Одрастао сам кроз 2000.-те и 2010.-те, стога сам навикнут на мултимедију у физичком облику. Врло добро се сећам добрих старих дана, снимање “Змајеве Кугле” (Популарни “Гоку”) на кућном видео рекордеру, слушање очеве позамашне колекције аудио касета и компакт дискова. Могу рећи да ми сакупљање свакаквих врста ствари није страна работа тако да није чудно што радије бирам да поседујем своју мултимедију у физичком облику. Међутим, у минулим годинама родила се иновација медијске индустрије која прети да у потпуности истреби физичку мултимедију, стриминг.
Разуме се, стриминг је веома приступачан. Месечна претплата на Нетфликс, Дизер или Спотифај кошта колико и један “Blu-Ray” филм или албум на компакт диску. Ипак моје мишљење ме наводи на другачији закључак, закључак да овакве врсте интернет сервиса имају више мана него предности. Замислите ситуацију, желите да слушате неку песму или погледате неки филм, постоји добра вероватноћа да сервис неће имати баш оно што тражите у својој библиотеци. Другим речима остављени сте на милост и немислост стриминг сервиса. Замислите такође, да желите да подржите уметника новчано за улошени труд и утрошено време. Нажалост коришћење стриминг сервиса је један од најгорих начина да то учините. Након свих плаћених лиценци и дажбина уметнику на крају остане тек по која пара.
Ипак најзначајни разлог за поседовање мултимедије у физичком облику је, управо, поседовање. На стриминг сервису нисам власник ни једне песме, ни једног филма, у суштини сам само потрошач. Управо из овог разлога реших да поново кренем у обнову сопствене колекције.
Испоставља се да овај приступ има више предности него што би се првобитно помислило. Могу да копирам све своје албуме и филмове са дискова и ускладиштим их на свом кућном серверу за брзи приступ на свим својим клијентским уређајима. Како се све налази у локалној мрежи приступ интернету није потребан. Доступне су и различите опције за кодирање садржаја у облик погодан за мобилне уређаје или шта више стриминг преко интернета. Вреди поменути да је једна од највећих предности у односу на стриминг квалитет саме мултимедије. На пример, компакт дискови и дан данас пружају најбољи могући квалитет аудио сигнала (Технички постоје кодери са и до три пута већом веродостојношћу, примера ради “FLAC-HD”, међутим моћ запажања те разлике је дискутабилна). “Blu-Ray” и “DVD” врло често долазе са 5.1 или 7.1 аудио могућностима, а такав технички подухват једоставно није могућ на стриминг сервисима због ограниченог протока.
Мањи детаљ, али детаљ који сигурно употпуњава искуство, је наравно необјашњиви осећај склада док у руци држите ствар која је опипљива, на пример књигу или филм. Да би се боље продала Физичка мултимедија такође долази са додатним садржајем. Текстови песама, постери, ексклузивне фотографије и друго.
За крај бих додао да сам се на овај подухват одлучио као резултат узбуђења, носталгије и других утицаја. Ако имате средства моја је искрена препорука да и ви кренете у авантуре сакупљања физичке мултимедије.
Аутор: Душан Митровић
