Свака дистрибуција Линукса има управљач пакетима софтвера (package manager). У Дебијану или дистроима заснованим на Дебијану (дебијанчићима” – кум преводилац), подразумевани управљачи пакетима су apt, apt-get и/или графички алат Синаптик (Synaptic). Сви ови управљачи пакетима ослањају се на алатку и базични програм dpkg.

У овом чланку ћемо представити основе управљања пакетима у Дебијану и на Дебијану заснованим дистрибуцијама, и како да радите са пакетима користећи директно dpkg.

Али најпре мало о управљању пакетима у Дебијану у општим цртама.

У управљању пакетима у Дебијану користи се више алата: apt-get; aptitude (apt), dpkg, apt-file, dselect, taskel и gdebi. Скоро сви ови алати користе базични алат dpkg, да би, уз сопствени допринос, обезбедили већу функционалност.

Међутим и сам dpkg, тј коришћење исте команде , омогућава једноставно инсталирање и уклањање програма, манипулисање и надоградњу.

(Напомена преводиоца: И овде је потребно додатно објашњење. Пре свега, “sudo” овога пута није потребан, јер не мењате систем, него само тражите обавештење. Друго, шта је “search_pattern“? То би се могло превести “по обрасцу”, када издајете детаљније упутство шта dpkg треба да тражи. Више о томе можете прочитати овде, а за почетак, за најједноставнији случај када унесете само назив програма, рецимо firefox, испис на командној линији изгледа овако:

Како инсталирати програм (програмски пакет)

Следећа dpkg команда се користи за инсталирање програмског пакета, али и за надоградњу (upgrade) ако је пакет већ инсталиран:

dpkg -i назив пакета.deb

Горња команда захтева физичко присуство .deb фајла у рачунару.

(Напомена преводиоца: Шта је “.deb” фајл и шта се подразумева под “физичко присуство”? Уопште није тако компликовано као што изгледа. Ево примера:

Дебијан у основној верзији, следећи философију и политику слободног софтвера, у својој ризници програма нема програме који су “власнички”. На пример, прегледач Опера можете инсталирати тако што ћете отићи на ову страницу, скинути .deb пакет прегледача у директоријум Downloads, да омогућите “физичко присуство у рачунару”, а затим…

А затим није (сасвим) тако као што је аутор – подразумевајући да читалац већ зна нешто о Линуксу – рекао. Није навео да испред команде “dpkg” мора да се изда команда “sudo” (више о “су” и “судо” овде), као и да се мора унети пут до пакета.

Данас, с обзиром на актуелност .deb пакета стабилне верзије Опере и кориснички назив (мој је “asj”, а ви бисте унели свој), команда би изгледала овако:

sudo dpkg -i /home/asj/Downloads/opera-stable_54.0.2952.71_amd64.deb

Кад се навикнете – очас посла. И без ризика од малвера и других сплачина подразумеваних за Виндоус.)

Излиставање већ инсталираних пакета

За излиставање пакета већ инсталираних на свом Дебијану или дистрибуцији заснованој на Дебијану користимо следећу команду:

dpkg -l search_pattern

И добијамо, на пример:

Уклањање инсталираних пакета

За уклањање пакета који не користите или вам не треба, користите следећу команду, која ће одстранити цео пакет, изузев конфигурационог фајла:

dpkg -r package_name.deb

(Напомене преводиоца:

– Опет непотпуно упутство. За уклањање малопре инсталиране Опере, команда је: sudo dpkg -r opera-stable

– Овај чланак је добар пример зашто се за напредније коришћење ГНУ/Линукса мора имати бар основно познавање енглеског језика и, с почетка, довољно стрпљења да се усвоји синтакса упутстава, као и да се навикне на сва ограничења када пишу непрофесионалци, какви су махом аутори-линуксаши, част изузецима. Рецимо, школовани новинар зна, научио је већ у првом семестру журналистике, да је погрешно претпостављати да је читалац већ донекле обавештен. Неће му то набијати на нос, али ће писати – ако пише за најширу публику – idiot friendly.

– Исто важи и када тражите савете на форуму. Прво прогуглајте да ли је већ неко имао сличан проблем, јер у скоро свим случајевима јесте и решење је већ описано небројено пута – али ако је ваш случај заиста посебан, немојте се либити да се представите као неискусан линуксаш, “noob“, и замолити за савет какав можете да разумете. Ако још нагласите “idiot friendly“, разоружаћете пасивне агресивце, каквих су препуни и линуксашки форуми, а не само коментаторске секције српских патриЈотских портала, па ће вам одговорити неки озбиљан човек (или дете, клинци Линукс озбиљно схватају, и у техничком, и друштвеном смислу) и добићете употребљив одговор. Ја том малом лукавству прибегавам редовно, увек са успехом.)

Приказ садржаја пакета

Шта одређени пакет садржи, сазнаћете уз помоћ следеће команде:

dpkg –contents назив пакета.deb

Такође, уместо “–contents“, можете унети “-c” (без наводника):

dpkg -c назив пакета.deb

Проверавање да ли је пакет инсталиран или не

За појединачан пакет:

dpkg -s назив пакета.deb

Где је инсталирани пакет?

За појединачан пакет:

dpkg -L назив пакета.deb

Информације о одређеном пакету

dpkg -p назив пакета.deb

Инсталирање неколико пакета истовремено

Ако имате више .deb фајлова за инсталирање, то можете учинити у једном “цугу”. Али имајте у виду да сви ти .deb фајлови морају да буду смештени (“даунлодовани”) у истој фасцикли (folder).

dpkg -R –install /путања до фасцикле са .deb фајловима

Распакивање .deb пакета

Понекад ћете хтети да распакујете пакет да бисте унели неке измене у фајлове:

dpkg –unpack назив пакета.deb

Реконфигурација распакованог .deb пакета

dpkg –configure pacakge_name

Још података о dpkg командама?

dpkg –help

Закључак

Већина управљача пакетима за Дебијан заснована је само на dpkg-у. Са горе наведеним командама, обавићете посао и кад управљачи пакетима оману.

И завршна напомена преводиоца:

Ја до сада нисам користио dpkg команде, већ програм Gdebi. Што препоручујем ако сте и ви почетник и ако баш морате да инсталирате нешто што нема у ризници Дебијана или дебијанчурлије. Али је боље, и едукативније, ако се придржавате подразумеваних програма, и тако испитате зашто су творци дистроа баш њих ставили, а не неке друге. Уосталом…

DontBreakDebian

Мада и можете: не боли, али тражи времена – као и свако учење и играње.

Аутор: Michael Aboagye
Извор: The Beginner’s Guide to the dpkg Command in Debian-Based Linux Distro – Make Tech Easier
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Појма немам шта од алата о којима ћу говорити има у Оном другом ОС-у, то америчко цинкарошко ђубре сам давно шутнуо, па ћу, у нади да ћу неког од браће пингвиниста подстаћи да понешто преведе и за друге, описати неколико средстава и програмчића које сам користим у превођењу. На Дебијан Линуксу и дебијан-дистроима, наравно.

1. Терминатор

Terminator је терминал који омогућава рад на више панела истовремено. Величина панела се може подешавати, тако да вам највећи буде за текст на коме радите – превод, док ћете остале користити за употребу преводилачких алата описаних испод.

Tерминатор је у Кранчбенг плусплус-у подразумевани терминал, а у ЕмИкс (МX) и Дебијан Линуксу сам га инсталирао из “Ризнице”, тј. репозиторијума.

Алтернатива му је Терминолоџи (Terminology), али како тражи доста подпрограма – и поред тога што je заиста леп, а што је увек важно када сваки дан с нечим радите по више сати – користим га само у ЕмИксу, дистроу за који сам сигуран да ће ми његови корисници и творци помоћи саветом на форуму ако нешто забрљам код освежавања дистроа.

2. Вордграјндер

WordGrinder је процесор речи за терминал. Брајан Ландјук га је тако нахвалио да немам шта да додам. (Успут, погледајте и друге Ландјукове прилоге. Зна човек знање – о и око ИТ технологије и Линукса – па ћете и ви отрпети то мало превише дигнутог носа и самозаљубљености, као што чините и код других аутора и “аутора”.)

3. Дикт

Коришћење је једноставно. У неки од панела Терминатора само укуцате “dict реч-чији-вам-превод-или-значење-треба”, ако преводите с енглеског (и у даљем тексту ће сви примери бити за превођење с језика окупатора, али принцип је исти за све језике), и добићете објашњење, примере коришћења и синониме из свих енглеско-енглеских речника које сте изабрали, плус превод на “хрватски”. Зашто хрватски, а не српски? Зато што је Србин лендов, па је за dict урадио речник од само 400 речи,док се отпадни материјал српства и овде показао ефикаснијим.

3. Транслејт-шел

Веб-сајт и сервис Гугл преводилац и сам повремено користим, мада ми се смучио, после стресова са исправљењам превода на гугл-српски. И програм Translate-shell је добрим делом заснован на “Гугловом” сервису, али…Да кажем то овако: не бојим се да ће га користити дилетантлук, који је, уосталом, огромном већином прозорашко робље. Опет, мрзи ме да објашњавам како се користи. Зато изволите:

– GitHub – soimort/translate-shell: Command-line translator using Google Translate, Bing Translator, Yandex.Translate, DeepL Translator, etc.

– Cool CLI Program: Translate-Shell TUTORIAL – YouTube

4. Гуглер

Јбг, шта да се ради… Googler је клијент за Гуглетин претраживач за терминал. Укуцате (на једном од панела) “googler реч-или-питање-или-шта-год” и добићете десетак или колико сте већ референци тражили, ако после “googler” додате одговарајуће параметре, који могу бити и за период. Све о Гуглеру и како се користи можете прочитати овде.

Алтернатива: DDGR је производ истог човека, али за претраживач DuckDuckGo – ако верујете да је Патак, с обзиром да је амерички и подлеже законима те “државе надзора”, ишта бољи од Гугла у погледу злоупотребе података корисника и о кориснику.

5. МОЦ

MOC је музички плејер за терминал. Јер превођење је још лепше уз музику.

7. На крају, али не мање важно

– Голден дикт (GoldenDict) ће вам послужити док шврљате интернетом и читате. Користи речнике које му одредите, а постојеће из рачунара (дакле и dict-ове ће сам наћи). Кликнете на реч чији превод хоћете, копирате је, на тастатури притиснете Ctrl+c+c (Ctrl и два пута “c“) и искочиће балонче с преводима…

– Омега-Т

Омега Т је већ озбиљан алат за праве преводиоце. Што значи да мени није потребна. Ако је неко користи, лепо би било да штогод напише о својим искуствима, радо ћу објавити. До тада… OmegaT – The Free Translation Memory Tool – OmegaT – OmegaT is a free translation memory application written in Java. It is a tool intended for professional translators. It does not translate for you! (Software that does this is called “machine translation”, and you will have to look elsewhere for it.)

– Тукстранс

tuxtrans: Linux for Translators је дистрибуција Линукса намењена преводиоцима, што значи да има гомилу алата, па и већину горе побројаних. Не користим Тукстранс зато што је заснован на Убунтуу, који је корпоративистички производ, што значи да није у складу с мојим поимањем философије Линукса.

Али, то је мој лични (не)избор. Ако мислите да вам је управо таква дистрибуција потребна, пробајте садашњу, али бих препоручио да са инсталирањем сачекате док не изађе нова верзија заснована на Убунтуу, тачније Иксбунтуу 18.04 ЛТС. Јер то колико ће времена бити потребно ће вам нешто рећи и о поузданости – увек треба бити опрезан када је дистро “one-man show“.

Најзад, све набројано  што користим (плус scrot за снимање екрана) изгледа као на насловној слици.

Мада је најчешће овако…

…да бих могао да видим изворни чланак.

А код вас?

Јавите се са својим искуством, можда затреба некоме.

Претходно: 65 чланака са ознаком “Линукс”

Александар Јовановић, Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System-у