Познајем више људи са навиком мењања дистрибуције сваких пар недеља. Инсталирају нову дистрибуцију, и наредних пар дана за њу немају ништа сем речи хвале. Али, медени месец се убрзо заврши, крећу примедбе, опањкавање и – опет лов на савршену верзију Линукса.
То је циклус који ми је био и остаје стран. Први дистро ми је био Мандрак, али сам се убрзо скрасио на Дебијану и, 15 година касније, најмање 3/4 мог рада на рачунару је на Дебијану.
Делом, такав избор сам направио јер сам тада радио за два стартапа који су имали везе с Дебијаном. Наравно, главни разлог је било то што је Дебијан испуњавао све захтеве за главну радну станицу: стабилност и велик избор софтвера. Понекад ми је недостајао новији кернел, али најновији кернел ми није био приоритет за главни рачунар. Поента је да, због тога што сам нашао што желим, нисам имао и немам разлога да трагам за бољим. Једноставно.
То не значи да не истражујем остале дистрибуције. Пре виртуализације, имао сам неколико тест машина за пробе, а сада вртим гомилу виртуелних машина за сврхе поређења и оцењивања.
Тачно је да вам коришћење дистрибуције на неколико недеља помаже да боље разумете како она ради. Али пошто сам испробао стотине и стотине дистрибуција и издања, боље могу да оценим и знам шта да тражим.
Подједнако је важно и то што Линукс за мене није хоби. Линукс је оперативни систем по мом избору, што значи да ми је потребно да главни рачунар мора да ради како треба. Стално. Немам дана за траћење на непрестано инсталирање и конфигурисање, треба радити и зарађивати. Оно што је за мене важно је да је виртуализација далеко ефикаснија него што би мењање дистрибуција икада могло да буде. Могу да преузмем и инсталирам слике дискова, настављајући да радим на ономе за шта сам плаћен, и да истражујем остале дистрибуције у слободно време. Из ове перспективе, мењање дистрибуција је превазиђено.
Разлике које праве разлику
Још један разлог зашто сматрам да је мењање дистрибуција погрешан начин трошења времена је да, изузев пар изузетака као што је Елементари ОС, дистрибуције нису главни извор иновација или разлика.
Разумем, наравно, да иза кулиса, дистрибуције се разликују по различитим техничким и политичким одлукама. Али док те разлике могу доста да значе програмерима, колико крајњих корисника разликује init и systemd? У најбољем случају, то да главне библиотеке (core libraries) могу да произведу боље време одзива није много више од личног утиска.
Што се тиче политичких одлука, можда бисте желели да пре инсталирања Федоре знате да њени репозиторијуми садрже само слободан софтвер. Али, из перспективе крајњег корисника, оно што стварно “прави разлику” је графичко окружење. Разлике међу разним популарним окружењима, Синемона, ГНОМЕ-а, КДЕ-а, ИксФЦЕ-а, Матеа …и Јунитија су велике као разлике између Виндоуса и МекОС-а, посебно ако погледамо алатке и апликације које уз њих иду. Филозофија дизајна и ток рада јесу различити код различитих радних окружења.
Али корисници не морају да мењају дистрибуције да би мењали графичка окружења. Већина, ако не и сва, окружења могу да се нађу у репозиторијумима важнијих дистрибуција, што поређење не чини ништа тежим од прављења избора приликом пријављивања.
Морамо признати да се имплементација сваког окружења може разликовати на различитим дистрибуцијама. КДЕ Плазма, на пример, изледа прилично другачије на Магеји, него на ОупенСУСЕ-у. Али функционално су мало различите и сигурно не довољно да упаднете у невољу уколико промените дистрибуцију. Ако не желите проблеме, не тражите ђавола, инсталирајте их у виртуелној машини и тамо поредите.
Пре виртуализације, када је један рачунар по особи или домаћинству био просек, мењање дистрибуција јесте имало смисла. Данас, пак, скакутање с дистроа на дистро личи на неуспешан начин крпљења и, у једва бољем случају, на хоби, утуцавање времена. Захваљујући виртуализацији и пуним репозиторијумима, постоје много једноставнији начини да се открије разноликост слободног софтвера.
Аутор: Брус Бајфилд
Извор: Distro-hopping » Linux Magazine
Превод: Борисав Живановић
