Дебијан користим преко три године. Толико сам задовољан њиме да ми не пада на памет да мењам дистро. Разлози су следећи:

Богата ризница програма

– Програми које можемо наћи у Дебијановим репозиторијумима су изузитни, како по броју, тако по квалитету.

– Пакете програмери уредно одржавају, тако да обично нема проблема са зависностима (подпрограмима), а ако буде неке друге грешке, врло брзо бива отклоњена.

– Репозиторијуми вам пружају слободу избора и пакета власничких програма, ако их желите јер нисте пуританац за кога постоји једино бесплатан, отвореног кода и слободан за измене оперативни систем.

– Управљач пакетима пружа алате уз чију помоћ можете преузимати програмске пакете из различитих издања Дебијана – са једног јединог места.

– Доступни су и бесплатни и власнички драјвери за скоро све графичке картице и други хардвер.

Развојна методологија

Много ми се допада развојно-еволутивна методологија која обезбеђује ту чувену стабилност Дебијана. Одлике су јој:

– Нови пакети шаљу се најпре у експерименталну, потом у “нестабилну” (unstable, познату и као Sid) верзију Дебијана.

– Када их програмери и корисници тамо испробају, и грешке буду исправљене, шаљу се у testing издање.

– Тестинг издање ће у једном моменту бити “залеђено”, што значи да неће више бити нових пакета, да ће се радити само на исправљању грешака и усклађивању програма да читав оперативни систем буде што стабилнији.

– А онда, када се бубице (bugs) уклоне и закључи се да је систем довољно стабилан, дотадашње Дебијан тестинг издање постаје “стабилни” (stable) Дебијан, а нови Дебијан тестинг – опет Јово наново – добија нове програме.

Резултати такве развојне методологије

Дебијанов начин развоја оперативног система обезбеђује стабилан и одговарајући дистро за различите врсте корисника. Другим речима:

– Debian Stable је пре свега за сервере, тј. систем-администраторе. Али је, због своје поузданости, одговарајућа радна средина и за друге професионалце, и све који примат дају стабилности и чврстини, а не најновијем.

– Debian Testing је, упркос називу, одговарајуће издање чак и за обичне кориснике – ако им у коришћењу или раду са садржајима са интернета требају најновије верзије програма, а не боје се да повремено “упрљају руке” решавајући какав, истина веома редак, проблемчић.

– Debian Unstable је савршен дистро за свакога ко воли да експериментише и да се игра са оперативним системом. То ће рећи да је за: а) програмере и, уопште, техничку струку;б) радознале;в) кориснике који желе да допринесу учествујући у експериментисању у развоју своје омиљене дистрибуције.

Стабилност и безбедност

Основно, стабилно издање Дебијана највише омогућава стабилност и несметан рад, али у томе не заостају много ни друга два издања.

Лично, Дебијан тестинг користим већ три године и могу рећи да ме није задесио никакав проблем услед недостатка оперативног система, а и оних пар невоља што сам их сам изазвао решио сам релативно лако.

Дебијан је безбедан оперативни систем и зато што је Линукс, али и због тога што његови творци врло брзо уносе све измене потребне да се отклони уочена безбедносна рањивост.

Подршка

У случају да се ипак појави какав проблем, отклањање је брзо и лако. Јер Дебијан је:

– универзални оперативни систем иза којег стоји велика заједница увек спремна да помогне;
– на свом форуму (постоје енглеска и шпанска верзија);
– или форуму корисника Убунтуа, дистрибуције чији је Дебијан “тата”.

Избор код инсталирања и начина употребе

– Инсталирање коришћењем netinstall ИСО слике. (Када на ЦД, ДВД или флеш скинете netinstall ISO имате могућност да током самог инсталирања изаберете радно окружење и одговарајуће програме. Подразумева се да при томе имате сталну и стабилну интернет-везу. Згодан метод за све нас који волимо да често мењамо радна окружења, јер нема потребе за новим “даунлодовањем” ИСО-а и нарезивањем – прим. прев.)

– Инсталирање коришћењем потпуне ИСО слике (Има их различитих, са ИксФЦЕ, ГНОМЕ, КДЕ-Плазма или неким другим радним окружењем. И netinstall и потпуна ИСО слика могу бити или за стабилну или за тестинг верзију. За unstable (Sid) треба прво инсталирати тестинг, а онда га, претходно изменивши листу извора, надоградити на Сид – прим. прев.)

– Инсталирање пошто претходно погледате како изгледа дистро, коришћењем (потпуне) ИСО слике као LiveCD или LiveUSB.

– Инсталирање коришћењем ИСО слика са додатним извором за власничке програме.

Укратко, инсталирањем Дебијана са потпуне ИСО слике добијамо дистро који је одмах спреман за употребу, такав какав је. Али, ако хоћемо Дебијан скројен по својој мери, само са пакетима и могућностима које желимо, користићемо netinstall.

Важно је напоменути и то да је Дебијан компатибилан с више различитих архитектура, што га чини погодним за инсталирање на мобилне телефоне, таблет и личне рачунаре, а о серверима и суперрачунарима да и не говоримо.

Философија 

Дебијан је дистрибуција коју ствара, одржава и унапређује заједница која то не чини да би зарадила – за разлику од нпр. Федоре или Убунтуа иза којих стоје компаније (“Ред хет”, “Каноникал” – прим. прев.). По мени, та чињењица је гаранција да се поштују безбедност и приватност корисника. Ако вас ово питање нарочито интересује, прочитајте Дебијанов друштвени уговор.

Закључак

Инсталирате ли тестинг или Сид верзију Дебијана – који су, слично Арчу, rolling release – нећете морати да за који месец или годину поново инсталирате систем. Њихове ризнице програма се ажурирају сваки дан, као и сам систем.

Али, ако изаберете основну верзију, обезбеђена је петогодишња подршка, а за нове верзије доста великог броја програма на располагању је backports репозиторијум.

Такође треба рећи да, мимо побројаних, постоји још Old Stable бранша, одговорна за одржавање старијих верзија stable Дебијана.

Напомена преводиоца: Аутор, ко год био (текст је непотписан, мада је писан у првом лицу једнине), јесте изнео основно и најважније. Међутим, иако је у питању чланак а не студија, сматрам да је, због нових корисника тестинг и Сид верзије, требало навести два алата која практично гарантују да вам чак и unstable буде сасвим stable:

1. apt-lisbugs
2. apt-listchange

С њима ћете моћи да, аутоматски, приликом сваког ажурирања, видите има ли каквих “багова” и које су тежине. Ако их има, надоградњу оставите за сутра, до кад ће проблем сигурно бити решен (изузев за Фајерфокс, увек “бубичаст”, ал’ нема везе, и такав је супериорнији од Хрома). Тако поступајући са својим Бунсен лабсом (који је заснован на тзв. стабилној верзији Дебијана, али сам га ја, чисто експеримента ради, надоградио прво на тестинг па онда на Сид), терам га без проблема већ трећу годину. Тачније, једном сам морао да, због systemd-ија, потражим решење на мрежи, што је, све са применом, трајало петнаестак минута.

Поновићу и то да је форум Ем-Икс Линукса, такође заснованог на Дебијану, много поузданији од убунташког, где су и апсолутни тотови увек спремни да “помогну”. Емиксаши знају ред: прво се сачека да се саветом јави неко од твораца дистроа, а ако их нема пола сата, онда сте слободни да ви кажете коју – под условом да сте искусан корисник и да се до сад нисте обрукали будаластим саветом. Слична етика влада и на Дебијановом форуму, с тим да су тамо нетолерантнији према корисницима који траже помиоћ а нису се прво потрудили да прогуглају и виде да ли је неко имао сличан проблем. Јер у 99% случајева – јесте, значи да је решење познато.

Извор: Reasons Why I Recommend Using Debian Linux – LinuxAndUbuntu – Linux News | FOSS Reviews | Linux Tutorials HowTo
За Озон прес превео и приредио: Александар Јовановић / Линукс Такс Чачанин, на Debian – The Universal Operating System-у

Свака дистрибуција Линукса има управљач пакетима софтвера (package manager). У Дебијану или дистроима заснованим на Дебијану (дебијанчићима” – кум преводилац), подразумевани управљачи пакетима су apt, apt-get и/или графички алат Синаптик (Synaptic). Сви ови управљачи пакетима ослањају се на алатку и базични програм dpkg.

У овом чланку ћемо представити основе управљања пакетима у Дебијану и на Дебијану заснованим дистрибуцијама, и како да радите са пакетима користећи директно dpkg.

Али најпре мало о управљању пакетима у Дебијану у општим цртама.

У управљању пакетима у Дебијану користи се више алата: apt-get; aptitude (apt), dpkg, apt-file, dselect, taskel и gdebi. Скоро сви ови алати користе базични алат dpkg, да би, уз сопствени допринос, обезбедили већу функционалност.

Међутим и сам dpkg, тј коришћење исте команде , омогућава једноставно инсталирање и уклањање програма, манипулисање и надоградњу.

(Напомена преводиоца: И овде је потребно додатно објашњење. Пре свега, “sudo” овога пута није потребан, јер не мењате систем, него само тражите обавештење. Друго, шта је “search_pattern“? То би се могло превести “по обрасцу”, када издајете детаљније упутство шта dpkg треба да тражи. Више о томе можете прочитати овде, а за почетак, за најједноставнији случај када унесете само назив програма, рецимо firefox, испис на командној линији изгледа овако:

Како инсталирати програм (програмски пакет)

Следећа dpkg команда се користи за инсталирање програмског пакета, али и за надоградњу (upgrade) ако је пакет већ инсталиран:

dpkg -i назив пакета.deb

Горња команда захтева физичко присуство .deb фајла у рачунару.

(Напомена преводиоца: Шта је “.deb” фајл и шта се подразумева под “физичко присуство”? Уопште није тако компликовано као што изгледа. Ево примера:

Дебијан у основној верзији, следећи философију и политику слободног софтвера, у својој ризници програма нема програме који су “власнички”. На пример, прегледач Опера можете инсталирати тако што ћете отићи на ову страницу, скинути .deb пакет прегледача у директоријум Downloads, да омогућите “физичко присуство у рачунару”, а затим…

А затим није (сасвим) тако као што је аутор – подразумевајући да читалац већ зна нешто о Линуксу – рекао. Није навео да испред команде “dpkg” мора да се изда команда “sudo” (више о “су” и “судо” овде), као и да се мора унети пут до пакета.

Данас, с обзиром на актуелност .deb пакета стабилне верзије Опере и кориснички назив (мој је “asj”, а ви бисте унели свој), команда би изгледала овако:

sudo dpkg -i /home/asj/Downloads/opera-stable_54.0.2952.71_amd64.deb

Кад се навикнете – очас посла. И без ризика од малвера и других сплачина подразумеваних за Виндоус.)

Излиставање већ инсталираних пакета

За излиставање пакета већ инсталираних на свом Дебијану или дистрибуцији заснованој на Дебијану користимо следећу команду:

dpkg -l search_pattern

И добијамо, на пример:

Уклањање инсталираних пакета

За уклањање пакета који не користите или вам не треба, користите следећу команду, која ће одстранити цео пакет, изузев конфигурационог фајла:

dpkg -r package_name.deb

(Напомене преводиоца:

– Опет непотпуно упутство. За уклањање малопре инсталиране Опере, команда је: sudo dpkg -r opera-stable

– Овај чланак је добар пример зашто се за напредније коришћење ГНУ/Линукса мора имати бар основно познавање енглеског језика и, с почетка, довољно стрпљења да се усвоји синтакса упутстава, као и да се навикне на сва ограничења када пишу непрофесионалци, какви су махом аутори-линуксаши, част изузецима. Рецимо, школовани новинар зна, научио је већ у првом семестру журналистике, да је погрешно претпостављати да је читалац већ донекле обавештен. Неће му то набијати на нос, али ће писати – ако пише за најширу публику – idiot friendly.

– Исто важи и када тражите савете на форуму. Прво прогуглајте да ли је већ неко имао сличан проблем, јер у скоро свим случајевима јесте и решење је већ описано небројено пута – али ако је ваш случај заиста посебан, немојте се либити да се представите као неискусан линуксаш, “noob“, и замолити за савет какав можете да разумете. Ако још нагласите “idiot friendly“, разоружаћете пасивне агресивце, каквих су препуни и линуксашки форуми, а не само коментаторске секције српских патриЈотских портала, па ће вам одговорити неки озбиљан човек (или дете, клинци Линукс озбиљно схватају, и у техничком, и друштвеном смислу) и добићете употребљив одговор. Ја том малом лукавству прибегавам редовно, увек са успехом.)

Приказ садржаја пакета

Шта одређени пакет садржи, сазнаћете уз помоћ следеће команде:

dpkg –contents назив пакета.deb

Такође, уместо “–contents“, можете унети “-c” (без наводника):

dpkg -c назив пакета.deb

Проверавање да ли је пакет инсталиран или не

За појединачан пакет:

dpkg -s назив пакета.deb

Где је инсталирани пакет?

За појединачан пакет:

dpkg -L назив пакета.deb

Информације о одређеном пакету

dpkg -p назив пакета.deb

Инсталирање неколико пакета истовремено

Ако имате више .deb фајлова за инсталирање, то можете учинити у једном “цугу”. Али имајте у виду да сви ти .deb фајлови морају да буду смештени (“даунлодовани”) у истој фасцикли (folder).

dpkg -R –install /путања до фасцикле са .deb фајловима

Распакивање .deb пакета

Понекад ћете хтети да распакујете пакет да бисте унели неке измене у фајлове:

dpkg –unpack назив пакета.deb

Реконфигурација распакованог .deb пакета

dpkg –configure pacakge_name

Још података о dpkg командама?

dpkg –help

Закључак

Већина управљача пакетима за Дебијан заснована је само на dpkg-у. Са горе наведеним командама, обавићете посао и кад управљачи пакетима оману.

И завршна напомена преводиоца:

Ја до сада нисам користио dpkg команде, већ програм Gdebi. Што препоручујем ако сте и ви почетник и ако баш морате да инсталирате нешто што нема у ризници Дебијана или дебијанчурлије. Али је боље, и едукативније, ако се придржавате подразумеваних програма, и тако испитате зашто су творци дистроа баш њих ставили, а не неке друге. Уосталом…

DontBreakDebian

Мада и можете: не боли, али тражи времена – као и свако учење и играње.

Аутор: Michael Aboagye
Извор: The Beginner’s Guide to the dpkg Command in Debian-Based Linux Distro – Make Tech Easier
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу