Ево једног петоминутног видеа који одлично илуструје колико је “дуалбутовање”, тј. упаривање Виндоуса и неког Линукс ОС-а, у овом случају Дебијана, брз и једноставан процес.
Ако знате о чему се ради и шта тачно радите. Зато и рекох да је и Рибин видео илустрација, а не упутство.
Јер претходно треба научити шта је партиционисање диска, које су разлике када се два или више ОС-а (поред dual boot-a постоји и triple boot и multi boot) упарују на преносном и стоном рачунару, које и колике су партиције потребне…а да не говоримо о томе шта је Линукс, тачније ГНУ/Линукс и како одабрати одговарајућу дистрибуцију.
Мислим да је Риба одабрао добар пример: уз Виндоус, којег ћете задржати због неких скупо плаћених професионалних програма, предложен је Дебијан, који је, због своје стабилности и обиља свих, па и професионалних програма, прави избор за пословне кориснике.
Али ни Дебијан, исто као партиционисање, није за дибидус почетнике. Стога би било паметно да неког пријатеља Линуксаша замолите да одвоји мало времена да вам помогне. Хтеће он, не брините, већина нас има ту зилотску црту, а и неће му требати више од два сата: сат и по да уз Виндоус инсталира Дебиан успут вам објашњавајући партиционисање и карактеристике инсталирања неког Линукса, као и да мало среди тек “отпаковани” Дебијан, и; пола сата, да вас, уз пиво, упути где и шта да читате о Линуксу.
Потом је лако: Дебијан не тражи честа освежавања (за “стабилну” верзију је довољно једном недељно, што је неких 2-3 минута), на вама је само да истражујете и оним програмима, за које сте сиротом Гејтсу дали свој лако стечени новац, нађете одговарајућу замену.
Риба је као алтернативу Дебијану навео Манџаро, дистрибуцију из породице Арч Линукса. И то је добар избор, поготово ако вам нешто значе најновије верзије програма а не бисте много да ризикујете и трошите време на свакодневна освежавања система.
Има и других, на десетине других дистрибуција које је лако инсталирати и на лаптоп и на стони рачунар. Али је и много дистроа за које је потребно право истраживање како их инсталирати. Временом, ако сте радознали шта се ту крије, због чега се вреди помучити око неког дистроа који “мрзи” бежичне везе, на пример, испробаћете и њих. За почетак, довољан је Дебијан. Или, за скромније у погледу учења а склоније шљаштећем, Линукс Минт.
У сваком случају, “who dares wins“.
Да се не извињавам због енглеског. Радозналима и слободољубивима толико да зароне у Линукс није потребно објашњавати зашто им је неопходан страни језик (немојте ме држати за реч, али верујем неким линуксашима да се о Линуксу сасвим лепо може информисати и на руском и француском), а што се тиче оних других…брига ме.
За крај, дугујем једно упозорење: сам никада нисам радио дуал или мултибут са Виндоусом. Увек имам по три инсталиране дистрибуције Линукса, али Виндоус сам начисто одбацио петнаестак дана пре појаве “десетке”. Међутим, на “Редиту” пратим искуства других, па пречесто виђам да је “Виндоус” при освежавању “почистио” партицију са Линуксом. Дакле, ако кренете у упаривање, обавестите се још детаљније шта вам је чинити и, за сваки случај, на партицији за Линукс немојте држати важне податке. Све док се и сами не одлучите да деинсталирате онај шпијунско-силеџијски систем.
Извор за видео: Riba Linux
Приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу
