Запослени у ИКТ сектору у 2018

Према подацима Евростата у ЕУ је у 2018 у ИКТ (информације, рачунари и телекомуникације) сектору радило 8,9 милиона људи. Ово је доминантно мушка делатност јер је само 17% од укупног броја ИКТ специјалиста женског рода.

Србија је са 21% била изнад овог европског просека, а Бугарска је са 28% жена била на европском, релативном, врху.

 

У бази података постоје и апсолутни бројеви запослених па су нас интересовале две информације: (1) коликом брзином расте запосленост у овом сектору и (2) број ИКТ стручњака на 1.000 становника.

За Србију постоје подаци за 2010. и од 2013. па смо упоредили прошлогодишњи број са овим двема годинама.

У Србији је, у односу на 2010, број ИКТ стручњака готово удвостручен (+97,4%) и већи релативни пораст од Србије имали су само Турска (+139,7%), Ирска (+101,5%) и Кипар (+98,1%).

У односу на 2013 у Србији је број стручњака повећан за 59,5%. Бржи пораст имали су само Малта (+82%) и Литванија (+60,3%).

Када се ИКТ стручњаци ставе у однос са бројем становника долазимо до просечних 17,3 на 1.000 становника. Србија има скоро упола мањи број ИКТ стручака од овог просека, а мањи број од Србије у ЕУ имају само Грчка и Летонија.

 

Извор: Макроекономија

46 милиона динара за Стартап центар у Чачку

Влада Србије је са 46 милиона динара финансирала изградњу и опремање Стартап иновационог центра у Чачку, који ће бити отворен до краја априла.

То је најавио министар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић приликом обиласка радова на изградњи Центра у Чачку, објаснивши да је 20 милиона динара издвојено за инфраструктурне радове, 20 милиона за најновију технолошку опрему, а шест милиона за садржај Стартап центра.

Наводећи да се у Србији мање од пет одсто жена бави иновационим предузетништвом, Поповић је казао да је Влада Србије усвојила уредбе о новим програмима, укључујући и програм женског иновационог предузетништва.

„Радиће се и програми који су данас најактуелнији у Европи, програми за ‘паметне градове’, као и програми за ‘безбедне градове’, који би требало да допринесу већој безбедности деце у школама и свих грађана на улици. У наредним месецима очекујем предлоге за реализацију тих програма“, рекао је Поповић.

Локална самоуправа обезбедила је простор од 621 квадрата за потребе Стартап центра у градском Дому културе.

Стартап центар у Чачку ће пружати саветодавну, стручну и правну помоћ свима који желе да започну сопствени бизнис у области информационих технологија и располагаће канцеларијама за стартапове, лабораторијама, учионицима, салом за конференције и заједничким просторијама.

Александар Мијаиловић

Извор: Бета / Bizlife

Грејање на Линукс

Добро, ми који користимо услуге Јавног комуналног предузећа за грејање “Чачак” (у даљем тексту “Грејање”) грејемо се у ствари на гас – руски, док нам буде дозвољено – али плаћамо мање него што бисмо иначе, јер се у управљању тим процесом користи информатички систем углавном заснован на бесплатном Линуксу. Када и како је то почело, ко се “досетио” и шта се све користи питао сам више саговорника. Да почнемо с директором Грејања, господином Данком Ћаловићем.

Данко Ћаловић, директор ЈКП “Чачак”

Одлука да ЈКП “Чачак” отпочне са коришћењем Линукс програма донета је у току 2016. године. У изради пројекта учествовало је руководство ЈКП „Чачак“ са стручним тимом и чачански Факултет техничких наука, уз консултације са београдским Географским факултетом и стручним лицима, већином пореклом из Чачка, који су радили или раде у фирмама које се баве ИТ технологијама („Comtrade“, итд).

Са набавком опреме отпочело се још 2015. године јер се век експлоатације постојеће опреме приводио крају, пошто су сервери и рачунари тада били старости око осам до десет година.

Сама опрема је коштала неколико стотина хиљада динара за протекле готово четири године. Далеко вреднији део овог пројекта је знање и искуство запослених на Факултету техничких наука који су пружили комплетну подршку у успостављању система.

Према мојим сазнањима предузећа у Србији су још веома далеко од тога да поседују опрему овог нивоа (иако је значајно јефтиније опремити предузеће овим уређајима него класичним рачунарима повезаним на сервере).

Али сврху, техничке аспекте и администрирање овог система најбоље ће вам објаснити мр Зоран Јевремовић с Факултета техничких наука, који од почетка учествује у пројекту, па га и сада администрира и пројектује ширење.”

Ширење?

Да, сада је у Скадарској улици број 17 смештен централни сервер са опремом за back-up, али ће у Господар Јовановој 24 бити смештен резервни сервер који ће радити у у „disaster – recovery“ („опоравак од хаварије“) моду и бити повезан оптичком везом са централним сервером. Такође, у Цара Лазара 33 ће се на пролеће сместити комплетна архива ЈКП „Чачак“, једна од најбогатијих на подручју Западне Србије јер представља наслеђе некадашњег Јавног стамбеног предузећа које под разним називима датира још од педесетих година прошлог века. Иста је у поступку дигитализације и повезана са оптичком везом са дирекцијом предузећа у Скадарској улици.

Друго, наши службеници раде с Виндоусом – што кошта. Али старосни просек нам је 52 године. Ново се тешко и нерадо учи у тим годинама, мада…

Цитирајући ове последње речи директора обратио сам се систем администратору Грејања Милану Нићифоровићу.

Милан Нићифоровић

Па да, тако је. Уосталом, и ти рече да си Линуксаш тек пет-шест година. Ја и краће, али сад учим Дебијан – и због посла, јер нам је систем на Дебијану, а и принципијелно, да бих користио “оригинал”, а не његов дериват Убунту као до сада. Можда ћемо мотивисати и друге запослене да уче Линукс кад испоставимо рачуницу колико смо до сада плаћали и колико још увек дајемо за неке “Мајкрософтове” програме. То су хиљаде и хиљаде евра – и од наших плата – а Линукс програми су бесплатни.”

И јесу. Али, џабе ручка нема. Код нас се стручњаци за Линукс не плаћају сувим златом као на Западу, али и њихово знање и рад коштају. Колико, и то је једно од питања која сам хтео да поставим мр Зорану Јевремовићу с ФТН-а, тим пре што ми је он и рекао за Грејање. Хтедох да мало објасни и комбинацију “блејдова” и “рапсберија” примењену у Грејању и да ли би сад предложио нешто ново с обзиром на датум рођења HPE BladeSystem технологије (прошла деценија), али је брат пингвиниста тренутно на Јужном полу, недоступан је.

Шалим се, наравно. Очигледно је да искуствима и виђењима нашег Чачанина стручњака за Линукс треба посветити посебан чланак. Исто важи и за (видећемо кога) специјалисту за ИТ безбедност, поготово због преседана који је направило Грејање, да се мане “облака” и капацитете диверсификује у више сопствених физичких објеката у Чачку. А ви, поштовани читаоци, искористите прилику да г. Јевремовића, у виду коментара испод овог текста, већ сада нешто питате.

Бићу слободан да исти позив упутим и у име господе Ћаловића и Нићифоровића. Одговориће вам, знам. И боље објаснити да сте, захваљујући Линуксу, добили и јефтинију, и бржу, и једноставнију услугу.

Фотографије: Милан Нићифоровић
Чланак за Озон прес приредио: Александар Јовановић /  Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу