Да ли је дигитализација добра или лоша?

Томас Риглер, стручњак за дигитализацију у консултантској кући Прајсвотерхаускуперс (PricewaterhouseCoopers ), о смислу и будућности дигитализације.
КУРИР: Како објашњавате дигитализацију својој деци?

Томас Риглер: Ствар је у томе да моја деца мени објашњавају дигитализацију (смех).

Па шта кажу ваша деца?

Они ми доказују да је дигитализација одавно саставни део наше свакоднеице. Лепеза дигиталних услуга обухвата од онлајн трансфера до наруџби преко Амазона и тако даље.

Шта доноси људима дигитализација?

Она би требало да нам олакша живот, да за нас, брже и ефикасније обавља досадне задатке. С циљем да нам остави више времена за одмор, доколицу, за нас саме  или да нам у послу омогући више времена за стратешка разматрања.

Основно питање: Дигитализација је ….

… када папирну документацију дигитализујете. Као кад, на пример, папирно писмо постане електронско („и-мејл“ – прим.прев.). Ово је, наравно, веома једноставан пример. Или када аутоматизујемо процесе или нудимо нове дигиталне производе и услуге. Дигитализација постаје све сложенија и развија се све брже и брже.
Колико је Аустрија дигитална?

Иако у Аустрији сви говоре о дигитализацији , ми као приватна лица или као предузећа, још увек не користимо довољно могућности дигитализације.

Чак нисмо завршили са изградњом широкопојасног приступа.

Управо тако. Али то није само аустријски већ и европски проблем. Чињеница је да без података и без одговарајуће инфраструктуре нема дигитализације.

Зашто су САД и Кина испред Европе?

Кина улаже стотине милијарди у нове технологије, у вештачку интелигенцију или пословања заснована на интернет платформи. И то се спроводи. Слично у САД-у. У то се улаже и убацује много ризичног приватног капитала. У Европи производимо много папира за много стратегија. Али ми радимо мало и превише споро или уопште не радимо.

А шта да се ради?

Најважније питање је: како да се специјализујемо? Европа би морала да развије сопствену платформску економију. Али не у потрошачкој области као што је АмазонТу смо већ изгубили утакмицу. Морали бисмо да се фокусирамо на пословање између предузећа. На пример, морали бисмо да развијемо сопствене дигиталне тржнице, на пример за изградњу постројења и машина или специјалне услуге и технологије. (Ово већ постоји у Аустрији. На пример предузеће Шрак-Секонет, које производи уређаје за дојаву пожара, нема класичну производњу, у којој се уређаји производе, складиште и нуде купцима на тржишту. Уређаји се производе по поруџбини и испоручују купцима у договореном року. Нема складишта, залиха, нема заробљеног новца у роби и опреми – прим.прев.)

Многи људи су забринути због дигитализације. Да ли ви то разумете?

Апсолутно. Зато је још важније објаснити људима последице дигитализације и учинити је прихватљивом. На пример, морамо бити спремни да научимо нешто ново. Наш образовни систем би морао веома рано да почне, да усмери младе, да се обучавају из математике, информатике, природних наука и технологије (оно што у Немачкој и Аустрији зову МИНТ науке: Mathematik, Informatik, Naturwissenschaft und Technik – прим.прев).

Али шта је са онима који не желе или не могу да пливају на таласу дигитализације?

Не смемо занемарити друштвене последице дигитализације. Људи који не могу да прихвате дигитализацију не смеју бити изопштени.

Дакле, да ли је дигитализација добра, или лоша?

То је оно што ми људи одређујемо. Технолошки напредак није ни добар ни лош, сам по себи. Свака машина и вештачка интелигенција је програм који је направио човек. Она нема људски мозак. Ми смо ти који програмирамо алгоритме.

Безбедност је кључна реч. Да ли нас дигитализација чини рањивијима?

Без података нема дигитализације. Подаци морају бити заштићени. Али ја сам увек изнова задивљен колико људи на друштвеним мрежама добровољно објављују своје личне податке.

Куда води овај пут?

Сваки посао, који чине радње које се понављајуувек на исти начин, преузеће роботи и то врло брзо.

Шта то значи у пракси?

У болницама ће се, на пример, користити роботи, за негу пацијенатаТо је тежак посао.

Онда ће особље нестати?

Тамо где је потребна лична комуникација и емоционална интелигенција, човек сигурно неће бити замењен.

Могу ли машине једног дана постати самосвесне попут оних из филмова научне фантастике?

Мислите као у филму Терминатор (смех)? Не. Такозвана вештачка интелигенција данас по учинку достиже само три посто могућности људског мозга. Ја уопште нисам забринут.

 
 

Запослени у ИКТ сектору у 2018

Према подацима Евростата у ЕУ је у 2018 у ИКТ (информације, рачунари и телекомуникације) сектору радило 8,9 милиона људи. Ово је доминантно мушка делатност јер је само 17% од укупног броја ИКТ специјалиста женског рода.

Србија је са 21% била изнад овог европског просека, а Бугарска је са 28% жена била на европском, релативном, врху.

 

У бази података постоје и апсолутни бројеви запослених па су нас интересовале две информације: (1) коликом брзином расте запосленост у овом сектору и (2) број ИКТ стручњака на 1.000 становника.

За Србију постоје подаци за 2010. и од 2013. па смо упоредили прошлогодишњи број са овим двема годинама.

У Србији је, у односу на 2010, број ИКТ стручњака готово удвостручен (+97,4%) и већи релативни пораст од Србије имали су само Турска (+139,7%), Ирска (+101,5%) и Кипар (+98,1%).

У односу на 2013 у Србији је број стручњака повећан за 59,5%. Бржи пораст имали су само Малта (+82%) и Литванија (+60,3%).

Када се ИКТ стручњаци ставе у однос са бројем становника долазимо до просечних 17,3 на 1.000 становника. Србија има скоро упола мањи број ИКТ стручака од овог просека, а мањи број од Србије у ЕУ имају само Грчка и Летонија.

 

Извор: Макроекономија

Јужнокорејски прелазак на ГНУ/Линукс и “Мајкрософтове” чегртуше

“Инфективни Линукс је откривен код многих наших великих потрошача…” – –Microsoft Confidential

Вести које су нам овог месеца стизале из Керале у Индији биле су веома охрабрујуће. “Мајкрософт” дуго покушава да Виндоус наметне тамошњој дечици, али за сада без успеха, мада је сам Бил Гејтс пуном снагом лобирао да и школе стави под своју контролу (Charter Schools), бојећи се да будући нараштаји неће бити следбеници његовог култа. Али о том – потом. У међувремену се подсетите како је EDGI коришћен у истој држави, Индији.

Најновије вести стижу нам, од петка, из Јужне Кореје. Власти богате државе одавно су свесне да им је Виндоус везао руке због ActiveX-а. И зато је изворна вест звучала више но добро, али онда се јавише “Мајкрософтове” чегртуше:

Хоће ли доћи до јужнокорејског прелажења на Линукс? Дај Боже. Али можемо бити сигурни да ће “Мајкрософт” учинити све – па и подбадати на отпуштање грешних Линуксаша – да би доказао да је ГНУ/Линукс, ваистину, ђубре на десктопу. У те сврхе је до сада користио, нпр. Gartner Group, HP и Accenture.  Јер ‘маркетинг’ заиста може изменити поглед, да мислимо да је грешка оно за шта смо првобитно сматрали да је прави потез. При свему томе, вазда бескорисна Линукс фондација – ни словца, као да је склопила сраман пакт с “Мајкрософтом”. А можда и јесте – сам њен поглавар не користи ГНУ/Линукс.

Пратићемо шта се дешава у Јужној Кореји. Будно. Јер биће гадости. “Мајкрософт” ће и подмићивати само да поткопа ГНУ/Линукс, о чему смо већ толико пута писали.

Да се вратимо вести “Кореја хералда”. Тамо се, између осталог, каже:

“Пре увођења новог система у све секторе власти, испробаће се – на личним уређајима – да ли је могуће ‘терати’ Линукс без безбедносних ризика и да ли је остварива компатибилност са постојећим веб-сајтовима и софтвером направљеним за рад на Виндоусу.” – Влада Јужне Кореје прелази на Линукс

Један наш читалац је ову вест прокоментарисао овако:

“О слободи нема помена, забринутост је углавном због безбедности…Према томе, вероватно се само покушава да ‘Мајкрософт’ снизи цену…”

Рекосмо већ, Гејтсове чегртуше су већ почеле да омаловажавају план. “Мајкрософтови” пропагандисти као што је Богдан Попа и даље се трсе да у животу одрже лаж/перцепцију “‘Мајкрософт’ воли Линукс”, истовремено и на све могуће начине нападајући ГНУ/Линукс, док му послодавац поткупљује владе и власти широм света да не пређу на оперативни систем на слободном софтверу, или да га, у неким случајевима, напусте. “Мајкрософт” је тлачитељски и подмићивачки монопол. Покорио је и подмитио толико државних и иних ‘ауторитета’ у целом свету, тако да ретко, ако икада, бива кажњен. Што се тиче медија, поткупљених Гејтсовим доларима за оглашавање, они пак воле да бес јавности преусмеравају на друге компаније као што је “Гугл”.

Претходно од истог аутора: Боримо се против стварних противника уместо да се гложимо међусобно

О аутору: Рој Шестовиц је софтвер инжењер, мултидисциплинарни истраживач и заговорник фер конкуренције. Докторирао је на пољу медицинске биофизике.

Извор: South Korea’s Government Will Show If Microsoft Loves Linux or Just Attacks It Very Viciously Like It Did in Munich

За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Александар Јовановић, на Мијо Линуксу