Category: Аутори и преводиоци | Page 6 | Линукс Такс Чачанин

Мењање диструбуција

If this doesn’t convert you to Manjaro, I don’t know what will

Познајем више људи са навиком мењања дистрибуције сваких пар недеља. Инсталирају нову дистрибуцију, и наредних пар дана за њу немају ништа сем речи хвале. Али, медени месец се убрзо заврши, крећу примедбе, опањкавање и – опет лов на савршену верзију Линукса.

То је циклус који ми је био и остаје стран. Први дистро ми је био Мандрак, али сам се убрзо скрасио на Дебијану и, 15 година касније, најмање 3/4 мог рада на рачунару је на Дебијану.

Делом, такав избор сам направио јер сам тада радио за два стартапа који су имали везе с Дебијаном. Наравно, главни разлог је било то што је Дебијан испуњавао све захтеве за главну радну станицу: стабилност и велик избор софтвера. Понекад ми је недостајао новији кернел, али најновији кернел ми није био приоритет за главни рачунар. Поента је да, због тога што сам нашао што желим, нисам имао и немам разлога да трагам за бољим. Једноставно.

То не значи да не истражујем остале дистрибуције. Пре виртуализације, имао сам неколико тест машина за пробе, а сада вртим гомилу виртуелних машина за сврхе поређења и оцењивања.

Тачно је да вам коришћење дистрибуције на неколико недеља помаже да боље разумете како она ради. Али пошто сам испробао стотине и стотине дистрибуција и издања, боље могу да оценим и знам шта да тражим.

Подједнако је важно и то што Линукс за мене није хоби. Линукс је оперативни систем по мом избору, што значи да ми је потребно да главни рачунар мора да ради како треба. Стално. Немам дана за траћење на непрестано инсталирање и конфигурисање, треба радити и зарађивати. Оно што је за мене важно је да је виртуализација далеко ефикаснија него што би мењање дистрибуција икада могло да буде. Могу да преузмем и инсталирам слике дискова, настављајући да радим на ономе за шта сам плаћен, и да истражујем остале дистрибуције у слободно време. Из ове перспективе, мењање дистрибуција је превазиђено.

Разлике које праве разлику

Још један разлог зашто сматрам да је мењање дистрибуција погрешан начин трошења времена је да, изузев пар изузетака као што је Елементари ОС, дистрибуције нису главни извор иновација или разлика.

Разумем, наравно, да иза кулиса, дистрибуције се разликују по различитим техничким и политичким одлукама. Али док те разлике могу доста да значе програмерима, колико крајњих корисника разликује init и systemd? У најбољем случају, то да главне библиотеке (core libraries) могу да произведу боље време одзива није много више од личног утиска.

Што се тиче политичких одлука, можда бисте желели да пре инсталирања Федоре знате да њени репозиторијуми садрже само слободан софтвер. Али, из перспективе крајњег корисника, оно што стварно “прави разлику” је графичко окружење. Разлике међу разним популарним окружењима, Синемона, ГНОМЕ-а, КДЕ-а, ИксФЦЕ-а, Матеа …и Јунитија су велике као разлике између Виндоуса и МекОС-а, посебно ако погледамо алатке и апликације које уз њих иду. Филозофија дизајна и ток рада јесу различити код различитих радних окружења.

Али корисници не морају да мењају дистрибуције да би мењали графичка окружења. Већина, ако не и сва, окружења могу да се нађу у репозиторијумима важнијих дистрибуција, што поређење не чини ништа тежим од прављења избора приликом пријављивања.

Морамо признати да се имплементација сваког окружења може разликовати на различитим дистрибуцијама. КДЕ Плазма, на пример, изледа прилично другачије на Магеји, него на ОупенСУСЕ-у. Али функционално су мало различите и сигурно не довољно да упаднете у невољу уколико промените дистрибуцију. Ако не желите проблеме, не тражите ђавола, инсталирајте их у виртуелној машини и тамо поредите.

Пре виртуализације, када је један рачунар по особи или домаћинству био просек, мењање дистрибуција јесте имало смисла. Данас, пак, скакутање с дистроа на дистро личи на неуспешан начин крпљења и, у једва бољем случају, на хоби, утуцавање времена. Захваљујући виртуализацији и пуним репозиторијумима, постоје много једноставнији начини да се открије разноликост слободног софтвера.

Аутор: Брус Бајфилд

Извор: Distro-hopping » Linux Magazine

Превод: Борисав Живановић

Чему америчко “Држ’те Хуавеј!” и руска посла

Карикатура преузета из *Want to ban us from using Huawei or ZTE network equipment FCC, then pay our carriers: RWA | Wireless Estimator*

Александар Јовановић:

И какве то везе има с Линуксом?

Богами, има. Прво, у ужем, техничко-технолошком смислу, зато што је 5Г технологија, о којој се овде ради, нова димензија о којој програмери (и Линукса) морају да поведу рачуна. На пример, сетимо се да је Андроид – Линукс. Корпоративни, власнички, затвореног кода, али Линукс.

Друго, али нипошто не на другом месту, јер прогањање “Хуавеја” је права илустрација шта би чекало ГНУ/Линукс када би (значајније) угрозио интересе западних мегакорпорација. Уместо чланака о смртној опасности од зрачења 5Г предајника, свуда и сваки дан бисмо читали како Дебијан, Девуан, Арч, Џенту и слична банда изазивају мождану хиперактивност, тумор на мозгу… Па би уследиле тужбе, санкције, изопштавање из “цивилизованог света”…

Треће, превод овог и оваквог текста има итекакву важност за Линукс у Чачку и овај блог. Како се до сада ни један једини Чачанин није јавио да сарађује, пише и преводи за “Линукс Такс Чачанин”, замолио сам сарадника свог личног блога “Ћирилизовано”, Драгана Вукојевића, који није одавде, да овог пута извиди шта Руси пишу о Линуксу и нешто преведе. И Драган, сутрадан већ, посла текст који имате испод. Дакле, први сарадник блога намењеног пропагирању у свему супериорног оперативног система у граду који се поноси својом и образовном и привредном ИТ делатношћу – није Чачанин. А неће бити ни други, за који дан ћете моћи да прочитате рад једног средњошколца из Гроцке. Каже ли вам то нешто о нама, чачанским Линуксашима пре свега.

У чему је разлика између кинеског гиганта “Хуавеј” (Huawei) и Министарства индустрије и трговине Руске Федерације и “Роснана”

Телекомуникационе технологије из Кине плаше Сједињене Америчке Државе више од руског нуклеарног оружја

Док се Министарство индустрије и трговине Руске Федерације замајавало киосцима и штандовима, покушавајући да из суве дреновине исцеди нове послове, американски законодавци су прогласили кинеску 5Г радио везу својим најважнијим проблемом. Конгресна саслушања која се ових дана одвијају имају паничан призвук, иако је исход расправе унапред познат. Саслушања, саслушања, саслушања и – Трампов указ “О потпуној забрани употребе кинеске телекомуникационе опреме у бежичним мрежама САД”.

Како се очекује, председник Трамп ће потписати протекционистички документ уочи годишње индустријске изложбе о мобилним везама (Mobile World Congress), која ће се одржати крајем фебруара у Барселони. Судећи по свему компанија “Хуавеј” ће на овом сајму показати нови водећи мобилни телефон П30 Про (P30 Pro), који већ изазива тихи ужас међу Американцима.

Према јавно доступним информацијама, у П30 Про ће бити уграђен чипсет Кирин 985 (Kirin 985), који ће обезбедити неопхоне ресурсе за 5Г стандардне комуникације. Подсетимо, Кинези су недавно представили паметни телефон са Кирин 980 чипсетом, који подржава средњи 4.5Г стандард са брзинама преноса података до 1.4 гигабита у секунди.

Уље на ватру је долила новост да је уочи представљања “Хуавејевог” П30 Про у пекиншком центру за истраживање и развој најављен модем Балонг 5000 (Balong 5000) за 5Г мреже, који ће као пробој у опсегу 5Г радио веза, бити конкурент огледном “Квалкомовом” (американском) 5Г модему Снепдрагон икс50 (Snapdragon X50 Qualcomm). Разлика између њих је у томе што Кинези говоре о готовом комерцијалном производу, док су Американци више суздржани у својим проценама.

Имајући у виду незапамћене брзине учитавања и преноса података комерцијално доступног модема Балонг 5000, човечанство има досад невиђене могућности за практичну примену 5Г стандарда, пре свега у области беспилотних возила, као и по питању потпуне аутоматизације индустријске производње

5Г везе ће омогућити развој таквих технологија као што су проширена и виртуелна стварност, или тактилни интернет**, који се не може остварити помоћу 4Г. У медицини, на пример, то ће значити да престонички хирург може негде у унутрашњости обавити сложену операцију, без напуштања своје московске болнице.

Дакле, кључна особина 5Г није толико у повећању брзине преноса података (што је само по себи изузетно важно), колико у предстојећој технолошкој револуцији. У ствари, тек сада су се појавиле прилике за пуну замену човека роботом у различитим областима, укључујући грађевинарство, па чак и пољопривреду.

Наглашавамо да реч није о далекој будућности, већ о готовим комерцијалним производима Кирин 985 и Балонг 5000, чија ће широка употреба променити садашње поимање економије. Према предвиђањима стручњака, већ за неколико година, у свету (и у Русији такође) нестаће занимања возача, оператера ЦНЦ машина и тако даље.

