уз заједницу каква јесте, Линуксу да не освоји и десктоп не треба “Мајкрософт”.

Прво, иако велике линуксашке компаније – “Каноникал”, “Ред хет” и СУСЕ – подржају десктоп Линукс, још на почетку свог постојања су донеле одлуку да новац зарађују на серверима (данас и на контејнерима и “облацима”). Дакле, највећи Линуксаши су просудили да је Линукс-десктоп мало тржиште, па и сада не чине ништа да то промене.

Друго, деобе. На десетине је, и врло различитих, Линукса за десктоп: Дебијан и дебијанчурлија, у коју спадају и Убунту и Минт; “Ред хет”-ов тим са Федором и ЦентОС-ом; Арч Линукс са изданцима Манџаром, Антергосом…Линукс “дистрибуција” има колико хоћете.

Интерфејса, мора се признати, има нешто мање. Лично, као правоверни и вишедеценијски корисник Линукса на десктопу, волим што могу да бирам хоћу л’ ГНОМЕ или КДЕ Плазму, или Синемон, или ИксФЦЕ, или МАТЕ… или какав управљач прозорима. Ја волим, али тако широк избор већину корисника збуњује.

Исто као сви ти некомпатибилни управљачи пакетима: Debian Package Management System (DPKG), Red Hat Package Manager (RPM), Pacman, Zypper…

Кад шкоди, за очекивати је да се стане са фрагментацијом и да имамо више сарадње. Али не, не бива. И како се чини, биће још горе. На пример, следећа генерација инсталатора програма биће “контејнеризована”. Али имамо ли јединствени стандард за такав приступ? Јок. Убунту има Снеп, “Ред хет” је развио Флетпек…

За новајлије – збуњујуће. Ајд новајлије, али слуђен је и ортак Линуса Торвалдса с роњења и главни даса за “опен сорс” у VMware , Дирк Хондел:

“Тренутна ситуација са десетинама дистрибуција, свих са различтим правилима, свака са различитим верзијама различитих подпрограма (libraries), неке са неинсталираним а често коришћеним и скоро па обавезним подпрограмима, све са различитим алатима и форматима за паковање … програмерима поручује да оду, да се пребаце на платформе које брину о апликацијама.”

Дакле, да, 2019. ће бити година Линукса и корисника који не знају да су Линуксаши. Али “прави” Линукс, дистро(и) за десктоп као алтернатива Виндоусу на масовном тржишту – тога ћемо се начекати све док линуксашким програмерима не буде омогућено да раде на истој страници.

Лично, бићу и даље корисник Линукс-десктопа. За мене, као напредног корисника који и пише за напредније и напредне кориснике, Линукс је најбољи од свих оперативних система. Али за већину, Линукс никада неће бити замена за Мекинтош или Виндоус.

 

Претходно од истог аутора: Ново! Навали народе! Стиже “даса”, DaaS Windows 

Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: The Linux desktop: With great success comes great failure
Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Ајмо по старешинству, при чему образовање сматрам старијим од привреде. Да почнемо с оним шта је рекао декан ФТН, проф. др Небојша Митровић.

С тим да се нећу се извињавати на истицању личног доживљаја, јер што рече један француски писац, поштен човек увек пише у првом лицу једнине. Оно информативни портал није роман, али…Декан ме је одушевио. Прво зато што је разговор заказао у суботу у 15,30. Врло, врло поштујем људе, ма које струке и стручности били, који не маре за радно време и радне дане када је у питању посао, јер то показује да су му предани и да га воле.

Друго, због отворености:

“Ама знам ја да Мајкрософт има и овде своје агенте. Двојицу чак, и то у настави. Али нису нешто насртљиви, а и што би били, јер програме које препоручују, ми, као државна установа, ионако добијамо од Министарства просвете, науке и технолошког развоја – бесплатно. Годишње Мајкрософту, јер смо као партнери, плаћамо само неких 300 (три стотине) евра. А што се тиче програма Мајкрософт 365, ту још нисмо одлучили…”

С то мало речи декан је рекао много. Поразговарали смо и на друге теме, али о Линуксу, и другим оперативним системима, предложио је да се обратим стручнијима од “мене физичара”, проф. др Живадину Мицићу с Катедре за информационе технологије, аутору “Оперативни системи кроз ИТ”, и Александру Воштићу са исте катедре, где је сарадник у настави предмета Информационе технологије и системи.

До др Мицића је мало теже доћи – професор је и у Крагујевцу где и живи, а у Чачак долази једном недељно, па ћу разговор с њим заказати накнадно. Али млади Воштић се одмах одазвао и, још више од декана, улепша ми дан кад рече да се у оквиру Информационих технологија и система “90% предаје Линукс, а 10% Виндоус, БСД итд. Такође се потенцира рад у терминалу…”

Рече Воштић још доста тога, али овде морам да направим једну дигресију која је истовремено и предлог чачанским ТВ кућама.

