Category: Борисав Живановић

Као корисника управљача прозорима i3 WM, Манџаро ме је привукао издањем “Манџаро и3” са лепо налицканим i3gaps-ом (форк и3 што подржава размаке између прозора). Пре Манџара нисам имао много искуства са Арчом и дистрибуцијама заснованим на њему, па ми је било потребно мало времена да се навикнем на Pacman, управљач пакетима. Такође ми се допала лепа тамна тема Манџара, пошто немам живаца за прављење теме, не разликујем боје, а и ове што разликујем не знам да уклопим.

Инсталација је протекла глатко, програм за инсталацију ми се допао. Након инсталације ме је дочекао Manjaro Hello, програм за добродошлицу у нови систем који садржи везе ка сајту пројекта, форуму, ћаскању, друштвеним мрежама итд. Још једна корисна ствар за почетнике су основне пречице исписане у доњем левом ћошку екрана. Pamac је програм за инсталацију, надоградњу и уклањање програма намењен људима који нису вични раду у терминалу. Памек такође има програмче за аутоматско скидање надоградњи, што некиме јесте корисно, ал’ мени је била прва ствар коју сам угасио.

Већ пар месеци користим Манџаро и до сада су надоградње текле глатко. Пакети мало касне у односу на Арч, петнаестак дана, те срећом нисам имао проблема са проблематичним systemd 2.40. Инсталирао сам и неколико AUR пакета који су радили без проблема.

Испробао сам и Манџаро Архитект и допао ми се. То је посебан нет-инсталер са ncurses окружењем (TUI, text user interface) који већину пакета преузима са интернета. Иако бисте по називу помислили да је намењен напредним корисницима, није ми деловао претерано тешко за употребу. Такав систем ми се далеко више свиђа од Арчовог начина инсталирања, јер су могућности за подешавање скоро подједнаке , али код Архитекта уз много мање муке. Поред класичних подешавања као што су језик система, временска зона, партиционисање диска, Архитект омогућава избог једног или више кернела и графичких окружења.

Немам друго да кажем за Манџаро и3 сем речи хвале. Препоручио бих свакоме ко жели да проба Арч да прво инсталира Манџаро и да се упозна са радом са Пекменом, јер је управник пакета оно што прави разлику између дистрибуција. Арч има најбољу документацију од свих дистрибуција и врло је вероватно да ћете се њом служити за решавање проблема на које налетите на Манџару. Без обзира на задржавање и проверу нових издања пакета, овај дистро ипак не бих препоручио онима који не воле “котрљајућа издања” (rolling release). Тренутно је Манџаро први на листи “Дистровоча”, што није податак о стварном броју корисника дистроа већ посетилаца странице о њему, али сведочи о расту популарности који је остварио у скорије време.

За Линукс Такс Чачанин и Озон прес: Борисав Живановић

Напомена приређивача серијала “Линукс у Чачку”, Александра Јовановића: Средњошколац и , можда, будући студент нашег ФТН-а, али сигурно програмер, Бора Живановић је из Гроцке. Кад неће чачански Линуксаши, он се јавио да допринесе масовнијој употреби ГНУ/Линукса. Само за пар дана викенда, уз свој текст горе, превео је:

– Мењање диструбуција

– Линукс и Јуникс, сличности и разлике

– Линукс ми поједе радну меморију!

– Осам савета апостолима Линукса

Помозите браћи својој да се одрекну власничких и пређу на оперативне системе отвореног кода

2016 године, ратосиљах се предавања о технологији. Во вјеки вјеков. Бар мишљах да је тако.

Али, претходних 10 месеци, гомила пријатеља и познаника ме стално враћала у ту причу. Како? Жељом да одбаце Онај други оперативни систем™ и пређу на Линукс, у пингвинизам.

Што ми је занимљиво искуство, поготово што их већина бејаше неупућена у технику. Знају да користе рачунар за оно што мисле да им је потребно, али мимо тога ништа, не желе да истражују. Опет, загрејани су за Линукс из више разлога, највероватније зато што стално слушају о првом до Такса Св. Ричарду Столману, Светом Линусу Торвалдсу и правој вери пингвинизма.

Док сам их уводио у Линуксову васељену рачунарства, научих и сам нешто, како треба помагати паганима да се успну на Линукс. И зато, ако и вас неко замоли да му помогнете да спасе своју душу бившег јабучара, или, Таксе сачувај и саклони, прозораша, примите од мене нишчег, раба Таксовог, ово мало савета који би требало да вам у просветљивању ближњих помогну.

А сад озбиљно.

1. Будите искрени у вези са Линуксом

Линукс јесте добар. Али није савршен. Некад уме да збуни и изфрустрира новајлије. Најбоље је да кратким разговором припремите човека на то шта га чека.

О чему би требало да разговарате? Детаљно објасните шта је Линукс и како се разликује од осталих оперативних система. Објасните шта можете, а шта не можете да радите њиме. Скрените им пажњу и образложите зачкољице што се, речником ултраурбаних Србаља, “свако мало” јављају при употреби Линукса.

Ако одвојите мало времена да их упознате са Линуксом и отвореним кодом, прелазак неће бити непријатан, напоран.

2. Нисте важни ви

Лако је запасти у грех, стање које зовем “грешност напредног корисника”, изазваног погрешном претпоставком да свако користи технологију на исти начин као он сам. А то бива ретко, ако икад.

Нисте важни ви. Небитне су ваше потребе и како ви користите рачунар. Ради се о потребама и намери особе којој покушавате да помогнете. А те потребе и намере, поготово ако особа није техничко лице, сигурно се разликују од ваших.

Кога интересује што ви не волите Манџаро или Елементари. Или окрећете главу од ГНОМЕ-а, КДЕ-а или Пантеона јер су вам дражи И3 (i3) или Ретпојзн управљачи прозорима. Особа којој помажете можда има другачији укус.

Оставите ваше потребе и предрасуде по страни и помозите брату својему да нађе њему одговарајућу дистрибуцију. Видите за шта користи рачунар и спрам тога направите предлог за један или више дистроа.

3. Није свако технички поткован

Нити свако жели то да буде. Ниједну од особа којима сам помогао да пређe на Линукс претходних 10 месеци уопште није занимало компајлирање кернела и програма или мењање конфигурационих датотека. Већина их никада неће отворити терминал.

Нема ту ништа лоше. Можда неће извући из Линукса све што се може (шта год то значило) јер новопингвиниста није успео да пробуди штребера у себи. Нити је за сваког изазов инсталације и подешавања Слаквера или Арча. Већини треба дистро који ће радити без посебног подешавања.

4. Узмите у обзир хардвер

У савршеном свету, сви бисмо имали набуџене, снажне лаптопове или декстоп рачунаре са најјачим спецификацијама. На жалост, такав свет не постоји.

Значи, и особа којој помажете да пређе на Линукс живи у стварном свету. Можда има и мало (а можда и мало више) старији хардвер који јој одговара јер врши посао. Хардвер који можда не може да приушти да надогради или замени.

Такође, запамтите да није свакоме потребан систем за захтевно програмирање, играње игара или аудио и видео продукцију. Већини корисника је потребан рачунар за претраживање веба, уређивање слика, неке програме за посао, за, да простите, фејсбучење и слично.

Једна особа којој сам скоро помогао да пређе на Линукс је користила “Ејсер”-ов лаптоп “аспајп1” са 4ГБ радне меморије и ССД-ом од 64ГБ. То ми је помогло да преложим неколико мање захтевних Линукс дистрибуција.

5. Помозите им у испробавању неколико дистроа

База података “Дистровоча” садржи скоро 900 Линукс дистрибуција. Требало би да можете да нађете три до пет дистрибуција које ћете предложити новајлији да проба. Такође га упутите на оцене испод приказа дистроа како би могао да га сагледа из угла других.

И немојте тек да фрљнете пар флеш-дискова и одете. Можда ће да вас изненади то да већина људи никада нису покренули Линукс дистрибуцију “уживо” (live, директно са медијума за инсталацију, без инсталације – прим. прев.) или да никад нису инсталирали оперативни систем. Било који оперативни систем. Осим да “убоду” флешку, вероватно не би знали шта да раде.

Покажите им како да направе бутабилан флеш-диск и како да подесе БИОС да покрене систем одатле. Онда им дајте да проведу мало времена да се играју покрећући дистрибуције са флешки. То ће им пружити основни увид у дистро и “уврнутост” управљача прозорима.

7. Будите спремни да одрадите неколико инсталација

Као што сам поменух у прошлом или претпрошлом пасусу, коришћење Линукс дистрибуције две недеље може да вам покаже да ли новајлији одговара за свакодневну употребу. Често – хоће. Али и не мора.

Сећате се мог пријатеља са “Ејсеровим” лаптопом? Прво је мислио да је Ксубунту права дистрибуција за његове потребе. А онда, после неколико недеља, испостави се – јок, није. Не из техничких разлога, Ксубунту је глатко радио. Радило се о осећају: “Филинг ми није баш…” И повратак на прву испробану дистрибуцију, Ем-Икс Линукс. С којим и даље живи у слози.

8. Научите их да пецају

Не мож’те их увек водити за ручицу. Или бити механичар или водоинсталатер који може да реши било који проблем са којим се искушеник сусретне. И ви имате живот.

Једном када се скрасе на одабраној Линукс дистрибуцији, објасните им да можете да им помажете две или три недеље. Да ће после тога морати сами да се сналазе. Али немојте потпуно да их откачите. Будите ту да им помогнете око великих проблема, али им ставите до знања да морају и сами да уче и науче како се раде неке ствари.

Упознајте их са сајтовима који могу да им помогну да реше проблеме. Упутите их на корисне чланке и књиге. То ће им помоћи да постану сигурнији и стручнији корисници не само Линукса него и рачунара и информатичке технологије уопште.

Закључак

Помоћи некоме да пређе на Линукс са неког другог система који му је ближи зна да буде изазов, и за њега и за вас. Ако то будете чинили полако и пратећи савете из овог чланка, читав поступак ће бити гладак и течнији.

Имате ли ви савета за технички непотковане кориснике за прелазак на Линукс? Слободно их оставите у коментару.

 

Аутор: Скот Нејсбит
Извор: Опенсорс
Превод: Борисав Живановић

 

И уподобио језику зилотског пингвинизма и на Ћирилизовано окачио да још мало рекламира Линукс Такс Чачанин: Александар Јовановић