Градске власти Барселоне одлучиле су да покрену процес преласка са Виндоуса и власничког софтвера на софтвер отвореног кода и Линукс дистрибуцију Убунту до пролећа 2019. године.
У првој фази биће изведен прелаз са власничког софтвера на софтвер отвореног кода, а на крају прелазак са оперативног система Виндоус на Линукс. Током 2018. године, 70 одсто градског буџета за софтвер биће уложено у процес преласка на софтвер отвореног кода.
Како би постигли задате циљеве, односно потпун прелазак на софтвер отвореног кода и оперативни сиситем Линукс, град ће извести “аутсорсинг” својих ИТ пројеката локалним мањим и средњим предузећима. Биће запослено 65 програмера са задатком да развију софтвер прилагођен потребама града.
Што се тиче софтвера за будућу Линукс дистрибуцију, власти Барселоне су одабрале Убунту (који се већ налази на 1 000 пробних рачунара), Фајерфокс као службени интернет прегледач, пакет канцеларијских алата Либре офис, а као алтернативу за “Мајкрософтов” Exchange Server одабрано је софтверско решење Open-Xchange.
Преласком на решења отвореног кода и Линукс Барселона ће се придружити иницијативи Фондације за слободан софтвер Европе под називом “Public Money, Public Code”.
Кад би свака кућа и зграда у улици биле у систему надзора Ринг (Ring), њихове камере, збирно, давале би изузетно детаљну слику свакодневног јавног живота. Убацивањем програма за препознавање лица у уговоре са месним и федералним безбедносним службама, “Амазон” битно оснажује могућности своје мреже за масовни надзор корисника које и иначе у стопу и непрестано прати, чак и кад нису прекршили закон. Кад буде потпуно уведена, ова технологија ће бити саставни део општег система надзора, али онај део чије је успостављање омогућио сам грађанин-конзумент, потрошач.
“Амазонов” надзорни систем Ринг доминира растућим тржиштем камера за видео надзор. Ринг, којег је “Амазон” купио априла прошле године, је систем кућних камера за видео надзор које раде на интегрисаној платформи друштвене мреже Нејборс. (Neighbors, тј. Суседи – прим.прев.). Нејборс корисницима омогућава да снимке “шерују” другим корисницима, полицији и другим безбедносним службама, тј. да извештавају о безбедносним проблемима, сумњивим странцима и активностима. Платформа обједињује корисничке извештаје и видео податке у мапе локалних активности и пописе за праћење. Сличне друштвене платформе на којима суседи могу пријавити сумњиве особе или активности, као што је Некст дор (NextDoor), озлоглашене су због расне пристрасности и профилисања – проблема који ће свакако погоршати склоност “Амазона” да особе аутоматски класификује као „сумњиве“, анализом испољених осећања и других биометријских података.
Недавна патентна пријава показује да ће Амазон интегрисати свој производ за препознавање лица Рекогнишн (Rekognition ) у Ринг, чиме ће истовремено прикупљати и анализирати масу биометријских података. Постоји озбиљна забринутост због интеграције програма за препознавања лица у наше дигитално окружење. Истраживачи, законодавци, правници и технолошке компаније су сложни у ставу да технологија за препознавања лица појачава пристрасност и масовни надзор и треба да буде ограничена строгим прописима. (Више на тему алгоритамске пристраности имате овде.)
Централизована друштвена мрежа приватних камера за препознавање лица проширује и поједностављује традиционалну инфраструктуру надзора тако што генерише више података који се лако могу претраживати. Стотине хиљада кућних камера за надзор дају огромне количине података, али обједињавање платформе за друштвено умрежавање и аналитике препознавања лица смањује проблем ирелевантних података. Платформа Нејборс омогућава корисницима и “Амазону” да идентификују и прикупљају релевантне податке, док Рекогнишн може да прочита и похрањене податке и живе визуалне “фидове” како би лоцирао и пратио појединце и групе људи.
Ова дистопијска инфраструктура није само материјална него и културална. Технологије надзора потрошача усађују надзор као основну дужност грађана. Осим што се трошкови и притисци физичке инфраструктуре пребацују са државе на потрошаче – стварајући нове путеве за надзор и прикупљање података а уз мање ограничења – ове технологије уводе надзор као друштвену и заједничку и личну обавезу и узрокују јавну подршку и прихваћање све продорнијег и инвазивнијег надзора .
Преоријентишући надзорни однос између појединца и државе ка надзору појединца над појединцем, систем Ринг фрагментише одговорност и лишава нас могућности да се одупремо и избегнемо прикупљање података. Постаје све теже одупрети се све већем и јединственијем надзорном апарату, јер га, и то здушно, стварају и “унапређују приватне компаније. Наше комшије имају право да надзиру и штите своју имовину, иако се ми томе можда противимо. Али свеприсутне и умрежене камере за надзор смањују слободу избора у начину на који појединци штите своју приватност, јер сада се сукобљавамо са ентитетом састављеним од појединачних “бизниса”, а не само са државом.
