Пар примера почетничких грешака

Нове вештине треба учити читавог живота, јер вам ум постаје живахнији а и чине вас конкурентнијим на тржишту рада. Опет, неке вештине су теже за научити од других, посебно оне у коме вас мале новајлијске грешке могу коштати подоста времена када их исправљате.

Добар пример је учење Линукса. Ако сте свикли на Виндоус или МекОС радно окружење, прелазак на Линукс, са његовим командама за терминал – вама непознатим – може захтевати прилично учења. Али награда је вредна труда и уложеног времена, у шта су се уверили милиони и милиони људи пре вас.

Међутим, линуксшко путешествије није без замки. Стога смо замолили неколико заљубљеника у Линукс да се присете почетака и грешки које су  правили.

“Не упуштајте се у рад у терминалу очекујући да команде функционишу на рационалан и конзистентан начин, јер ћете бити тешко исфрустрирани. Али не зато што су терминал и његове функције лоше пројектовани – мада ћете се понекад осећати као да лупате главом у зид – већ стога што су и терминали и програми настајали еволутивно, функције и команде су и мењане и додаване током више генерација” – напомиње Ђина Ликинс.

“Исто тако лако и природно као што вам је ‘копипејстовање’, требало би да вам буде да се прво обавестите, прочитате о одређеној команди, да бисте стекли бар општу представу о њеним учинцима. Нарочито ако је у оквиру ње и pipe команда и/или још која друга. Зашто? Зато што има доста команди које могу бити деструктивне све док не научите шта раде (на пример команде rm и dd). Не питајте ме откуд то знам” – Кети Меклафлин.

“На почетку линуксашења, нисам баш био свестан важности сналажења у систему датотека. Тако сам једном обрисао неки фајл у ономе за шта сам мислио да је home директоријум, у терминал сам укуцао sudo rm -rf * и тако избрисо фајлове за подизање (boot) система. Сада, пре задавања сличних команди, често користим pwd да бих био сигуран да сам тамо где хоћу да будем у фајл-систему. А што се тиче оног ‘акцидента’ имадох среће, при руци ми је био бутабилни УСБ, па сам успео да повратим фајлове из сиротог лаптопа” – Дон Воткинс

Не ресетујте дозволе (permissions) за читав систем на 777 јер вам се чини да је дозволе тешко разумети а хоћете да вам апликација има приступ нечему” – искуство је Метју Хелмкеа.

“Уклонио сам пакет (програм), а нисам проверио од којих подпрограма (dependencies) зависи. Пустио сам да буде уклоњено све, тако да због уклоњених подпрограма неки други програми нису могли да раде” – Кедар Виџај Кулкарни.

А ви? Које сте грешке ви правили на почетку своје одисеје с Линуксом? Да их други, и не само почетници, не праве, опишите их доле, у Коментарима.

 

Аутор: Јен Вике Хугер (“Ред хет”)

Извор: 5 Linux rookie mistakes

Превео: Александар Јовановић на Бунсен лабс Линуксу

Прави узраст за учење Линукса

Ма добро, ово је шала. Али нисам могао да одолим фотки, а допали су ми се и неки коментари читалаца “Редита” испод поста The indoctrination begins.

Да искористим прилику и за касно вечерас или ноћас најавим нови превод. Тема: предности Линукса у пословном окружењу.

 

Александар Јовановић

Серијалу “Линукс у Чачку” је крај

Ој, Мораво са пингвинима…

 

До сада,  Серијал “Линукс у Чачку” на “Озон пресу”:

1, 23456789101112 , 13141516 17181920212223242526, 27

Убудуће, кога од Чачана занима или буде занимало да сазна нешто више о Линуксу, посебно у својој средини, може да прати блог “Линукс Такс Чачанин“.

Али прво да се захвалимо домаћину, “Озон пресу”, што је, иако се издржава од кликова, тј. читаности, угостио серијал за који се унапред знало да ће му посета бити мања од просека. Тиме је “Озон прес” постао – и биће још неко време – једино српско информативно гласило које је своје читаоце детаљније обавестило о оперативном систему будућности.

Будућности? За нас, двопроцентну мањину која на десктопу користи Линукс, бесплатни и технички супериорни оперативни систем је стварност, некима скоро три деценије, али већина…Већина ће нагрнути на боље тек кад јој горе постане прескупо и самим тим недоступно. Другим речима, “сав нормалан свет” ће почети да размишља о алтернативи тек кад му “Мајкрософт” уведе ДааС као императив, о чему смо писали већ у првом наставку.

До тада се треба припремити и оформити место на интернету на којем ће чачанске новајлије Линуксаши моћи да нађу читаву лепезу прилога који ће им помоћи да се лакше снађу. “Линукс Такс Чачанин” ће као и до сада објављивати чланке о философији Линукса и политичком и пословном контексту настанка и развоја, али техничка упутства ће бити приоритет.

На пример, “Терминал: акцелератори за преузимање” свакако није текст за информативно (читај: политичко) гласило, али за блог о Линуксу свакако јесте, јер и новом и старом кориснику даје информације и упутства која ће му итекако помоћи у свакодневном раду и забави. И онда, чему оволики свет на “Озон пресу” давити “хакеркалијама” када ће ускоро и сам увидети да, ако хоће да се ратосиља корпоративне и глобалистичке тлаке оличене у “Мајкрософту” и његовим производима, мора да научи нешто и о алату оперативног система за слободне људе? Нема потребе. За који месец ће и мом комшији Срету Протки сванути да је боље да баци добош и вувузеле и прихвати се кориснијег и инжењерског му занимања примеренијег средства.

Само, ни “Линукс Такс Чачанин” се не прави сам од себе. И не треба да остане ентузијастички производ, него да постане гласило и заљубљеника у Линукс и стручњака који ће га користити, али и стварати. Преводиоци и аутори ће бити плаћени за свој рад. Детаљније о томе на блогу за петнаестак дана.

Поздрав свим читаоцима “Озон преса”,

Александар Јовановић, Линукс Такс Чачанин