Европски парламент усвојио директиву о заштити ауторских права на глобалној мрежи, чија правила ће погодити и Србију. Биће забрањено “качити” фотографије, спотове, гифове и друге садржаје чији нисмо аутори
ЧУВЕНЕ филмске реплике “Убиће те Били ко зеца”, “Само преко мене мртвог” или “Мислићу о томе сутра” ускоро би потпуно могле да ишчезну из интернет комуникације. И не само реплике. Слике чувених спортиста који красе “Инстаграм” и фејсбук профиле њихових фанова, музички спотови, цитати из књига – све на чему је до сада почивала комуникација на глобалној мрежи, све би то могло да постане прошлост. Разлог за то је контроверзни члан 13 Директиве о ауторским правима на интернету, који је у уторак усвојио Европски парламент и којим се жестоко пооштравају правила о поштовању “копирајта” на мрежи.
Овај члан, који је поделио Европу и свет, присиљава интернет компаније да уведу строге аутоматске провере кроз које садржај мора да прође пре него што буде објављен на платформама као што су “Твитер”, “Инстаграм”, “Фејсбук” или “Јутјуб”. Оне ће практично “филтрирати” све што корисници постављају, почевши од фотографија, спотова, инсерата из филмова, текстова, до анимираних гифова или мимова, да не би дошло до кршења ауторских права.
То значи да интернет корисници више неће моћи да објаве ниједан садржај без дозволе власника ауторских права. Односно, смеће уколико платформе за то плате. Какве ће све бити последице још се не зна, јер ову директиву тек треба да верификују парламенти европских држава, али у Европи се све гласније чују оптужбе да ће доћи до највеће цензуре интернета до сада, па и његовог умирања.
– Директива о ауторским правима на дигиталном јединственом тржишту чини све платформе правно одговорним за садржај који се поставља и дели преко њих – каже адвокат Мирко Мркић, предавач на Факултету за медије и комуникације. – Са овом директивом мораће да се усклади и наш закон о ауторским и сродним правима, који је стигао у парламент. Најједноставније речено, “клинци” који много времена проводе управо на интернету, више неће моћи да постављају све оно што су постављали до сада, нити ће моћи слободно да скидају музику, филмове, серије…
Ко ће то контролисати и како, пластично објашњава Огњен Узелац, судски вештак и медијатор, стручњак за ауторска права у музичкој индустрији. Према његовим речима, платформе ће морати, да би се заштитиле од великог броја тужби, да ангажују машине, које ће препознати који садржај би могао потпасти под заштићено ауторско дело, и кориснику или неће дозволити да га постави или ће га одмах оборити. Са друге стране, као соломонско, нуди се решење по којем данас функционишу колективне организације – наплата, вероватно паушална, свих садржаја заштићених ауторским и сродним правима.
– Званичан циљ Директиве и јесте “премошћавање вредносног јаза” између интернет платформи и наводно уметника, а заправо музичке и осталих “креативних” индустрија. Њоме се нарушава оно што је установљено пре 20 година – принцип “сигурне луке”. Интернет провајдери су по овом принципу били само платформе на којима је свако био одговоран за оно што ради. Сада ће за све бити одговорна платформа и уколико неће да плаћа милионске износе, неминовно ће морати да филтрира комуникацију. Питање садржаја на интернету убудуће ће бити неизвесност, а непознаница је и како ће “филтер машине” препознати јавна добра, која би требало да буду доступна свима, или ће и њих цензурисати, или наплатити – пита се Узелац.
Он је сигуран да ће од нове директиве најмање користи имати аутори дела, као што је било и до сада, а највише ће имати њихове асоцијације, односно индустрија.
Аутор: В. Црњански Спасојевић
Извор: Вечерње новости
