Дебијан користим преко три године. Толико сам задовољан њиме да ми не пада на памет да мењам дистро. Разлози су следећи:
Богата ризница програма
– Програми које можемо наћи у Дебијановим репозиторијумима су изузитни, како по броју, тако по квалитету.
– Пакете програмери уредно одржавају, тако да обично нема проблема са зависностима (подпрограмима), а ако буде неке друге грешке, врло брзо бива отклоњена.
– Репозиторијуми вам пружају слободу избора и пакета власничких програма, ако их желите јер нисте пуританац за кога постоји једино бесплатан, отвореног кода и слободан за измене оперативни систем.
– Управљач пакетима пружа алате уз чију помоћ можете преузимати програмске пакете из различитих издања Дебијана – са једног јединог места.
– Доступни су и бесплатни и власнички драјвери за скоро све графичке картице и други хардвер.
Развојна методологија
Много ми се допада развојно-еволутивна методологија која обезбеђује ту чувену стабилност Дебијана. Одлике су јој:
– Нови пакети шаљу се најпре у експерименталну, потом у “нестабилну” (unstable, познату и као Sid) верзију Дебијана.
– Када их програмери и корисници тамо испробају, и грешке буду исправљене, шаљу се у testing издање.
– Тестинг издање ће у једном моменту бити “залеђено”, што значи да неће више бити нових пакета, да ће се радити само на исправљању грешака и усклађивању програма да читав оперативни систем буде што стабилнији.
– А онда, када се бубице (bugs) уклоне и закључи се да је систем довољно стабилан, дотадашње Дебијан тестинг издање постаје “стабилни” (stable) Дебијан, а нови Дебијан тестинг – опет Јово наново – добија нове програме.
Резултати такве развојне методологије
Дебијанов начин развоја оперативног система обезбеђује стабилан и одговарајући дистро за различите врсте корисника. Другим речима:
– Debian Stable је пре свега за сервере, тј. систем-администраторе. Али је, због своје поузданости, одговарајућа радна средина и за друге професионалце, и све који примат дају стабилности и чврстини, а не најновијем.
– Debian Testing је, упркос називу, одговарајуће издање чак и за обичне кориснике – ако им у коришћењу или раду са садржајима са интернета требају најновије верзије програма, а не боје се да повремено “упрљају руке” решавајући какав, истина веома редак, проблемчић.
– Debian Unstable је савршен дистро за свакога ко воли да експериментише и да се игра са оперативним системом. То ће рећи да је за: а) програмере и, уопште, техничку струку;б) радознале;в) кориснике који желе да допринесу учествујући у експериментисању у развоју своје омиљене дистрибуције.
Стабилност и безбедност
Основно, стабилно издање Дебијана највише омогућава стабилност и несметан рад, али у томе не заостају много ни друга два издања.
Лично, Дебијан тестинг користим већ три године и могу рећи да ме није задесио никакав проблем услед недостатка оперативног система, а и оних пар невоља што сам их сам изазвао решио сам релативно лако.
Дебијан је безбедан оперативни систем и зато што је Линукс, али и због тога што његови творци врло брзо уносе све измене потребне да се отклони уочена безбедносна рањивост.
Подршка
У случају да се ипак појави какав проблем, отклањање је брзо и лако. Јер Дебијан је:
– универзални оперативни систем иза којег стоји велика заједница увек спремна да помогне;
– на свом форуму (постоје енглеска и шпанска верзија);
– или форуму корисника Убунтуа, дистрибуције чији је Дебијан “тата”.
Избор код инсталирања и начина употребе
– Инсталирање коришћењем netinstall ИСО слике. (Када на ЦД, ДВД или флеш скинете netinstall ISO имате могућност да током самог инсталирања изаберете радно окружење и одговарајуће програме. Подразумева се да при томе имате сталну и стабилну интернет-везу. Згодан метод за све нас који волимо да често мењамо радна окружења, јер нема потребе за новим “даунлодовањем” ИСО-а и нарезивањем – прим. прев.)
– Инсталирање коришћењем потпуне ИСО слике (Има их различитих, са ИксФЦЕ, ГНОМЕ, КДЕ-Плазма или неким другим радним окружењем. И netinstall и потпуна ИСО слика могу бити или за стабилну или за тестинг верзију. За unstable (Sid) треба прво инсталирати тестинг, а онда га, претходно изменивши листу извора, надоградити на Сид – прим. прев.)
– Инсталирање пошто претходно погледате како изгледа дистро, коришћењем (потпуне) ИСО слике као LiveCD или LiveUSB.
– Инсталирање коришћењем ИСО слика са додатним извором за власничке програме.
Укратко, инсталирањем Дебијана са потпуне ИСО слике добијамо дистро који је одмах спреман за употребу, такав какав је. Али, ако хоћемо Дебијан скројен по својој мери, само са пакетима и могућностима које желимо, користићемо netinstall.
Важно је напоменути и то да је Дебијан компатибилан с више различитих архитектура, што га чини погодним за инсталирање на мобилне телефоне, таблет и личне рачунаре, а о серверима и суперрачунарима да и не говоримо.
Философија
Дебијан је дистрибуција коју ствара, одржава и унапређује заједница која то не чини да би зарадила – за разлику од нпр. Федоре или Убунтуа иза којих стоје компаније (“Ред хет”, “Каноникал” – прим. прев.). По мени, та чињењица је гаранција да се поштују безбедност и приватност корисника. Ако вас ово питање нарочито интересује, прочитајте Дебијанов друштвени уговор.
Закључак
Инсталирате ли тестинг или Сид верзију Дебијана – који су, слично Арчу, rolling release – нећете морати да за који месец или годину поново инсталирате систем. Њихове ризнице програма се ажурирају сваки дан, као и сам систем.
Али, ако изаберете основну верзију, обезбеђена је петогодишња подршка, а за нове верзије доста великог броја програма на располагању је backports репозиторијум.
Такође треба рећи да, мимо побројаних, постоји још Old Stable бранша, одговорна за одржавање старијих верзија stable Дебијана.
Напомена преводиоца: Аутор, ко год био (текст је непотписан, мада је писан у првом лицу једнине), јесте изнео основно и најважније. Међутим, иако је у питању чланак а не студија, сматрам да је, због нових корисника тестинг и Сид верзије, требало навести два алата која практично гарантују да вам чак и unstable буде сасвим stable:
1. apt-lisbugs
2. apt-listchange
С њима ћете моћи да, аутоматски, приликом сваког ажурирања, видите има ли каквих “багова” и које су тежине. Ако их има, надоградњу оставите за сутра, до кад ће проблем сигурно бити решен (изузев за Фајерфокс, увек “бубичаст”, ал’ нема везе, и такав је супериорнији од Хрома). Тако поступајући са својим Бунсен лабсом (који је заснован на тзв. стабилној верзији Дебијана, али сам га ја, чисто експеримента ради, надоградио прво на тестинг па онда на Сид), терам га без проблема већ трећу годину. Тачније, једном сам морао да, због systemd-ија, потражим решење на мрежи, што је, све са применом, трајало петнаестак минута.
Поновићу и то да је форум Ем-Икс Линукса, такође заснованог на Дебијану, много поузданији од убунташког, где су и апсолутни тотови увек спремни да “помогну”. Емиксаши знају ред: прво се сачека да се саветом јави неко од твораца дистроа, а ако их нема пола сата, онда сте слободни да ви кажете коју – под условом да сте искусан корисник и да се до сад нисте обрукали будаластим саветом. Слична етика влада и на Дебијановом форуму, с тим да су тамо нетолерантнији према корисницима који траже помиоћ а нису се прво потрудили да прогуглају и виде да ли је неко имао сличан проблем. Јер у 99% случајева – јесте, значи да је решење познато.
Извор: Reasons Why I Recommend Using Debian Linux – LinuxAndUbuntu – Linux News | FOSS Reviews | Linux Tutorials HowTo
За Озон прес превео и приредио: Александар Јовановић / Линукс Такс Чачанин, на Debian – The Universal Operating System-у