Кад би сваки “Амазонов” тзв. Prime member имао Ринг, полиција би имала приступ снимцима преко 95 милиона људи. Успешан пословни модел за Ринг захтева одбацивање разумних очекивања у погледу приватности у јавном животу и изазива страх због угрожавања уставом заштићених активности јер допушта владиним “партнерима” да стварају детаљну слику кретања – а тиме и живота – огромног броја припадника америчког друштва, грађана који не раде ништа друго до гледају своја посла.
Што безбедносним службама омогућава да нас надзиру систематичније и детаљније него икада.
Кратко речено, овај водич за почетнике има за циљ да вам покаже шта можете да урадите са apt-get командама у Линуксу, како да их користите за проналажење нових пакета и њихово инсталирање, као и за надоградњу и чишћење система.
Ако сте почели да користите Убунту или неку коју другу дистрибуцију базирану на Убунтуу као што су Линукс Минт, Елементари ОС итд, до сада сте се сигурно сусрели са apt-get командом.
У ствари, прва на листи ствари које треба урадити после инсталирања Убунту-а је да употребите apt-get update и apt-get upgrade. Али, иако сте до сада научили неколико команди и како се користе, можда не знате за друге apt-get команде и њихову употребу.
У овом упутству за почетнике ћу изложити разне apt-get наредбе с примерима, тако да их можете користити исто као и уважени напредни корисници чистог Дебијан Линукса.
Убунту је дериват Дебијан Линукса, који користи dpkg систем паковања (и инсталирања програма, прочитајте Водич за почетнике: dpkg команде за Дебијан и дебијанчурлију– прим.прев.). Систем паковања је начин да се обезбеде програми и апликације за инсталацију. На тај начин не морате да сами правите програм од изворног кода.
APT (Advanced Package Tool) је алат за командну линију за интеракцију са овим системом за паковање. Има и других алата и команди за dpkg . Али Apt је лагоднији начин руковања пакетима (тј. програмима – прим. прев.). Можете га користити за проналажење и инсталирање нових пакета, надоградњу и чишћење пакета и система, итд, итд.
Apt има два главна алата: apt-get за инсталирање, надоградњу и чишћење пакета и система, и; apt cache за проналажење пакета путем командне линије, терминала. Примери следе испод.
У раду на овом упутству користим и мислим на Линукс Минт, али оно важи и за Дебијан и друге на њему засноване дистрибуције.
Коришћење apt-get команди
Почнимо са apt-get командама. Јер не можете их избећи. Боље је научити и разумети apt-get команде тако да можете да својим Линукс системом управљате ефикасније.
Ажурирање базе података о пакетима (програмима) са apt-get командама је у ствари ажурирање пакета доступних у репозиторијуму. Без ажурирања, ваше Линуксче не може да зна има ли новијих пакета. Дакле, наредба ажурирања је прва наредба коју треба издати одмах после инсталирања било ког дистроа.
Ажурирање захтева “коренско”,root овлашћење, тако да се мора користити sudo:
sudo apt-get update
Када покренете ову команду, видећете информације које се преузимају са различитих сервера. И три различита типа линија: hit, ign и get. Да то мало објаснимо:
– hit значи да нема промена постојећих верзија пакета;
– ign значи да је одређени пакет игнорисан, било да је превише нов па га ни не треба контролисати, било да је дошло до грешке при преузимању датотеке о пакету, али грешка је незнатна и стога се занемарује. Дакле, нема разлога за бригу;
– get нас обавештава да је доступна нова верзија. Get преузима информације о пакету (пакетима), али не преузима сам пакет.
Надоградња
После ажурирања базе података, инсталиране пакете можете надоградити, ако за њих постоји и за ваш дистро је доступна новија верзија:
sudo apt-get upgrade
Да бисте надоградили само одређени програм, користите наредбу:
sudo apt-get upgrade <назив пакета>
А да бисте надоградили све, цео систем:
sudo apt-get dist-upgrade
Са горњом командом се траже подпрограми (dependencies) и програми новијих верзија, и ако их има, њихово инсталирање. Али је треба избегавати, што треба објаснити.
Разлика између upgrade и dist-upgrade
Команда apt-get upgrade је, да тако кажемо, веома питома и послушна. Никада не покушава да уклони све пакете или да самостално инсталира нови пакет.
С друге стране, наредба apt-get dist-upgrade је проактивна. Она тражи подпрограме (dependencies) за новију верзију пакета који се инсталира и покушава да самостално инсталира нови или уклони постојећи пакет.
Звучи као да је dist-upgrade моћнији и интелигентнији, зар не? Мож’ бити, али је и опаснији.
Јер има “паметан” систем за решавање конфликата. То ће рећи, покушаће да надогради најважније пакете на рачун оних мање важних. Ово може довести до уклањања неких пакета за које можда не желите да буду обрисани. Ето, то је главни разлог зашто треба избегавати dist-upgrade на продукционим машинама.
Која је разлика између apt-get update и apt-get upgrade?
Збуњени мало, а? Нема везе, нисте једини Убунташ/Минтовац/Елементарац… којег збуњују update (ажурирање) и upgrade (надоградња).
Озбиљни Дебијанисти знају: apt-get update само ажурира базу података пакета, да систем “зна” да је доступна нова верзија тог и тог или тих и тих пакета, док их после apt-get upgrade, ако их има (и после питања ‘оћете ли или нећете – прим. прев.), и инсталира.
Стога је најбржи и најмудрији начин да свој Убунту/Минт/Елементари и сл. уједно ажурирате и надоградите следећа команда:
sudo apt-get update && sudo apt-get upgrade -y
Коришћење apt-cache команде за тражење одређеног програма
Мада ово није мој превасходни метод, apt-cache је прилично корисна ствар када тражите одређени подпрограм или програм.
Све што треба да урадите је да у терминал укуцате следећу команду, за коју вам не треба sudo:
apt-cache search <шта већ тражите>
Чак не морате знати ни тачан назив пакета. Apt ће са овом командом претражити и излистати пакете на основу и назива и кратког описа датог у бази података.
Али ако желите да вам се излистају тачни називи свих пакета који одговарају термину што сте га унели, ту је:
apt-cache pkgnames <на пример “notes” (без наводника)>
Када сазнате назив пакета, више информација о њему, као што су верзија, зависности итд, можете добити помоћу наредбе: apt-cache showpkg <назив пакета (малим словима)>
Инсталирање нових пакета
Ако знате тачан назив пакета, ништа лакше (ако постоји у репозиторијуму, за .deb и tar пакете “са стране” је други поступак – прим. прев.):
sudo apt-get install <назив пакета>
Рецимо да хоћу да инсталирам уређивач слика Пинту. Све што треба да унесем је: sudo apt-get install pinta
Добра ствар код ове наредбе је то што има аутоматско довршавање. Дакле, ако нисте сигурни који је тачан назив пакета, откуцајте неколико слова и притисните тастер tab и биће вам предочени сви доступни пакети чији назив почиње тим словима. На пример:
Како инсталирати више пакета одједном
Apt вас не ограничава на инсталирање само једног пакета “у цугу”. Више их истовремено можете инсталирати наредбом: sudo apt-get install <пакет1> <пакет2> <пакет3> (Само размаци, нема зареза – прим. прев.)
Шта бива ако хоћете да инсталирате већ инсталирани пакет?
Ако унесете наредбу apt-get install <назив већ инсталираног пакета>, десиће се само то да ће, ако је има, бити инсталирана најновија верзија.
Али, ако из неког разлога не желите “апгрејдовање”, онда: sudo apt-get install <назив пакета> –no-upgrade
Како инсталирати одређену верзију програма
По “дифолту”, биће инсталирана најновија верзија која постоји у “ризници”. Али, ако нећете најновију, само унесите тачан назив програма и бројчану ознаку верзије: sudo apt-get install <назив пакета>=<бројчана ознака>
Како уклонити инсталиране пакете
Са:
sudo apt-get remove <назив пакета>
Што можете учинити и на хигијенскији начин, уз чишћење (purge): sudo apt-get purge<назив пакета>
Која је разлика између apt-get remove и apt-get purge?
Та што apt-get remove уклања само бинарне датотеке пакета. Не дира конфигурационе датотеке.
А apt-get purge уклања све што се односи на пакет укључујући конфигурацијске датотеке.
Дакле, ако сте урадили remove неког програма и потом га поново инсталирали, ваш систем ће имати исте конфигурацијске датотеке за њега. Наравно, бићете питани да ли желите да поништите постојеће конфигурацијске датотеке.
Чишћење (purge) је посебно корисно када сте се забрљали са конфигурацијом програма. Онда желите да потпуно избришете све његове трагове у систему и, можда, да га поново инсталирате и исподешавате..
Опет, једноставно уклањање (remove) је више него довољно за деинсталирање пакета.
Како очистити систем
О да! Са apt-get такође можете очистити систем и ослободити простор на диску.
Команда за чишћење локалног спремишта преузетих датотека пакета је:
sudo apt-get clean
Може и са:
sudo apt-get autoclean
С тим да треба знати да autoclean, за разлику од clean, уклања само преузете датотеке пакета које имају новију верзију а старе више неће бити коришћене.
Још један начин да се ослободи простор на диску је употреба команде:
sudo apt-get autoremove
Што је такође начин чишћења Линукса уз употребу командне линије, терминала. Но, ако сте, као Убунташ, Минтовац и слични, склонији графичком корисничком интерфејсу (GUI), има лекова и за то.
И, шта кажете?
О Apt-у и apt-get командама можемо летњи дан до подне, али мислим да вам је и ово за почетак довољно. Уосталом, ту су man pages за додатне информације.
И допада вам ли се ово упутство? Је л’ корисно и разумљиво? Ваши одговори би допринели да их буде још, детаљнијих и можда бољих.