Тамо негде 2003. године, РТС је почела са емитовањем, по мом мишљењу, своје најбоље продукције свих времена: серијала директних преноса универзитетских предавања под насловом “Екс катедра”. То ремек дело праве, образовне телевизије је рађено са репортажним колима и четири камере – и као директни пренос! – што значи да је било сложено за реализацију и да му се пандан не може остварити у условима у којима раде чачанске ТВ. Али зашто нека овдашња ТВ не би снимила и накнадно емитовала, за почетак, једно предавање др Мицића или Воштића о Линуксу? Гледаност гарантујем. И “Екс катедра” је била гледан програм – пратили су га и родитељи и публика без факултетског образовања, да виде како им деца уче “науке”, али је после четири-пет директних преноса одлучено да “Екс катедра” иде као “одложено емитовање”, да би је убрзо и укинули. Када сам у редакцији Образовно-научног програма питао зашто, на шта сам имао право јер сам учествовао у реализацији, одговор нисам добио, али ми чачанска веза од горе рече, а што је требало да ми одмах буде јасно, “гадна су времена, човече, ко зна шта професор може да лупи…”

Оно и Линукс је на неки начин субверзиван, подрива монопол производа мегакорпорације која свуда има своје агенте (који омогуће нешто бесплатних програма, али када се ђаци и студенти на њих свикну – ето вечитих муштерија), али ту су и друге теме и предмети. Уосталом, Чачак има три државне високошколске установе, не би био проблем шта снимати, а желимо да нам град постане универзитетски центар, па…Ајде мало да и телевизијом пропагирамо то настојање и циљ.

Какогод, Чачак је, најпре кроз наставу на Факултету техничких наука, употреби супериорног оперативног система (на којем ради 498 од 500 најјачих суперкомпјутера на свету) давао и даје свој допринос. Истражићемо шта се у том погледу ради и у основним и средњим школама и на Високој техничкој школи струковних студија. И да ли се прати привреда. Јер, ако је судити по оном што чух у ПММ-у, ми смо на добром путу да постанемо Линукс-велесила, бар у оквиру Србије. О личном искуству с Линуксом једног радника ПММ-а ће бити речи у следећем наставку серијала “Линукс у Чачку”, а сада, уместо да препричавам шта питах и чух, речима директора Ненада Мајсторовића и на задовољство читалаца који воле техничке детаље, у виду писаног одговора:

Наша искуства са Линуксом

ПММ д.о.о је основано 2000 године. Примарна делатност фирме од почетка пословање јепрограмирање пословних апликација из области књиговодства, велепродаје, малопродаје, производње,угоститељства.

Касније се делатности проширују на продају, конфигурисање, сервис рачунара и рачунарских компоненти, као и на администрацију оперативних система.

Задњих десет година база података коју користе наше пословне апликације је PostgreSQL релациона база података која је Open Source па је њено природно окружење оперативни систем Линукс, који је такође базиран на софтверу отвореног кода. У том смислу смо код појединих корисника који су као сервере користили Виндоус оперативне системе урадили миграцију сервера базе података на Линукс дистрибуцију (Дебијан) и добили боље перфомансе базе података у радном окружењу.

Користећи могућности виртуализације (Proxmox VE-Debian и Wmware ESXi) на једном физичком серверу смо добили могућност да направимо више виртуалних сервера базираних на Линуксу, који имају своју намену по врсти посла који обављају и захваљујући природи Линукса могу бити потпуно подешени баш за ту врсту посла. На пример, сервер базе података PostgreSQL, мејл сервер Зимбра, Хттп сервер Apache, OpenVpn сервер…

У току је миграција десктоп апликација на Питон (Python) програмски језик, који је постао саставни део Линукс дистрибуција и крајњи циљ је софтверски производ који ће моћи да ради и на Линуксу и на Виндоусу и у њиховом хетерогеном окружењу. Наше је да кориснику предочимо све предности и мане, а слобода избора могућих решења је на њему. Уосталом ова слобода избора је уграђена у саму Линукс филозофију.

Предности и мане Линукса из нашег скромног искуства са пословним корисницима су:

Предности:

1. Цена – бесплатан.
2. Робустност и отпорност на спајвер, вирусе, тројанце и црве, и друге злонамерне програме.
3. Идеалан ОС за програмере и ИТ администраторе, подржава већину модерних програмских језика данашњице.
4. Нема сталног ресетовања услед надоградње ОС-а и багова који настају услед тога (погледајте данашње верзије Виндоуса 10)). Приликом ажурирања софтвера Линукс генерално не захтева рестарт.

Мане:

1. Данас, већина хардверских производа има подршку и за овај оперативни систем. Међутим, постоје и они произвођачи хардвера који не дају драјвере за овај оперативни систем.
2. Многи сматрају да је лакоћа коришћења оперативног система на страни Виндоуса. Овде се изгледа јавља и највећи отпор код корисника код којих се Линукс инсталира на њиховим радним станицама, он не види предности Линукса на серверу, али му је комфор у раду најбитнији. Или је све то код нас ствар навике, посебно што већина корисника раније није имала никакав додир са Линукс окружењем. Сличан пример: Libre Office је потпуно бесплатан канцеларијски пакет, функционалан у сваком погледу, али запослени који треба да га користи инсистира код директора фирме да му се купи Microsoft Office пакет јер само на њему може да ради.
3. Мали број ИТ администратора за Линуx и фирми које се тим баве.

Тако каже комшија из Немањине. Текст му нисам мењао, само сам га упристојио да (већим делом) буде на српском писму. Што је посебно питање: могућности и ограничења писања о ИТ-у и ГНУ/Линуксу на ћирилици. Али о том – потом.

Као и о обећању првих материјалних доприноса: декан рече да ће, “кад смо већ могли за играче ‘даме'”, видећемо да за месец-два Линуксаши добију свој простор на ФТН, да се тамо окупе на пар сати, док ће ПММ дати нешто новца и опреме. Што би се рекло, кренуло. А и ред је. Јер, на пример, ако се чачанске ТВ куће оглуше на горе изнесен предлог, од чега платити три камере и сниматеља, расветљивача, монтажера и реализатора снимка предавања о Линуксу што бисмо га “окачили” на Јутјуб и, наравно, Озон прес.

Александар Јовановић / Ћирилизовано за Озон прес