Кина је већ уложила огромна капитална средства зарад брзог избацивања 5Г технологије на светско тржиште. Пекинг планира да у ову сврху потроши 325 милијарди долара до 2025. године, првенствено на развој и производњу хардвера и софтвера. Наиме, у самој Кини почиње најамбициознији високотехнолошки инвестициони пројекат.

Није случајно што је Роџер Викер, председник одбора за безбедност американског Конгреса, кога такође сматрају политичким наследником Џона Мекејна, отворено рекао: “Ако Сједињене Државе изгубе у трци за 5Г, Сједињене Државе ће престати да буду велике, уступајући прво место Кини.” А, тада ће американско тржиште рада изгубити до десет милиона радних места, заоштравајући до крајности друштвене противречности.

Мајкл Весел, руководилац посебне комисије за ревизију америчке економије и сигурности, наступио је на конгресним саслушањима, као стручњак за претње које долазе из Кине. Према његовим речима: “Победа Пекинга је резултат дугорочног планирања, које је покретачка снага технолошког развоја Кине.”

Другим речима, 5Г ера коју отварају Кинези у потпуности обесмишљава блебетање „пилића из гајдаровог гнезда“*** о наводно делотворној „невидљивој руци тржишта“. Даље од тога не треба тражити. Огромна разлика између “Хуавеја” и, на пример, “Роснана”, лежи у чињеници да првог води тврдокорни комуниста Рен Женгфеј, делегат Дванаестог конгреса Комунистичке партије Кине (који је усвојио програм за изградњу социјализма са кинеским посебностима) а другог Чубајс, којем та “невидљива рука тржишта” некако није помогла.

Занимљиво је нешто друго: данас су у Америци, проблеми руско-украјинског сукоба потиснути у други план, упркос повицима пропагандиста са наших телевизијских екрана, да Бела кућа кажњава Москву и док спава. А у стварности се санкцијама и политиком према Руској Федерацији баве другоразредни чиновници из Министарства иностраних дела и Министарства финансија Сједињених Држава, који само раде свој посао.

У први план у Вашингтону је доспело супростављање кинеским телекомуникационим технологијама. Тако, Гордон Сондланд, Трампов специјални изасланик у Бриселу, позива Европљане да створе заједнички фронт против кинеских производа и наговара савезнике да одустану од куповине “Хуавејеве” 5Г опреме.

“Они који срљају не гледајући испред себе и користе кинеску технологију могу доспети у неповољан положај у односима са нама“, прети Сондланд. Он је позвао европске земље да изаберу финске и друге скандинавске компаније за своје 5Г уговоре, позивајући се на кинески закон о обавештајној служби, који наводно присиљава кинеске компаније да сарађују са владом “по било ком основу и питању”.

У међувремену, у интервјуу за Си-Си-Ти-Ви (кинеска национална телевизија-прим.прев.), 74-годишњи оснивач компаније “Хуавеј” је рекао је да су бежична решења и 5Г технологија “Хуавеја” глобална достигнућа која ће помоћи у решавању производних и друштвених проблема с којима се суочавају многе западне земље. А искуство коришћења “Хуавејевих” сервера, укључујући и САД (у којима је 25% свих мрежа опремљено кинеском технологијом – аутор), показује да никада није дошло до цурења тајних информација.

Можда је то разлог зашто је агенција “Блумберг”, позивајући се на анонимног владиног званичника, јавила да је влада канцеларке Ангеле Меркел одбила да директно забрани набавку опреме за немачку националну 5Г мрежу од компаније “Хуавеј”.

Други непослушник, упркос Трaмповим претњама, постао је Тајланд. У овим земљама, схватају да САД губе битку са конкуренцијом и да за собом надоле вуку Европу и своје азијске вазале.

У оваквим околностима, руско Министарство индустрије и трговине не треба да се бави штандовима, већ да хитно развија стратегију преживљавања, истовремено проклињући оне који су отворили “врата” Светској трговинској организацији за улазак у Русију. Чак се и Американци посипају пепелом по глави, схватајући опасност од технолошког заостајања и слободне трговине.

Штета је што наши посланици у Државној думи не могу да се пореде по способностима и знањима са прекоокеанским законодавацима. Да могу, ухватили би се за косу и у јару захтевали објашњења од Медведевљевог кабинета (руске владе – прим.прев.). Суштина је у томе да је данас развој сопствених 5Г технологија од истог значаја као и пројект атомске бомбе одмах након Другог светског рата. Потценити ову опасност значи угрозити будућност земље. Паралела је очигледна: да Стаљинова влада није решила нуклеарно питање, неизвесно је да ли би Русија данас уопште постојала.

Дакле, данас су нам потребне потпуно различите структурне реформе, првенствено усмерене на стварање великог броја радних места у научно-истраживачким центрима, као што је то било у СССР-у. Јасно је да ће за решавање ових задатака бити потребни потпуно другачији министри, државни службеници којима руке нису везане обавезама с олигархијским бизнисом из 90-их година. Јер ствар је веома озбиљна.

* Руска државна компанија која се бави нано технологијама

** Следећи корак после интернета ствари (Internet of Things) који би требало да обезбеди пренос података са занемарљивим кашњењем уз задржавање великих протока и поузданости.

*** Јегор Гајдар је са Анатолијем Чубајсом идејни творац и покретач реформи и приватизације које су осиромашили милионе Руса бацивши их у беду и немаштину, почетком 90-их годима прошлог века.

Претходно од истог преводиоца: За Путина је наступило најтеже раздобље његове владавине

Аутор: Александар Ситњиков
Извор: Китай. Новости: В чем разница между китайским гигантом Huawei, Минпромторгом РФ и Роснано – Свободная Пресса
За Линукс Такс Чачанин и Ћирилизовано превео: Драган Вукојевић

Јесте ли за Клуб “Линукс Такс Чачанин”?

За Клуб “Линукс Такс Чачанин” или какав год назив се договорили да му дамо.

Чему ће нам, зар ми Линуксаши нисмо социопате што вас дан седе за рачунаром и хакеришу?

Сигурно има и таквих, али она тројица Чачана Линуксаша што их лично знам воле и масу других ствари, а јесу и за то да се повремено виђамо и размењујемо искуства – учимо једни од других уз пивце или коју чашицу неке од чачанских ракија, којих марки има више него овдашњих продавница и сервиса рачунарске опреме где ишта знају о Линуксу.

Овај потоњи проблем ме је и подстакао да размишљам о чачанском линуксашком клубу. Какав рачунар купити да немам проблема са инсталирањем Линукса – то нисам знао нит’ сада знам, па реко…

“Јеси л’ ти луд? Па ја зарађујем на ‘прозорашима’ и њиховом незнању, човече, шта ћете ми ви Линуксаши, ко би од вас тражио услугу радње као што је моја. Овако, лепо, има их колико хоћеш што дођу да им инсталирам Виндоус, па онда опет кад им ‘не ради Фејсбук’. Волим и ја Линукс и терам га на својој личној машини, али посао и кинта су на првом месту” – тако ми некако рече власник једног сервиса, једини од петорице који послују са рачунарском опремом и програмима а знао је о чему причам – једини пре него што сам упознао браћу из ТТМ-а. А није да се нисам распитивао, чак и код ‘главних’. У првој продавници газда ме је упутио на продавца, “он ти је за Линукс”, али овај кад рече да зна шта је Линукс мада га нигде није учио нити икад пробао (питао сам) одмах заглавих на врата. У другој продавници, експозитури београдске фирме, дечко јесте нешто знао, али његова згранута фаца на “АМД или Интел?” ме увери да сам опет на погрешном месту.

Са клубом не бисмо имали таквих проблема. Нарочито кад се боље упознамо и видимо ко је пацер, ко мајсторски кандидат, а ко велемајстор. Друго, зар није лепше да од сестре ил’ брата пингвинисте уживо сазнате какав је дистро за који сте заинтересовани, уместо да се бакћете с виртуелном машином или гвожђуријом. Било би и договорених послића, верујем. Итд, итд.

Ако сте заинтересовани јавите сe на [email protected].

Ако нас до Божића буде бар петнаестак, одмах по празнику крећемо у акцију:

Да нађемо место за окупљање. Нисам још проверио код новог декана ФТН-а, али верујем да би нам изашли у сусрет да бар прва два-три састанка одржимо тамо. За даље…Лично сам за неки пристојан локал у пречнику од километра од центра града и са бесплатним вај-фајем. Не због пића, Боже сачувај, него, како да кажем, имиџа ради, е да би привукли и нормалан свет. Предлажем да се окупљамо једном недељно, “глувим” даном, понедељком. I Don’t Like Mondays, ко воли, али баш зато.
Да изаберемо првог међу једнакима, јер тако закон налаже, а и неко треба да координира рад, буде адреса за заинтересоване, покреће акције…И лепо и корисно би било кад би се задужења прихватио какав млађи ИТ стручњак, било из просвете, било из бизниса
Да саставимо Статут и региструјемо Клуб.

А онда…Има дана. Можда научимо и неког продавца шта треба и може да нам прода.

Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу
Извор: Jeste li za klub “Linuks Taks Čačanin”? – Ozonpress :: internet portal