Category: Драган Вукојевић

Да ли је дигитализација добра или лоша?

Томас Риглер, стручњак за дигитализацију у консултантској кући Прајсвотерхаускуперс (PricewaterhouseCoopers ), о смислу и будућности дигитализације.
КУРИР: Како објашњавате дигитализацију својој деци?

Томас Риглер: Ствар је у томе да моја деца мени објашњавају дигитализацију (смех).

Па шта кажу ваша деца?

Они ми доказују да је дигитализација одавно саставни део наше свакоднеице. Лепеза дигиталних услуга обухвата од онлајн трансфера до наруџби преко Амазона и тако даље.

Шта доноси људима дигитализација?

Она би требало да нам олакша живот, да за нас, брже и ефикасније обавља досадне задатке. С циљем да нам остави више времена за одмор, доколицу, за нас саме  или да нам у послу омогући више времена за стратешка разматрања.

Основно питање: Дигитализација је ….

… када папирну документацију дигитализујете. Као кад, на пример, папирно писмо постане електронско („и-мејл“ – прим.прев.). Ово је, наравно, веома једноставан пример. Или када аутоматизујемо процесе или нудимо нове дигиталне производе и услуге. Дигитализација постаје све сложенија и развија се све брже и брже.
Колико је Аустрија дигитална?

Иако у Аустрији сви говоре о дигитализацији , ми као приватна лица или као предузећа, још увек не користимо довољно могућности дигитализације.

Чак нисмо завршили са изградњом широкопојасног приступа.

Управо тако. Али то није само аустријски већ и европски проблем. Чињеница је да без података и без одговарајуће инфраструктуре нема дигитализације.

Зашто су САД и Кина испред Европе?

Кина улаже стотине милијарди у нове технологије, у вештачку интелигенцију или пословања заснована на интернет платформи. И то се спроводи. Слично у САД-у. У то се улаже и убацује много ризичног приватног капитала. У Европи производимо много папира за много стратегија. Али ми радимо мало и превише споро или уопште не радимо.

А шта да се ради?

Најважније питање је: како да се специјализујемо? Европа би морала да развије сопствену платформску економију. Али не у потрошачкој области као што је Амазон. Ту смо већ изгубили утакмицу. Морали бисмо да се фокусирамо на пословање између предузећа. На пример, морали бисмо да развијемо сопствене дигиталне тржнице, на пример за изградњу постројења и машина или специјалне услуге и технологије. (Ово већ постоји у Аустрији. На пример предузеће Шрак-Секонет, које производи уређаје за дојаву пожара, нема класичну производњу, у којој се уређаји производе, складиште и нуде купцима на тржишту. Уређаји се производе по поруџбини и испоручују купцима у договореном року. Нема складишта, залиха, нема заробљеног новца у роби и опреми – прим.прев.)

Многи људи су забринути због дигитализације. Да ли ви то разумете?

Апсолутно. Зато је још важније објаснити људима последице дигитализације и учинити је прихватљивом. На пример, морамо бити спремни да научимо нешто ново. Наш образовни систем би морао веома рано да почне, да усмери младе, да се обучавају из математике, информатике, природних наука и технологије (оно што у Немачкој и Аустрији зову МИНТ науке: Mathematik, Informatik, Naturwissenschaft und Technik – прим.прев).

Али шта је са онима који не желе или не могу да пливају на таласу дигитализације?

Не смемо занемарити друштвене последице дигитализације. Људи који не могу да прихвате дигитализацију не смеју бити изопштени.

Дакле, да ли је дигитализација добра, или лоша?

То је оно што ми људи одређујемо. Технолошки напредак није ни добар ни лош, сам по себи. Свака машина и вештачка интелигенција је програм који је направио човек. Она нема људски мозак. Ми смо ти који програмирамо алгоритме.

Безбедност је кључна реч. Да ли нас дигитализација чини рањивијима?

Без података нема дигитализације. Подаци морају бити заштићени. Али ја сам увек изнова задивљен колико људи на друштвеним мрежама добровољно објављују своје личне податке.

Куда води овај пут?

Сваки посао, који чине радње које се понављају, увек на исти начин, преузеће роботи и то врло брзо.

Шта то значи у пракси?

У болницама ће се, на пример, користити роботи, за негу пацијената. То је тежак посао.

Онда ће особље нестати?

Тамо где је потребна лична комуникација и емоционална интелигенција, човек сигурно неће бити замењен.

Могу ли машине једног дана постати самосвесне попут оних из филмова научне фантастике?

Мислите као у филму Терминатор (смех)? Не. Такозвана вештачка интелигенција данас по учинку достиже само три посто могућности људског мозга. Ја уопште нисам забринут.

 
 
Извор: KURIER и Ћирилизовано
Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

Зрачење мобилних 5Г телефона

Стандард за мобилне телефонске мреже пете генерације ће променити нашу свакодневицу. Неки су научници ипак упозоравају на последице зрашења такве мреже.

Ових дана, у напуштеној касарни у Мајнцу, четири предузећа “лове” будућност. Савезна служба за везе је расписала надметање за добијање лиценци за мобилне телефонске мреже пете генерације, скраћено 5Г. Представници сваког предузећа понуђача седе у оклопљеним просторијама са фарадејевим кавезом** и склапају понуду за опсеге учестаности који ће се користити. До првог маја, њихове понуде су вредне укупно 5,6 милијарди евра. Ипак још ништа није одлучено. Надметање се наставља у понедељак 6. маја након краће паузе.

Опсези учестаности су делови електромагнетног спектра (радио канали – прим.прев.). Онај ко закупи право одашиљања унутар ових опсега, може преносити податке на потпуно нов начин. У поређењу са претходним стандардима, 5Г нуди веће пропусне опсеге (пренос веће количине података у истом времену – прим.прев.) са мањим кашњењима у преносу података. На пример, фудбалски навијачи могу усмерити своје паметне телефоне ка терену и добити информације о играчима у реалном времену***, или на пример аутомобили без возача могу међусобно комуницирати. Али то је само једна страна ствари. У овом тренутку се расправа о могућим здравственим ризицима мобилне телефонске мреже пете генерације поново распламсава.

 

Радио таласи не могу да изазову рак, по законима физике

Тренутно, постоји само неколико комерцијалних 5Г мрежа, нешто мало у Јужној Кореји, у неким америчким градовима, у Швајцарској и Аустрији. Отпор 5Г мрежи је глобалан. Преко 80.000 људи потписало је позив Уједињеним нацијама да зауставе њено ширење. У Швајцарској су скупштине два кантона покушале да прогласе мораторијум на 5Г. Град Брисел је одбио да разлабави своја посебно строга ограничења зрачења, да би омогућио пилот пројекат 5Г.

Шта изазива овакву забринутост? Светска здравствена организација (СЗО) на ово питање има јасан одговор: до сада нису познати негативни ефекти зрачења мобилне телефонске мреже на здравље. И само постојање таквих ефеката је упитно. Без обзира да ли говоримо о 5Г или старијим стандардима у употреби (2Г, 3Г или 4Г), мобилни телефони одашиљу нејонизујуће зрачење чија је енергија премала да ишчупа електроне из атома или молекула. Дакле, зрачење мобилних телефона не може да оштети генетски материјал и изазове рак. Према СЗО, његов преовлађујући ефекат на људско тело је загревање ткива до дубине од неколико милиметара испод коже. Зрачење ових учестаности не продире дубље у тело.

 

Оно што би могло да разбије табу

Али, зар још нису познати дугорочни ефекти? Овде, СЗО упућује на Међународну агенцију за истраживање рака, која класификује електромагнетна поља као “могуће канцерогена”. Једноставно речено, канцерогени ефекти јесу могући, али само можда. Увид у студије на ту тему открива зашто. У ствари, нека истраживања указују на везу између одређених врста рака и интензивне употребе мобилних телефона. То су студије накнадног истраживања узрока. У њима се испитују људи који већ имају рак и гледа се у прошлост у потрази за могућим узроком. Ваљаност таквих истраживања је ограничена. Погодније су скупне студије на већем узорку, у којима се током година посматрају испитаници и њихова употреба мобилних телефона. Такве студије не пружају доказе о канцерогеном дејству мобилних телефона. Међутим, једна студија у Великој Британији указује на нешто повећан ризик од бенигног тумора слушног живца.

Највећу тежину би имало контролно истраживање на случајном узорку. Али у том случају морате изабрати заморчиће насумице и изложити их различитим зрачењима мобилних телефона. Код људи нешто такво није изводљиво, па се прибегава огледима са животињама. Свеобухватну студију ове врсте доставили су амерички истраживачи Националног токсиколошког програма (НТП). Имали су специјалне коморе, развијене у Швајцарској, како би се озрачили пацови и мишеви, радио таласима прецизно дефинисане снаге. Резултати су објављени прошле године: само код мужјака пацова су се развили тумори у срцу када су били јако озрачени. Истраживање је такође показало неке мање јасне доказе за друге врсте рака. Примењивост ових резултата код људи је проблематична, поготово што су пацови били изложени зрачењу целог тела. Код човека, зрачење је концентрисано на део тела близу ког носи мобилни телефон.

 

5Г учестаности су слабо биолошки истражене

Али осим рака, могу постојати и други ефекти. На пример, неколико истраживања је показало да зрачење мобилног телефона смањује покретљивост сперматозоида. Поред тога, мања истраживања указују да она мења одређене процесе у мозгу, као што је метаболизам глукозе. Позив на заустављање ширења 5Г Уједињеним нацијама изричито се позива на такве ефекте, док са научног становишта није јасно какве здравствене последице имају такве промене у мозгу.

Садашња 5Г користи такозване милиметарске таласе. Док су други стандарди ограничени на учестаности испод шест гигахерца, 5Г би требало да користи и оне између 30 и 300 гигахерца, чија је таласна дужина између 1 и 10 милиметара. Ово повећава могућу брзину преноса података, али има мало истраживања о здравственим ефектима. Сара Дрисен из Истраживачког центра за истраживање електро-магнетног утицаја на човекову околину Универзитетске клинике у Ахену упућује на укупно око 200 студија на милиметарским таласима, објављених на порталу универзитетске болнице. “Насупрот томе, имамо више од 1.200 експерименталних и скоро 300 епидемиолошких студија у много ужем фреквентном опсегу претходних мобилних мрежа”, каже она, али уз напомену да милиметарски таласи такође делују првенствено на површину тела.

 

Електро преосетљиви људи добијају главобољу

Недостатак милиметарских таласа је њихов краћи домет. Стога ће се поред класичних стубова са антенама базних станица, поставити тзв. мале ћелије (мале базне станице са антенама, сличне антенама приступних тачака садашње бежичне рачунарске мреже – прим.прев.), посебно у градовима. Ови мајушни предајници имају мању снагу одашиљања, али могу бити на сваких 100 метара постављени на билборде, стубове расвете или чак монтирани испод поклопаца шахтова.

Позив Уједињеним нацијама је усмерен и против овог ширења. И Марио Бабилон га је потписао. Професор информатике на Дуалној државној високој школи у Баден-Виртембергу, хтео је скренути пажњу становништва и подићи свест о проблемима радиотехнологије. Али он има и личне мотиве. Бабилон себе описује као електро преосетљивоу особу, са симптомима за које СЗО не познаје дијагностичке критеријуме. Бежичне мреже су га мучиле главобољом и чиниле га уморним, каже он. Тек када је угасио бежичну мрежу (W-Lan) код своје куће, симптоми су нестали. “Као информатичар рекао бих – немогуће. Али је помогло.” Што се тиче малих ћелија, Бабилон каже: “Речено је да је зрачење малих ћелија слабије од зрачења великог стуба са антенама. Али стуб је био далеко од куће. Ако будем имао мању базну станицу за 5Г у суседству, онда ће бити опасно.”

 

Могући су и супротни ефекти

Међутим, тренутно је нејасно како ће мале ћелије утицати на изложеност појединаца зрачењу.

“То ће зависити од тога где ће се градити, колико ће их бити и колико су удаљене од становништва”, каже Кристијан Борнкесел са Високе техничке школе у Илменау. Станице би такође требале имати велики број антена и моћ да усмере своје електромагнетне снопове ка мобилним телефонима. “Замишљам да се имисија (примљено зрачење, за разлику од емисије која је одаслато зрачење – прим.прев.) за поједине делове становништва смањује, али и да се повећава за делове становништва на одређеним местима, која су у близини извора зрачења”, каже Борнкесел.

Да би се одговорило на овакве метролошке проблеме, испитаници би се у свакодневном животу морали опремити специјалним детекторима за зрачење мобилних телефона. “Али ми такође имамо идеју да волонтери инсталирају специјални софтвер на својим мобилним телефонима, који би преузео овакво мерење. То би могло истовремено одредити изложеност зрачењу хиљада испитаних особа, посебно зато што мале ћелије имају и супротан ефекат: Данас највећи део изложености корисника зрачењу мобилних телефона није од антена базних станица, већ од сопственог уређаја. Што се више приближавам таквом одашиљачу, слабије је зрачење мобилног телефона”, каже Борнкесел. Ово би свакако могло смањити озрачење за појединца.

 

Забринути радио астрономи

Поред здравствених проблема, неки научници имају и свој специфичан проблем са мобилним телефонима будућности. “Садашња опасност број један за радио астрономију је појава 5Г”, рекао је амерички астроном Харви Лист 2018. године за интернет часопис “Унутар науке” (Inside Science). Радио астрономи посматрају радио-таласе које емитују свемирска тела као што су пулсари или активна галактичка језгра. На пример, сада позната сенка црне рупе у центру галаксије М87 не показује видљиву светлост, већ милиметарске таласе вреле материје на ивици црне рупе.

Бењамин Винкел са Института за радио астрономију „Макс Планк“ такође сматра да је увођење 5Г на националном нивоу опасно. “Радио астрономија нема проблема само са 5Г технологијом, већ са свим сигналима које људи емитују. Забринути смо због планираних опсега учестаности. Космички радио таласи су заиста веома слаби. Ако ставите мобилни телефон на Месец, на одговарајућој учестаности, то би био један од пет најсветлијих извора на небу. Тако се може догодити да сателити, торњеви, аутомобили са приступом интернету и мобилни телефони у близини радио телескопа ‘замраче’ космичке изворе и онемогуће мерења.

 

Светлосно загађење 2.0

Винкел упоређује проблем 5Г са проблемом светлосног загађења, који данас чини практично немогућим оптичку астрономију у насељеним подручјима. “Многе моје колеге се плаше да у неком тренутку неће више бити могућа земаљска радио астрономија, или хоће, али само са места веома удаљених од насеља.” Он сам ради на радиометру Ефелзберг, дугачком 100 метара, 30 километара од Бона. На класичним мобилним радио-фреквенцијама није могао вршити никаква мерења. Сигнали мобилних телефона су покривали све. Међутим, Винкел хвали ситуацију у Немачкој, где на неким фреквенцијама превладава радио тишина јер су резервисане за астрономију. Међутим, само око један посто целокупног електромагнетног спектра је у опсегу радио таласа. “То не задовољава захтеве модерне радио астрономије”, објашњава он. Стога истраживачи данас не мере само на учестаностима резервисаним за њих, већ на свим могућим учестаностима. 5Г захтева веома велике делове преосталог спектра. И управо ти милиметарски таласи за 5-Ге су сада посебно занимљиви астрономима. Они посматрају који од ових таласа се заустављају док продиру кроз свемирску измаглицу до нас. То им даје такозване спектралне линије, са којих се може очитати састав измаглице. “Многе спектралне линије ће бити невидљиве са Ефелсбергом, у предложеним распоредима опсега 5Г. То се, на пример, односи на линије метанола и амонијака. Мерење количине и температуре на којима се те супстанце појављују помаже нам да разумемо како из гасова настају звезде и планет”, каже Бењамин Винкел

У односу на здравствене проблеме, забринутост радио астронома може изгледати безначајно. Али и они су нам важни. Радио телескопи су изграђени јавним средствима, а поглед на хемију формирања звезда такође је увид у прошлост нашег Сунца – а тако у нашу сопствену.

 

————–

**Мисли се на просторије које су оклопљене како би се спречило било какво електромегнетно зрачење из просторија и у просторије и самим тим онемогућила било каква радио или бежична веза са неким споља који би могао да даје податке или упутства представницима.

*** Реално време је израз који се у телекомуникацијама често користи да се опише пренос података који је за примаоца готово “тренутан” јер он не може да примети кашњење (на пример пренос неке скупштинске расправе) нити ће неки процес који се одвија бити ометен или успорен због тако малог кашњења (на пример даљинско управљање неким возилом).

 

Аутор: Фон Пјотр Хелер

Извор: Die Bedenken schwingen mit

Чему америчко “Држ’те Хуавеј!” и руска посла

Карикатура преузета из Want to ban us from using Huawei or ZTE network equipment FCC, then pay our carriers: RWA | Wireless Estimator

Александар Јовановић:

И какве то везе има с Линуксом?

Богами, има. Прво, у ужем, техничко-технолошком смислу, зато што је 5Г технологија, о којој се овде ради, нова димензија о којој програмери (и Линукса) морају да поведу рачуна. На пример, сетимо се да је Андроид – Линукс. Корпоративни, власнички, затвореног кода, али Линукс.

Друго, али нипошто не на другом месту, јер прогањање “Хуавеја” је права илустрација шта би чекало ГНУ/Линукс када би (значајније) угрозио интересе западних мегакорпорација. Уместо чланака о смртној опасности од зрачења 5Г предајника, свуда и сваки дан бисмо читали како Дебијан, Девуан, Арч, Џенту и слична банда изазивају мождану хиперактивност, тумор на мозгу… Па би уследиле тужбе, санкције, изопштавање из “цивилизованог света”…

Треће, превод овог и оваквог текста има итекакву важност за Линукс у Чачку и овај блог. Како се до сада ни један једини Чачанин није јавио да сарађује, пише и преводи за “Линукс Такс Чачанин”, замолио сам сарадника свог личног блога “Ћирилизовано”, Драгана Вукојевића, који није одавде, да овог пута извиди шта Руси пишу о Линуксу и нешто преведе. И Драган, сутрадан већ, посла текст који имате испод. Дакле, први сарадник блога намењеног пропагирању у свему супериорног оперативног система у граду који се поноси својом и образовном и привредном ИТ делатношћу – није Чачанин. А неће бити ни други, за који дан ћете моћи да прочитате рад једног средњошколца из Гроцке. Каже ли вам то нешто о нама, чачанским Линуксашима пре свега.

Фотографија: АП / ТАСС

У чему је разлика између кинеског гиганта “Хуавеј” (Huawei) и Министарства индустрије и трговине Руске Федерације и “Роснана”

Телекомуникационе технологије из Кине плаше Сједињене Америчке Државе више од руског нуклеарног оружја

Док се Министарство индустрије и трговине Руске Федерације замајавало киосцима и штандовима, покушавајући да из суве дреновине исцеди нове послове, американски законодавци су прогласили кинеску 5Г радио везу својим најважнијим проблемом. Конгресна саслушања која се ових дана одвијају имају паничан призвук, иако је исход расправе унапред познат. Саслушања, саслушања, саслушања и – Трампов указ “О потпуној забрани употребе кинеске телекомуникационе опреме у бежичним мрежама САД”.

Како се очекује, председник Трамп ће потписати протекционистички документ уочи годишње индустријске изложбе о мобилним везама (Mobile World Congress), која ће се одржати крајем фебруара у Барселони. Судећи по свему компанија “Хуавеј” ће на овом сајму показати нови водећи мобилни телефон П30 Про (P30 Pro), који већ изазива тихи ужас међу Американцима.

Према јавно доступним информацијама, у П30 Про ће бити уграђен чипсет Кирин 985 (Kirin 985), који ће обезбедити неопхоне ресурсе за 5Г стандардне комуникације. Подсетимо, Кинези су недавно представили паметни телефон са Кирин 980 чипсетом, који подржава средњи 4.5Г стандард са брзинама преноса података до 1.4 гигабита у секунди.

Уље на ватру је долила новост да је уочи представљања “Хуавејевог” П30 Про у пекиншком центру за истраживање и развој најављен модем Балонг 5000 (Balong 5000) за 5Г мреже, који ће као пробој у опсегу 5Г радио веза, бити конкурент огледном “Квалкомовом” (американском) 5Г модему Снепдрагон икс50 (Snapdragon X50 Qualcomm). Разлика између њих је у томе што Кинези говоре о готовом комерцијалном производу, док су Американци више суздржани у својим проценама.

Имајући у виду незапамћене брзине учитавања и преноса података комерцијално доступног модема Балонг 5000, човечанство има досад невиђене могућности за практичну примену 5Г стандарда, пре свега у области беспилотних возила, као и по питању потпуне аутоматизације индустријске производње

5Г везе ће омогућити развој таквих технологија као што су проширена и виртуелна стварност, или тактилни интернет**, који се не може остварити помоћу 4Г. У медицини, на пример, то ће значити да престонички хирург може негде у унутрашњости обавити сложену операцију, без напуштања своје московске болнице.

Дакле, кључна особина 5Г није толико у повећању брзине преноса података (што је само по себи изузетно важно), колико у предстојећој технолошкој револуцији. У ствари, тек сада су се појавиле прилике за пуну замену човека роботом у различитим областима, укључујући грађевинарство, па чак и пољопривреду.

Наглашавамо да реч није о далекој будућности, већ о готовим комерцијалним производима Кирин 985 и Балонг 5000, чија ће широка употреба променити садашње поимање економије. Према предвиђањима стручњака, већ за неколико година, у свету (и у Русији такође) нестаће занимања возача, оператера ЦНЦ машина и тако даље.

Кина је већ уложила огромна капитална средства зарад брзог избацивања 5Г технологије на светско тржиште. Пекинг планира да у ову сврху потроши 325 милијарди долара до 2025. године, првенствено на развој и производњу хардвера и софтвера. Наиме, у самој Кини почиње најамбициознији високотехнолошки инвестициони пројекат.

Није случајно што је Роџер Викер, председник одбора за безбедност американског Конгреса, кога такође сматрају политичким наследником Џона Мекејна, отворено рекао: “Ако Сједињене Државе изгубе у трци за 5Г, Сједињене Државе ће престати да буду велике, уступајући прво место Кини.” А, тада ће американско тржиште рада изгубити до десет милиона радних места, заоштравајући до крајности друштвене противречности.

Мајкл Весел, руководилац посебне комисије за ревизију америчке економије и сигурности, наступио је на конгресним саслушањима, као стручњак за претње које долазе из Кине. Према његовим речима: “Победа Пекинга је резултат дугорочног планирања, које је покретачка снага технолошког развоја Кине.”

Другим речима, 5Г ера коју отварају Кинези у потпуности обесмишљава блебетање „пилића из гајдаровог гнезда“*** о наводно делотворној „невидљивој руци тржишта“. Даље од тога не треба тражити. Огромна разлика између “Хуавеја” и, на пример, “Роснана”, лежи у чињеници да првог води тврдокорни комуниста Рен Женгфеј, делегат Дванаестог конгреса Комунистичке партије Кине (који је усвојио програм за изградњу социјализма са кинеским посебностима) а другог Чубајс, којем та “невидљива рука тржишта” некако није помогла.

Занимљиво је нешто друго: данас су у Америци, проблеми руско-украјинског сукоба потиснути у други план, упркос повицима пропагандиста са наших телевизијских екрана, да Бела кућа кажњава Москву и док спава. А у стварности се санкцијама и политиком према Руској Федерацији баве другоразредни чиновници из Министарства иностраних дела и Министарства финансија Сједињених Држава, који само раде свој посао.

У први план у Вашингтону је доспело супростављање кинеским телекомуникационим технологијама. Тако, Гордон Сондланд, Трампов специјални изасланик у Бриселу, позива Европљане да створе заједнички фронт против кинеских производа и наговара савезнике да одустану од куповине “Хуавејеве” 5Г опреме.

“Они који срљају не гледајући испред себе и користе кинеску технологију могу доспети у неповољан положај у односима са нама“, прети Сондланд. Он је позвао европске земље да изаберу финске и друге скандинавске компаније за своје 5Г уговоре, позивајући се на кинески закон о обавештајној служби, који наводно присиљава кинеске компаније да сарађују са владом “по било ком основу и питању”.

У међувремену, у интервјуу за Си-Си-Ти-Ви (кинеска национална телевизија-прим.прев.), 74-годишњи оснивач компаније “Хуавеј” је рекао је да су бежична решења и 5Г технологија “Хуавеја” глобална достигнућа која ће помоћи у решавању производних и друштвених проблема с којима се суочавају многе западне земље. А искуство коришћења “Хуавејевих” сервера, укључујући и САД (у којима је 25% свих мрежа опремљено кинеском технологијом – аутор), показује да никада није дошло до цурења тајних информација.

Можда је то разлог зашто је агенција “Блумберг”, позивајући се на анонимног владиног званичника, јавила да је влада канцеларке Ангеле Меркел одбила да директно забрани набавку опреме за немачку националну 5Г мрежу од компаније “Хуавеј”.

Други непослушник, упркос Трaмповим претњама, постао је Тајланд. У овим земљама, схватају да САД губе битку са конкуренцијом и да за собом надоле вуку Европу и своје азијске вазале.

У оваквим околностима, руско Министарство индустрије и трговине не треба да се бави штандовима, већ да хитно развија стратегију преживљавања, истовремено проклињући оне који су отворили “врата” Светској трговинској организацији за улазак у Русију. Чак се и Американци посипају пепелом по глави, схватајући опасност од технолошког заостајања и слободне трговине.

Штета је што наши посланици у Државној думи не могу да се пореде по способностима и знањима са прекоокеанским законодавацима. Да могу, ухватили би се за косу и  у јару захтевали објашњења од Медведевљевог кабинета (руске владе – прим.прев.). Суштина је у томе да је данас развој сопствених 5Г технологија од истог значаја као и пројект атомске бомбе одмах након Другог светског рата. Потценити ову опасност значи угрозити будућност земље. Паралела је очигледна: да Стаљинова влада није решила нуклеарно питање, неизвесно је да ли би Русија данас уопште постојала.

Дакле, данас су нам потребне потпуно различите структурне реформе, првенствено усмерене на стварање великог броја радних места у научно-истраживачким центрима, као што је то било у СССР-у. Јасно је да ће за решавање ових задатака бити потребни потпуно другачији министри, државни службеници којима руке нису везане обавезама с олигархијским бизнисом из 90-их година. Јер ствар је веома озбиљна.

 

* Руска државна компанија која се бави нано технологијама
** Следећи корак после интернета ствари (Internet of Things) који би требало да обезбеди пренос података са занемарљивим кашњењем уз задржавање великих протока и поузданости.

*** Јегор Гајдар је са Анатолијем Чубајсом идејни творац и покретач реформи и приватизације које су осиромашили милионе Руса бацивши их у беду и немаштину, почетком 90-их годима прошлог века.

Претходно од истог преводиоца: За Путина је наступило најтеже раздобље његове владавине

Аутор: Александар Ситњиков
Извор: Китай. Новости: В чем разница между китайским гигантом Huawei, Минпромторгом РФ и Роснано – Свободная Пресса
За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић