Либра, Фејсбукова дигитална валута за цензурисану потрошњу

Дуго очекивана дигитална валута Либра (Libra, срп. Вага) коју спрема Фејсбук можда ће бити покренута већ у јануару, пише Финаншел тајмс.

Тачан датум покретања Либре зависи од тога када ће пројекат добити одобрење за рад као услуга плаћања од швајцарске Надзорне службе за финансијско тржиште, али би могао кренути већ у јануару, најављује лист.

Либра је наизглед обичан, регулисани начин плаћања, као ПејПал, али то је Фејсбук“, каже Дејвид Џерард, историограф дигиталних валута и аутор  Attack of the 50-foot Blockchain (и истоименог сајта – прим. прев.).

Треба напоменути да Либра заправо није јединствена дигитална валута. Планирана је као серија различитих дигиталних новчића, а да сваки од њих подржава различита државна валута. Такође ће бити издата либра као „дигитални скуп“ неких од тих новчића, која ће бити доступна за међународне и трансакције у земљама без дигиталне валуте.

Вредност Фејсбуковог “новца” ће варирати у складу са дешавањима на тржиштима физичких валута.

Другим речима, Либра није толико нова „валута“, више је букет различитих валута с једним “цветићем” за корпу валута. Али са озбиљним могућностима за издавача: биће му лако пратити потрошњу и друге активности и да спречава поједине трансакције.

Данте Диспарте, потпредседник пројекта Либра, изјавио је за Финаншел тајмс да ће дигитална природа новчића можда чак и олакшати надзор, да пружа више могућности од физичке валуте. „Постоје одређене ствари које бисте могли да урадите са блокчејн системом плаћања [као што је Либра], а не можете са алтернативама, попут ограђивања (geofence) политички санкционисаних земаља, блокирања сумњивих адреса, идентификовања сумњивих активности у [безмало] реалном времену“, рече Данте.

Пакао у најави. Јер то значи да Либра има потенцијал за спречавање  “политички некоректне” и потрошње противне “социјалној правди”.

Претходно од истог аутора:

– УПОЗОРЕЊЕ: Европска централна банка се припрема за издавање дигиталног евра (видео)

– Трампово обраћање нацији: Ја, све и свја за економију

Аутор: Роберт Венцел

Извор:

EconomicPolicyJournal.com: What a Horror: Facebook’s Libra “Currency” to Launch Next Year

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Тиктоккрадице

Извор за карикатуру: Картуун мувмент
Извор за карикатуру: Картуун мувмент

Кинеска компанија Бајтденс (ByteDance) је 2017. године купила шангајску видео апликацију Musical.ly за милијарду долара и поново је покренула под називом ТикТок. Апликација корисницима омогућава да стварају и деле кратке видео снимке са специјалним ефектима.

ТикТок се показао сјајним пословним подухватом, сада има више од 80 милиона корисника само у САД, а засебна кинеска верзија још и више.

Бајтденс има и друге апликације, углавном за кинеско тржиште, које такође остварују приходе од реклама. Вредност компаније је процењена на око 140 милијарди долара, од чега минимум 50 милијарди за ТикТок. Око 70% Бајтденсових некинеских инвеститора су америчке приватне компаније.

И онда, једног дана, бива то, амерички инвеститори одлучише да нападну и сасвим преузму успешан посао. Бела кућа се сложи да је то сјајна идеја и да је треба подржати активним мерама.

И Бајтденс се обре под истрагом Комитета за страна улагања у Сједињеним Државама (Committee on Foreign Investment in the United States – CFIUS), без обзира што ни Бајтденс ни ТикТок нису намеравали да купе никакву америчку компанију. Али оправдање се увек нађе: кинески приступ корисничким подацима ТикТок-а може се одразити на државну безбедност САД.

Што је бесмислица. ТикТок прикупља не више од преко потребних података за покретање апликације и дељење видео записа. Приде, главни извршни директор му је амерички држављанин, кориснички подаци се чувају у САД, за свој амерички тим већ је ангажовао 1 000 људи са планом да их буде још, а и што би се кинеске власти интересовале за тематику видеа америчких тинејџера.

Али притисак за продају врло успешног “бизниса” наставио је да се повећава:

“Прошле недеље је Одбор америчког Сената за унутрашњу безбедност и владина питања једногласно усвојио предлог закона којим ће се америчким федералним службеницима забранити да користе ТикТок на уређајима које је издала влада. Предлог ће, не треба сумњати, бити усвојен од Сената усвојен од стране целог Сената, а  Представнички дом већ је гласао – за.”

Стога, амерички инвеститори дадоше понуду:

“Бајтденс је добио предлог неких својих инвеститора, укључујући Секвоју и Џенерал Атлантик, да им пренесе већинско власништво над ТикТоком, известио је Ројтерс у среду. ТикТок је предлог проценио на око 50 милијарди долара, али неки руководиоци компаније Бајтденс сматрају да апликација вреди више од тога.”

Бајтденс, под све већим притиском, пристаде да Американцима прода већински удео у ТикТоку, али уз услов да задржи мањински број акција.

Прекјуче је објављено да ће Мајкрософт бити “изабрани” партнер:

“ТикТок, видео-апликација у кинеском власништву која је под будним надзором Трампове администрације, у преговорима је да се прода Мајкрософту и другим компанијама, јер председник Трамп предузима оштре мере против овог ‘бизниса’, укључујући присиљавање ТикТок-а да се раздвоји од своје матичне компаније Бајтденс, кажу упућени…

У петак је министар финансија Стивен Т. Мнухин, који предводи одбор (), упознао председника о плану дезинвестирања. Али остаје нејасно шта ће председник урадити …

Касније у петак, господин Трамп је рекао да планира да у акцију крене већ у суботу. Додао је да није склон да америчкој компанији омогући да купи ТикТок-ове америчке операције.”

И Бајтденс се предаде. Више не инсистира на задржавању мањинског удела у послу, већ ће продати цео амерички део ТикТок-а:

“Кинеска компанија Бајтденс се сложила да ће продати читаву америчку операцију ТикТок-а у покушају да спаси споразум са Белом кућом, пошто је председник Доналд Трамп у петак рекао да је одлучио да забрани популарну апликацију за кратки видео, рекле су две упућене особе у суботу.

Амерички званичници су рекли су да ТикТок под кинеским ‘родитељем’ представља националну опасност због личних података којима рукује. Уступак Бајтендса требало би да утврди да ли је Трампова претња да ће му забранити ТикТок тек преговарачка тактика или се има намера да апликација за друштвене мреже која у САД има до 80 милиона активних корисника дневно заиста буде уништена.

Бајтденс је раније настојао да задржи мањински удео у америчком делу ТикТок-а, што је Бела кућа одбацила. Према новом предложеном споразуму, Бајтденс би потпуно напустио систем, а Мајкрософт преузео ТикТок у Сједињеним Државама.

Неки инвеститори компаније Бајтденс са седиштем у Сједињеним Државама могу добити могућност да преузму мањинске уделе у послу, кажу извори.”

Још није било најава продајне цене.

Амерички инвеститори вероватно ће понудити мање од 50 милијарди долара. За читав посао. Мајкрософт се не бави тинејџерским апликацијама. Умешао се само да изнуду учини вероватнијом:

“По новом предлогу компаније Бајтденс, Мајкрософт ће бити задужен за заштиту свих података америчких корисника. План омогућава да и нека друга компанија а не само Мајкрософт, преузме ТикТок у Сједињеним Државама, кажу извори.”

Мајкрософт ће добити одређену провизију за позајмљивање свог назива овом споразуму. Трамп, за олакшавање отимачине,добиће огромне донације за председничку предизборну кампању. Такође, он или његова породица вероватно имају својински удео у споразуму преко једне или више приватних фирми.

Таква отворена пљачка стране компаније која је направила грешку што је успела на америчком тржишту наизглед подсећа на “насилна преузимања” у Русији:

Mark Ames @MarkAmesExiled – 19:50 UTC · Jul 31, 2020

“Сећам се да су Путин и Кремљ били оптуживани за исту ствар, што су спровели силну кампању застрашивања јавности против успешног посла, такође тврдећи да је претња безбедности државе, е да би био продат домаћој компанији слизаној са руским службама.”

Али случај Путина и Кремља био је малкице другачији. Неки руски олигарси, приграбивши руске природне ресурсе пљачком или убијањем конкуренције, покушали су да их продају западним компанијама. Тада је на коцки био стварни државни интерес Русије. Да би задржао контролу над руским ресурсима, Кремљ је морао да уђе у спречавање таквих послова. Било је и страних ‘инвеститора’ који су за мало новца откупили важне руске компаније или опљачкали руску државу путем пореске преваре попут Била Браудера. Неупоредиво са безопасним бизнисом са тинејџерским видео апликацијама.

Цела пљачка ТикТок-а, наравно, нема никакве везе са националном безбедношћу или приступом корисничким подацима ТикТок-а. НСА сигурно већ има такав приступ, док кинеска влада за то нема озбиљан интерес.

Ово је случај простог атака на кинеску компанију како би јој се отео успешан део пословања. Препад су извршили амерички инвеститори уз обилну помоћ америчке владе.

Можемо бити сигурни да ће друге кинеске компаније – и ‘лажљиви комунисти‘ у кинеској влади – из свега извући поуку.


Извор: Месец Алабаме
Превео, забринут што је Мајкрософт већ ушао у својатање Линукса и слободног софтвера, у чему би Гејтсу могла да припомогне и Бела кућа: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Запослени у ИКТ сектору у 2018

Према подацима Евростата у ЕУ је у 2018 у ИКТ (информације, рачунари и телекомуникације) сектору радило 8,9 милиона људи. Ово је доминантно мушка делатност јер је само 17% од укупног броја ИКТ специјалиста женског рода.

Србија је са 21% била изнад овог европског просека, а Бугарска је са 28% жена била на европском, релативном, врху.

 

У бази података постоје и апсолутни бројеви запослених па су нас интересовале две информације: (1) коликом брзином расте запосленост у овом сектору и (2) број ИКТ стручњака на 1.000 становника.

За Србију постоје подаци за 2010. и од 2013. па смо упоредили прошлогодишњи број са овим двема годинама.

У Србији је, у односу на 2010, број ИКТ стручњака готово удвостручен (+97,4%) и већи релативни пораст од Србије имали су само Турска (+139,7%), Ирска (+101,5%) и Кипар (+98,1%).

У односу на 2013 у Србији је број стручњака повећан за 59,5%. Бржи пораст имали су само Малта (+82%) и Литванија (+60,3%).

Када се ИКТ стручњаци ставе у однос са бројем становника долазимо до просечних 17,3 на 1.000 становника. Србија има скоро упола мањи број ИКТ стручака од овог просека, а мањи број од Србије у ЕУ имају само Грчка и Летонија.

 

Извор: Макроекономија