Свака дистрибуција Линукса има управљач пакетима софтвера (package manager). У Дебијану или дистроима заснованим на Дебијану (дебијанчићима” – кум преводилац), подразумевани управљачи пакетима су apt, apt-get и/или графички алат Синаптик (Synaptic). Сви ови управљачи пакетима ослањају се на алатку и базични програм dpkg.

У овом чланку ћемо представити основе управљања пакетима у Дебијану и на Дебијану заснованим дистрибуцијама, и како да радите са пакетима користећи директно dpkg.

Али најпре мало о управљању пакетима у Дебијану у општим цртама.

У управљању пакетима у Дебијану користи се више алата: apt-get; aptitude (apt), dpkg, apt-file, dselect, taskel и gdebi. Скоро сви ови алати користе базични алат dpkg, да би, уз сопствени допринос, обезбедили већу функционалност.

Међутим и сам dpkg, тј коришћење исте команде , омогућава једноставно инсталирање и уклањање програма, манипулисање и надоградњу.

(Напомена преводиоца: И овде је потребно додатно објашњење. Пре свега, “sudo” овога пута није потребан, јер не мењате систем, него само тражите обавештење. Друго, шта је “search_pattern“? То би се могло превести “по обрасцу”, када издајете детаљније упутство шта dpkg треба да тражи. Више о томе можете прочитати овде, а за почетак, за најједноставнији случај када унесете само назив програма, рецимо firefox, испис на командној линији изгледа овако:

Како инсталирати програм (програмски пакет)

Следећа dpkg команда се користи за инсталирање програмског пакета, али и за надоградњу (upgrade) ако је пакет већ инсталиран:

dpkg -i назив пакета.deb

Горња команда захтева физичко присуство .deb фајла у рачунару.

(Напомена преводиоца: Шта је “.deb” фајл и шта се подразумева под “физичко присуство”? Уопште није тако компликовано као што изгледа. Ево примера:

Дебијан у основној верзији, следећи философију и политику слободног софтвера, у својој ризници програма нема програме који су “власнички”. На пример, прегледач Опера можете инсталирати тако што ћете отићи на ову страницу, скинути .deb пакет прегледача у директоријум Downloads, да омогућите “физичко присуство у рачунару”, а затим…

А затим није (сасвим) тако као што је аутор – подразумевајући да читалац већ зна нешто о Линуксу – рекао. Није навео да испред команде “dpkg” мора да се изда команда “sudo” (више о “су” и “судо” овде), као и да се мора унети пут до пакета.

Данас, с обзиром на актуелност .deb пакета стабилне верзије Опере и кориснички назив (мој је “asj”, а ви бисте унели свој), команда би изгледала овако:

sudo dpkg -i /home/asj/Downloads/opera-stable_54.0.2952.71_amd64.deb

Кад се навикнете – очас посла. И без ризика од малвера и других сплачина подразумеваних за Виндоус.)

Излиставање већ инсталираних пакета

За излиставање пакета већ инсталираних на свом Дебијану или дистрибуцији заснованој на Дебијану користимо следећу команду:

dpkg -l search_pattern

И добијамо, на пример:

Уклањање инсталираних пакета

За уклањање пакета који не користите или вам не треба, користите следећу команду, која ће одстранити цео пакет, изузев конфигурационог фајла:

dpkg -r package_name.deb

(Напомене преводиоца:

– Опет непотпуно упутство. За уклањање малопре инсталиране Опере, команда је: sudo dpkg -r opera-stable

– Овај чланак је добар пример зашто се за напредније коришћење ГНУ/Линукса мора имати бар основно познавање енглеског језика и, с почетка, довољно стрпљења да се усвоји синтакса упутстава, као и да се навикне на сва ограничења када пишу непрофесионалци, какви су махом аутори-линуксаши, част изузецима. Рецимо, школовани новинар зна, научио је већ у првом семестру журналистике, да је погрешно претпостављати да је читалац већ донекле обавештен. Неће му то набијати на нос, али ће писати – ако пише за најширу публику – idiot friendly.

– Исто важи и када тражите савете на форуму. Прво прогуглајте да ли је већ неко имао сличан проблем, јер у скоро свим случајевима јесте и решење је већ описано небројено пута – али ако је ваш случај заиста посебан, немојте се либити да се представите као неискусан линуксаш, “noob“, и замолити за савет какав можете да разумете. Ако још нагласите “idiot friendly“, разоружаћете пасивне агресивце, каквих су препуни и линуксашки форуми, а не само коментаторске секције српских патриЈотских портала, па ће вам одговорити неки озбиљан човек (или дете, клинци Линукс озбиљно схватају, и у техничком, и друштвеном смислу) и добићете употребљив одговор. Ја том малом лукавству прибегавам редовно, увек са успехом.)

Приказ садржаја пакета

Шта одређени пакет садржи, сазнаћете уз помоћ следеће команде:

dpkg –contents назив пакета.deb

Такође, уместо “–contents“, можете унети “-c” (без наводника):

dpkg -c назив пакета.deb

Проверавање да ли је пакет инсталиран или не

За појединачан пакет:

dpkg -s назив пакета.deb

Где је инсталирани пакет?

За појединачан пакет:

dpkg -L назив пакета.deb

Информације о одређеном пакету

dpkg -p назив пакета.deb

Инсталирање неколико пакета истовремено

Ако имате више .deb фајлова за инсталирање, то можете учинити у једном “цугу”. Али имајте у виду да сви ти .deb фајлови морају да буду смештени (“даунлодовани”) у истој фасцикли (folder).

dpkg -R –install /путања до фасцикле са .deb фајловима

Распакивање .deb пакета

Понекад ћете хтети да распакујете пакет да бисте унели неке измене у фајлове:

dpkg –unpack назив пакета.deb

Реконфигурација распакованог .deb пакета

dpkg –configure pacakge_name

Још података о dpkg командама?

dpkg –help

Закључак

Већина управљача пакетима за Дебијан заснована је само на dpkg-у. Са горе наведеним командама, обавићете посао и кад управљачи пакетима оману.

И завршна напомена преводиоца:

Ја до сада нисам користио dpkg команде, већ програм Gdebi. Што препоручујем ако сте и ви почетник и ако баш морате да инсталирате нешто што нема у ризници Дебијана или дебијанчурлије. Али је боље, и едукативније, ако се придржавате подразумеваних програма, и тако испитате зашто су творци дистроа баш њих ставили, а не неке друге. Уосталом…

DontBreakDebian

Мада и можете: не боли, али тражи времена – као и свако учење и играње.

Аутор: Michael Aboagye
Извор: The Beginner’s Guide to the dpkg Command in Debian-Based Linux Distro – Make Tech Easier
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Бунсен лабс Линуксу

Ево једног петоминутног видеа који одлично илуструје колико је “дуалбутовање”, тј. упаривање Виндоуса и неког Линукс ОС-а, у овом случају Дебијана, брз и једноставан процес.

Ако знате о чему се ради и шта тачно радите. Зато и рекох да је и Рибин видео илустрација, а не упутство.

Јер претходно треба научити шта је партиционисање диска, које су разлике када се два или више ОС-а (поред dual boot-a постоји и triple boot и multi boot) упарују на преносном и стоном рачунару, које и колике су партиције потребне…а да не говоримо о томе шта је Линукс, тачније ГНУ/Линукс и како одабрати одговарајућу дистрибуцију.

Мислим да је Риба одабрао добар пример: уз Виндоус, којег ћете задржати због неких скупо плаћених професионалних програма, предложен је Дебијан, који је, због своје стабилности и обиља свих, па и професионалних програма, прави избор за пословне кориснике.

Али ни Дебијан, исто као партиционисање, није за дибидус почетнике. Стога би било паметно да неког пријатеља Линуксаша замолите да одвоји мало времена да вам помогне. Хтеће он, не брините, већина нас има ту зилотску црту, а и неће му требати више од два сата: сат и по да уз Виндоус инсталира Дебиан успут вам објашњавајући партиционисање и карактеристике инсталирања неког Линукса, као и да мало среди тек “отпаковани” Дебијан, и; пола сата, да вас, уз пиво, упути где и шта да читате о Линуксу.

Потом је лако: Дебијан не тражи честа освежавања (за “стабилну” верзију је довољно једном недељно, што је неких 2-3 минута), на вама је само да истражујете и оним програмима, за које сте сиротом Гејтсу дали свој лако стечени новац, нађете одговарајућу замену.

Риба је као алтернативу Дебијану навео Манџаро, дистрибуцију из породице Арч Линукса. И то је добар избор, поготово ако вам нешто значе најновије верзије програма а не бисте много да ризикујете и трошите време на свакодневна освежавања система.

Има и других, на десетине других дистрибуција које је лако инсталирати и на лаптоп и на стони рачунар. Али је и много дистроа за које је потребно право истраживање како их инсталирати. Временом, ако сте радознали шта се ту крије, због чега се вреди помучити око неког дистроа који “мрзи” бежичне везе, на пример, испробаћете и њих. За почетак, довољан је Дебијан. Или, за скромније у погледу учења а склоније шљаштећем, Линукс Минт.

У сваком случају, “who dares wins“.

Да се не извињавам због енглеског. Радозналима и слободољубивима толико да зароне у Линукс није потребно објашњавати зашто им је неопходан страни језик (немојте ме држати за реч, али верујем неким линуксашима да се о Линуксу сасвим лепо може информисати и на руском и француском), а што се тиче оних других…брига ме.

За крај, дугујем једно упозорење: сам никада нисам радио дуал или мултибут са Виндоусом. Увек имам по три инсталиране дистрибуције Линукса, али Виндоус сам начисто одбацио петнаестак дана пре појаве “десетке”. Међутим, на “Редиту” пратим искуства других, па пречесто виђам да је “Виндоус” при освежавању “почистио” партицију са Линуксом. Дакле, ако кренете у упаривање, обавестите се још детаљније шта вам је чинити и, за сваки случај, на партицији за Линукс немојте држати важне податке. Све док се и сами не одлучите да деинсталирате онај шпијунско-силеџијски систем.

Извор за видео: Riba Linux
Приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

…иако је избор веома малог броја крајњих корисника ОС за десктоп. Како је то могуће? Е па, рећи ћу вам.

Чули сте небројено пута: ова година ће бити година Линукса за десктоп. Кад оно – ћорак. А овамо имамо факат да је Линукс давним и давно задобио срца и умове крајњих корисника. Како то?

Парадокс с Линуксом је лако објашњив. Али што се тиче неуспеха Линукса да освоји умове и срца крајњих корисника оперативног система за десктоп, ту је прича компликованија.

Али прво о парадоксу. Према најновијем Аненберговом извештају о истраживау дигиталне будућности, просечни Американац на интернету проведе 24 сата недељно. Такође, Извештај о интернет трендовима за 2018 од Мери Микер показује да је просечни одрастао грађанин у 2017-ој години проводио 5,9 сати дневно у гледању и слушању дигиталних медија.

А на чему је 95,6% свих веб-сајтова? Са изузетком “Мајкрософтових”, сви су на Линуксу. Фејсбук? На Линуксу. Гугл? На Линуксу. Јаху? На Линуксу. Нетфликс? На Линуксу. Можда ви на свом десктопу користите Виндоус, али то је, и буквално, само прозорче за услуге и базе података на Линуксу. Исто важи и за Хромбук и за његов Хром ОС заснован на Линуксу.

И кад смо код чињеница, Виндоус више није водећи оперативни систем код крајњих корисника. Јесте, тачно је да и даље доминира десктопом, али десктоп више није краљ територије крајњих корисника – по истраживању Статкаунтера, најпопуларнији оперативни систем код крајњих корисника у септембру 2018. године, са уделом од 40,85% тржишта, био је – фанфаре, молим – Андроид. Који је, наравно, заснован на Линуксу.

Обрни, окрени, Линукс је већ неко време водећи оперативни систем код крајњих корисника.

Али не и код крајњих корисника на десктопу, где још увек царује Виндоус.

А зашто? Томе има више разлога.

Прво, када се Линукс појавио, “Мајкрософт” га је одмах сабио у нишу, тактиком чврсте руке према продавцима пи-сија. На пример, када су крајем прошле деценије нетбукови на Линуксу постали озбиљна конкуренција јевтинијим лаптоповима, “Мајкрософт” је подигао свој Икс-Пе Хоум из мртвих и почео да га намеће произвођачима и продавцима хардвера.

Али “Мајкрософт” као конкурент је такође мало сложенија прича. У последње време, уместо да као и до сада пуном паром ради на спречавању бесплатног оперативног система да буде присутнији на десктопу, чак се умиљава Линуксу.

Само ту је линуксашка заједница. Уз заједницу каква јесте, Линуксу да не освоји и десктоп не треба “Мајкрософт”.

Прво, иако велике линуксашке компаније – “Каноникал”, “Ред хет” и СУСЕ – подржају десктоп Линукс, још на почетку свог постојања су донеле одлуку да новац зарађују на серверима (данас и на контејнерима и “облацима”). Дакле, највећи Линуксаши су просудили да је Линукс-десктоп мало тржиште, па и сада не чине ништа да то промене.

Друго, деобе. На десетине је, и врло различитих, Линукса за десктоп: Дебијан и дебијанчурлија, у коју спадају и Убунту и Минт; “Ред хет”-ов тим са Федором и ЦентОС-ом; Арч Линукс са изданцима Манџаром, Антергосом…Линукс “дистрибуција” има колико хоћете.

Интерфејса, мора се признати, има нешто мање. Лично, као правоверни и вишедеценијски корисник Линукса на десктопу, волим што могу да бирам хоћу л’ ГНОМЕ или КДЕ Плазму, или Синемон, или ИксФЦЕ, или МАТЕ… или какав управљач прозорима. Ја волим, али тако широк избор већину корисника збуњује.

Исто као сви ти некомпатибилни управљачи пакетима: Debian Package Management System (DPKG), Red Hat Package Manager (RPM), Pacman, Zypper…

Кад шкоди, за очекивати је да се стане са фрагментацијом и да имамо више сарадње. Али не, не бива. И како се чини, биће још горе. На пример, следећа генерација инсталатора програма биће “контејнеризована”. Али имамо ли јединствени стандард за такав приступ? Јок. Убунту има Снеп, “Ред хет” је развио Флетпек…

За новајлије – збуњујуће. Ајд новајлије, али слуђен је и ортак Линуса Торвалдса с роњења и главни даса за “опен сорс” у VMware , Дирк Хондел:

“Тренутна ситуација са десетинама дистрибуција, свих са различтим правилима, свака са различитим верзијама различитих подпрограма (libraries), неке са неинсталираним а често коришћеним и скоро па обавезним подпрограмима, све са различитим алатима и форматима за паковање … програмерима поручује да оду, да се пребаце на платформе које брину о апликацијама.”

Дакле, да, 2019. ће бити година Линукса и корисника који не знају да су Линуксаши. Али “прави” Линукс, дистро(и) за десктоп као алтернатива Виндоусу на масовном тржишту – тога ћемо се начекати све док линуксашким програмерима не буде омогућено да раде на истој страници.

Лично, бићу и даље корисник Линукс-десктопа. За мене, као напредног корисника који и пише за напредније и напредне кориснике, Линукс је најбољи од свих оперативних система. Али за већину, Линукс никада неће бити замена за Мекинтош или Виндоус.

Претходно од истог аутора: Ново! Навали народе! Стиже “даса”, DaaS Windows 

Аутор: Стивен Џ. Вон-Николс
Извор: The Linux desktop: With great success comes great failure
Превео и приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу