Линукс Такс Чачанин: лоша и добра вест

Грб Клуба Линукс Такс Чачанин

Лоша вест: Клуб Линукс Такс Чачанин – чабар, у понедељак у Малој сали Дома Културе било нас је само шесторо. Добра вест: блог “Линукс Такс Чачанин” основан на блогерској платформи “Вивалдија”.

Јесте лоша вест што нас је било само шесторо на оснивачком састанку Клуба, али имајући у виду оних десетак порука о спречености доласка, рачунам да ће нас за пола године, када поново покушамо, бити више, довољно да кренемо у организовано самоедуковање и ширење употребе ГНУ/Линукса у Чачку.

Али, да се време не губи улудо, и да бисмо појачали линуксашку образовно-информативну делатност, основао сам блог “Линукс Такс Чачанин”, на коме ће бити објављивани преводи чланака страних аутора и текстови наших, како обичних корисника, тако и стручњака.

Тренутно, на Линукс Такс Чачанин преносим део чланака које сам објавио на свом блогу “Ћирилизовано”. Тога има подоста, све текстове можете наћи овде, па ћу на гласило чачанских Линуксаша пренети само чланке за које сматрам да заслужују тај уби Боже досадан посао, који ће потрајати једно недељу дана.

Блог “Линукс Такс Чачанин”

Са чланцима о ГНУ/Линуксу и софтверу отвореног кода на “Озон прес”-у настављамо по старом, с тим да ћу се трудити да то буду информације занимљиве и ширем кругу корисника рачунара.

Што се тиче нашег блога, специјализованог за линуксашка питања, ваља знати следеће:

– “Линукс Такс Чачанин” је на “Вивалдијевој” платформи, јер је:а) бесплатна;б) лака за уређивање;в) безбедна, јер се о томе брину стручњаци:г) што све значи да је у рукама тима које предводи творац оне прве Опере и зачетник Вивалдија, прегледача коме по функционалности – још неко време, док у прегледач не буде уграђен клијент електронске поште – може да парира само Фајерфокс.

– Адреса блога почиње именом и презименом потписника ових редова: https://acojovanovic.vivaldi.net/. То није згодно. “Линукс Такс Чачанин” јесте иницијатива појединца, али с циљем да буде гласило свих нас чачанских “зависника” од ГНУ/Линукса. Али шта се може, није дозвољено преименовање налога, а ја сам га отворио чим се Вивалди појавио, како прегледач, тако и истоимени сервис ел. поште. Касније, када на блогу објавимо и два-три текста о прегледачу, тражићу да се учини изузетак и одобри нам се адреса у складу с називом и смислом блога. А своје и ваше преводе и  чланке о Вивалдију ћу радити чиста срца, јер ради се о наследнику непревазиђене Опере, истина власничком софтверу, али власника који је подобро задужио све нас који по вас дан користимо прегледач.

– Нове чланке ћу, све док сам то радим, објављивати најмање три пута недељно. Али се надам да ћете и ви, сопственим преводима, текстовима и видео прилозима допринети популаризацији средства од којег толико добијамо, ГНУ/Линукса.

– У том циљу, трудићу се да нађем покровитеље. Јер, пошто је и сам ГНУ/Линукс економичан и финансијски исплатив, зашто то не би важило и за превођење, писање и снимање. Средства ћу тражити са следећом калкулацијом: сваки прилог се хонорише са 1 000 динара, с тим да се новац уплаћује после петог ОБЈАВЉЕНОГ рада. Зашто тако? Зато да би се стимулисала редовна сарадња – пре свега професионалаца, али и других који познају бар основе превођења, писања и снимања.

– На блогу “Линукс Такс Чачанин” ће бити места и за прилоге о чачанској ИТ делатности у ширем смислу, као и свему што говори о нашем доприносу науци и њеном коришћењу у свим областима: школству, здравству, привреди…

– Коментари неће бити цензурисани. Тиме се не бавим. И, обећавам, одговараћу само на директно постављена питања. С друге стране, очекујем да ће на линуксашком блогу бити више разумевања теме а мање злурадости.

“Озон прес” нам је уступио и даје простор, што је било и јесте од битног значаја за нас пингвинисте, а ваљда ће помоћи и ширењу овог бесплатног оперативног система и у чачанске институције које плаћамо из свог џепа. Али, успешна пропаганда – а серијал “Линукс у Чачку”, до сада, са просечном читаношћу од негде око 1 500 отварања по тексту на тако маргиналну тему, јесте успешна пропагандна акција – има своју цену. Јер кад неки анонимус у нежно линуксашко увце забоде прозорашки недотупавну реч, признајем, уме да заболи.

Толико. Пратите Линукс Такс Чачанин и ставите га у “букмарке” у прегледачу и РСС (RSS) довод. И храните га својим радовима. Уосталом, није ли једина тичица те сорте у нашем граду. А биће и корисна, ако је прихватите и покажете деци, пријатељима и колегама.

 

Александар Јовановић / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Клуб Линукс Такс Чачанин – оснивачка седница у понедељак

Грб Клуба Линукс Такс Чачанин

Оснивачка седница Клуба Линукс Такс Чачанин биће одржана у понедељак, 21. јануара у 19 сати у Малој сали Дома Културе у Чачку.

Замолићемо будуће чланове – садашње кориснике ГНУ/Линукса, као и оне који се припремају да то постану – да са собом понесу:

– добру вољу;
– предлоге о појединим одредбама Статута;
– сопствена размишљања о циљевима и делатностима Клуба.

Поздравну реч ће упутити г. Иван Војводић, адвокат из Чачка.

Планирано је да формални скуп траје до 20 сати, а дружење можемо наставити у кафићу “Монтана”.

 

Александар Јовановић, иницијатор оснивања Клуба Линукс Такс Чачанин

Лагарије о Линуксу за плашење могућих корисника

Извор за илустрацију: 10 Best Linux Educational Software for Your Kids

Да ли сте икада хтели да се пребаците на Линукс, али не смедосте? Ево неких лагарија што су вас спречиле и шта је истинито.

Тежак за инсталирање

Ово је једна од најраширенијих и најприлепчивијих лагарија о Линуксу, углавном зато што не морамо да се трудимо да инсталирамо оперативни систем – добијамо га преинсталираног. А Линукс треба преузети, инсталирати, подесити. Наравно, на тржишту има и хардвера са Линуксом, мада не много, а и не тражи се баш.

Али ако већ имате, или сте купили нов рачунар без оперативног система, добро би било да прво погледате више дистрибуција ГНУ/Линукса, користећи Live CD или Live USB, а онда, када се одлучите која вам највише одговара, да је инсталирате или као једини ОС на рачунару, или напоредо са Виндоусом (dualboot).

Без обзира шта изаберете, чињеница је да је процес преузимања једноставан, посебно за Убунту, Федору, Минт и опенСУСЕ. Ови дистрои имају и једноставне графичке алате за инсталацију корак по корак, пола сата најдуже.

Некомпатибилан

Врло честа лагарија у опањкавању Линукса. А у ствари, незнатан је број софтверских и хардверских производа некомпатибилних с Линуксом. Плус, Гну/Линукс оперативни системи су пројектовани тако да могу да раде и на старим машинама и са “антиквитетима” од периферних уређаја. Речју, није вам потребно бљештаво, најновије и – скупо.

Професионалцима су неопходни посебни програми, али се често боје да ће бити некомпатибилни са Линуксом, иако највероватније хоће. Ако ипак нису, лако је инсталирати Вајн (Wine) или Кросовер Линукс (Crossover Linux) и преко тога терати своје омиљено програмче. Али најбоље је инсталирати сличан програм направљен баш за Линукс. Сва је прилика да ћете га наћи, као и друге productivity пакете.

Небезбедан

Ово већ није лагарија већ чиста лаж. Чињенице говоре супротно. Линукс је безбеднији од Виндоуса и Мека, што су, међу осталима, доказали и истраживачи “Секуније“. Линукс је супериоран у погледу безбедности због начина како оперише и додељује permissions, на чему раде бројни програмери из целог света. И бројност и разноликост дистрибуција доприносе безбедности Линукса. Свеукупно, антивирус-програма за Линукс има, али нису неопходни.

Само за стручњаке

Опет лаж. И то опасна. Уверена да је Линукс само за програмере, хакере и сличну сорту, већина се држи подаље од Линукса. Ствари се полако мењају набоље, али и даље је превише корисника рачунара који се плаше да експериментишу, убеђени да ће им Линукс бити претежак.

Извор за фотографију: Debian spotted at LIGO gravitational waves observatory : linuxmasterrace

User-unfriendly карактеристика је имала смисла пре десетак и кусур година, али данашњи Линукс, већина дистрибуција, толико је лак да и деца могу да га користе. Програмери пингвинисти су направили на десетине привлачних радних окружења и других побољшања, па је сад неупоредиво употребљивији – свима. Линукс на серверима тражи више знања, али просечан корисник ће се са већином дистроа снаћи лако, па и лакше него са “прозорима” и “јабукама”.

Непоуздан и без подршке

Ако вас плаши наводни недостатак подршке, знајте да је линуксашка заједница међу најпреданијим и најпредусретљивијим заједницама на свету. За “обичног” корисника има море туторијала, а на форумима и блоговима ће наћи и непосредну саветодавну подршку. Пословни свет, ако не зна или га мрзи да се с тим бакће, има могућност избора дистрибуције чији творци пружају професионално одржавање и подршку.

Што се тиче поузданости, Линукс готово никада не пада. У ствари, “курцшлуси” се најчешће дешавају на Виндоус и Мек рачунарима.


Укупни трошкови су већи

Уобичајена лагарија дилера власничког софтвера и рачунара са преинсталираним власничким оперативним системом. Прибегава јој се кад пословним људима и предузећима треба увалити своју робу и одбити их од бесплатног оперативног система и другог “на извол’те” софтвера. Али, погледајте само странице где су побројани партнери и спонзори Дебијан Линукса. Уосталом, и НАСА мучи муку с парама, а опет не само да одавно користи, него и учествује у развоју Линукса.

И зато: не плашите се. Ни лагарија, ни читања, ни учења ГНУ/Линукса. Бити линукснаут је прилично једноставан, безбедан и исплатив посао.

И уживање.

Аутор: Фреди Табс
Извор: 6 Myths That Scare Away New Linux Users – Linux notes from DarkDuck
За Озон прес превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу