Убудуће, кога од Чачана занима или буде занимало да сазна нешто више о Линуксу, посебно у својој средини, може да прати блог “Линукс Такс Чачанин“.
Али прво да се захвалимо домаћину, “Озон пресу”, што је, иако се издржава од кликова, тј. читаности, угостио серијал за који се унапред знало да ће му посета бити мања од просека. Тиме је “Озон прес” постао – и биће још неко време – једино српско информативно гласило које је своје читаоце детаљније обавестило о оперативном систему будућности.
Будућности? За нас, двопроцентну мањину која на десктопу користи Линукс, бесплатни и технички супериорни оперативни систем је стварност, некима скоро три деценије, али већина…Већина ће нагрнути на боље тек кад јој горе постане прескупо и самим тим недоступно. Другим речима, “сав нормалан свет” ће почети да размишља о алтернативи тек кад му “Мајкрософт” уведе ДааС као императив, о чему смо писали већ у првом наставку.
До тада се треба припремити и оформити место на интернету на којем ће чачанске новајлије Линуксаши моћи да нађу читаву лепезу прилога који ће им помоћи да се лакше снађу. “Линукс Такс Чачанин” ће као и до сада објављивати чланке о философији Линукса и политичком и пословном контексту настанка и развоја, али техничка упутства ће бити приоритет.
На пример, “Терминал: акцелератори за преузимање” свакако није текст за информативно (читај: политичко) гласило, али за блог о Линуксу свакако јесте, јер и новом и старом кориснику даје информације и упутства која ће му итекако помоћи у свакодневном раду и забави. И онда, чему оволики свет на “Озон пресу” давити “хакеркалијама” када ће ускоро и сам увидети да, ако хоће да се ратосиља корпоративне и глобалистичке тлаке оличене у “Мајкрософту” и његовим производима, мора да научи нешто и о алату оперативног система за слободне људе? Нема потребе. За који месец ће и мом комшији Срету Протки сванути да је боље да баци добош и вувузеле и прихвати се кориснијег и инжењерског му занимања примеренијег средства.
Само, ни “Линукс Такс Чачанин” се не прави сам од себе. И не треба да остане ентузијастички производ, него да постане гласило и заљубљеника у Линукс и стручњака који ће га користити, али и стварати. Преводиоци и аутори ће бити плаћени за свој рад. Детаљније о томе на блогу за петнаестак дана.
За Клуб “Линукс Такс Чачанин” или какав год назив се договорили да му дамо.
Чему ће нам, зар ми Линуксаши нисмо социопате што вас дан седе за рачунаром и хакеришу?
Сигурно има и таквих, али она тројица Чачана Линуксаша што их лично знам воле и масу других ствари, а јесу и за то да се повремено виђамо и размењујемо искуства – учимо једни од других уз пивце или коју чашицу неке од чачанских ракија, којих марки има више него овдашњих продавница и сервиса рачунарске опреме где ишта знају о Линуксу.
Овај потоњи проблем ме је и подстакао да размишљам о чачанском линуксашком клубу. Какав рачунар купити да немам проблема са инсталирањем Линукса – то нисам знао нит’ сада знам, па реко…
“Јеси л’ ти луд? Па ја зарађујем на ‘прозорашима’ и њиховом незнању, човече, шта ћете ми ви Линуксаши, ко би од вас тражио услугу радње као што је моја. Овако, лепо, има их колико хоћеш што дођу да им инсталирам Виндоус, па онда опет кад им ‘не ради Фејсбук’. Волим и ја Линукс и терам га на својој личној машини, али посао и кинта су на првом месту” – тако ми некако рече власник једног сервиса, једини од петорице који послују са рачунарском опремом и програмима а знао је о чему причам – једини пре него што сам упознао браћу из ТТМ-а. А није да се нисам распитивао, чак и код ‘главних’. У првој продавници газда ме је упутио на продавца, “он ти је за Линукс”, али овај кад рече да зна шта је Линукс мада га нигде није учио нити икад пробао (питао сам) одмах заглавих на врата. У другој продавници, експозитури београдске фирме, дечко јесте нешто знао, али његова згранута фаца на “АМД или Интел?” ме увери да сам опет на погрешном месту.
Са клубом не бисмо имали таквих проблема. Нарочито кад се боље упознамо и видимо ко је пацер, ко мајсторски кандидат, а ко велемајстор. Друго, зар није лепше да од сестре ил’ брата пингвинисте уживо сазнате какав је дистро за који сте заинтересовани, уместо да се бакћете с виртуелном машином или гвожђуријом. Било би и договорених послића, верујем. Итд, итд.
Ако нас до Божића буде бар петнаестак, одмах по празнику крећемо у акцију:
Да нађемо место за окупљање. Нисам још проверио код новог декана ФТН-а, али верујем да би нам изашли у сусрет да бар прва два-три састанка одржимо тамо. За даље…Лично сам за неки пристојан локал у пречнику од километра од центра града и са бесплатним вај-фајем. Не због пића, Боже сачувај, него, како да кажем, имиџа ради, е да би привукли и нормалан свет. Предлажем да се окупљамо једном недељно, “глувим” даном, понедељком. I Don’t Like Mondays, ко воли, али баш зато.
Да изаберемо првог међу једнакима, јер тако закон налаже, а и неко треба да координира рад, буде адреса за заинтересоване, покреће акције…И лепо и корисно би било кад би се задужења прихватио какав млађи ИТ стручњак, било из просвете, било из бизниса
Да саставимо Статут и региструјемо Клуб.
А онда…Има дана. Можда научимо и неког продавца шта треба и може да нам прода.