Category: Десктоп

 

Потресне за свет ФОСС-а, из Колумбуса у Охају са скупа о слободном софтверу, стижу вести о крвавим сукобима агитатора ГНОМЕ и КДЕ пројеката, о обрачуну – ни око чега.

Ударци, камење, мочуге, запаљена кола и крвљу натопљене луткице пингвина Такса…Један учесник скупа, тачније најуваженији гост, рекао је да је овакав сусрет обожавалаца високоцењених програма био можда мало превише насилан, али да не би требало да нас изненађује.

Било је поприлично напето, скоро као на линуксашким онлајн форумима и Јутјуб каналима. Али то је било уобичајено међусобно табање, без мачева и просутих црева да би вас до краја живота прогањале ноћне море. Нисам сигуран ко је први почео, али знам да су Гномовци стигли први и почели да деле, како да кажем, епличасте летке, да пропагирају свој GNOME Shell десктоп. После су дошли Кадееовци са флајерима и књижицама-упутствима од сто педесет страна, ‘Коришћење и основна прилагођавања Плазма сучеља’. А онда је неко из не знам ког табора супротној страни нешто довикнуо о десктоп парадигмама и паметним телефонима, и започе…”, изјавио је за медије др Мирољуб Петровић, чувени српски мислилац опште праксе и апостол Хана Монтана Линукса (погледати: Проф. др Мирољуб Петровић у свету Линукса: “Уз жене испоручивати и њихов изворни код!”).

Други знаменити гост скупа, творац и одржавалац самог Линукс кернела, Линус Торвалдс, изјавио је да су за сукоб криве обе стране: “Обе. Апсолутно. И у ГНОМЕ и у КДЕ табору има дивних људи, али и они сносе део кривице.” А онда се господин Торвалдс, онако мангупски, зацерекао: “Ама шалим се. Какви дивни људи, нема тога. Али заиста сам уверен да су и једни и други криви, будући да су подједнако идиоти. Ако то неко зна, знам ја. Са идиотским мајмунаријама за које тврде да су кодови и кодирање сусрећем се сваки дан. Томе додајте да су ово овде зилоти и шта друго можете очекивати него срање.”

Нешто мање у свету познат, али првоборац слободнософтверашког покрета и оснивач Фондације за слободни софтвер, Ричард Сталман, такође се осврнуо на немили догађај, називајући га грозном трагедијом, нечим што никако не би смело да се дешава на скуповима бораца за слободни софтвер: “А посебно не у свету у каквом живимо. Замислите да после туче завршите у болници где ће вас, скоро сигурно, накачити на машине са власничким софтвером. Ужас! Боље умрети!”

“Жене у црном” – из исте земље из које и др Петровић, али на ФОСС скупу присутне само као посматрачи посматрачкиње јер су у САД дошле као пиарчице Војске Србије поводом ивента о којем више можете прочитати овде – Политика Online – Сајбер братство војника Србије и САД, и њихове америчке саборкиње су дале заједничку изјаву у којој се између осталог, каже: “Морали би се придржавати цивилизацијских достигнућа међународне заједнице. Или се бар уздржати од говора мржње и претњи смрћу својственим за форумаше пингвинисте и хипијевце-слободнософтвераше. Ограничимо се на дигиталне цртеже пениса на Фејсбук профилима руских званичника и неосвешћених русофила. Речју, и наредбом, на корисне ствари. Живело сајбер братство Војске Србије и Националне гарда Охаја!”

По мотивима: GNOME and KDE Campaigners Violently Clash Over Nothing at All, ‘Both Sides to Blame’
Зезао се (не баш сасвим): Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Debian — The Universal Operating System-у

Првобитно објављено 12. септембра 2017.

Истраживање Универзитета у Ослу је доказало везу између софтверске пиратерије и прихватања линукс система.

Нека истраживања откривају само оно што је очигледно или до чега се може доћи здравим разумом. Тако и споменуто истраживање и студија аутора Арне Рогде Грамштада и издавача Универзитет у Ослу, објављена под насловом “Софтверска пиратерија и адопција Линукса” (Software Piracy and Linux Adoption), показује да можда постоји веза између стопе софтверске пиратерије и усвајања, прихватања линукс система.

Ретроспективно, оваква информација заиста изгледа као нешто очигледно, али управо зато се и спроводе одговарајућа истраживања – да бисмо могли да здраворазумско закључивање потврдимо подацима. Али, ипак је потребно више од једног истраживања да би се доказало да узрочна веза заиста постоји.

Узмимо пример филмске и музичке индустрије, које, без обзира на бројна истраживања која би показала да им пиратерија уствари иде у корист, то неће ни да чују. Вероватно ће бити исто и са студијом “Софтверска пиратерија и адопција Линукса”.

Софтверска пиратерија и прихватање линукс оперативних система

Да би израчунали обим пиратерије Виндоуса, истраживачи су користили податке БСА (Бизнис софтвер алијансе – Business Software Alliance) из 2012. године из 104 земље.

Од земље до земље и у зависности од степена њеног развоја, стопа пиратерисања Виндоуса варира између 40% и 90%.

Истраживачи су утврдили три могућа разлога зашто пиратерисање оперативног систем Виндоус одвраћа од усвајања Линукса (у било ком облику).

1. Илегалне копије Виндоуса су јефтина и скоро савршена супституција оригиналу;

2. Пиратерија као конкуренција углавном доводи до ниже цене легалних копија Виндоуса;

3. Прихватање оперативних система је повезано са такозваним ефектом мреже, па пиратерисање Виндоуса изазива повећање разлике у обиму коришћења Виндоуса и Линукса – у корист Виндоуса.

Студија наводи да је Линукс прихватило око 2% корисника десктоп оператвних система, али се мора признати да је то оптимистична цифра. Боље рећи да их је негде између 1% и 2%.

Закључак студије, коју у целини можете прочитати овде – Software Piracy and Linux Adoption by Arne Rogde Gramstad :: SSRN је да се може очекивати да ће стопа пиратерије од 1% у некој земљи смањити удео Линукса за 0.5-0.65%. Другим речима, у свету без пиратерије софтвера, стопа адопције Линукса би требало да буде негде између 20% и 40%.

Извор: Study: Linux Desktop Should Have About 40% in a World Without Windows Piracy
Превод: Ћирилизовано

Први пут објављено 23. фебруара 2016.