Добро, ми који користимо услуге Јавног комуналног предузећа за грејање “Чачак” (у даљем тексту “Грејање”) грејемо се у ствари на гас – руски, док нам буде дозвољено – али плаћамо мање него што бисмо иначе, јер се у управљању тим процесом користи информатички систем углавном заснован на бесплатном Линуксу. Када и како је то почело, ко се “досетио” и шта се све користи питао сам више саговорника. Да почнемо с директором Грејања, господином Данком Ћаловићем.
“Одлука да ЈКП “Чачак” отпочне са коришћењем Линукс програма донета је у току 2016. године. У изради пројекта учествовало је руководство ЈКП „Чачак“ са стручним тимом и чачански Факултет техничких наука, уз консултације са београдским Географским факултетом и стручним лицима, већином пореклом из Чачка, који су радили или раде у фирмама које се баве ИТ технологијама („Comtrade“, итд).
Са набавком опреме отпочело се још 2015. године јер се век експлоатације постојеће опреме приводио крају, пошто су сервери и рачунари тада били старости око осам до десет година.
Сама опрема је коштала неколико стотина хиљада динара за протекле готово четири године. Далеко вреднији део овог пројекта је знање и искуство запослених на Факултету техничких наука који су пружили комплетну подршку у успостављању система.
Према мојим сазнањима предузећа у Србији су још веома далеко од тога да поседују опрему овог нивоа (иако је значајно јефтиније опремити предузеће овим уређајима него класичним рачунарима повезаним на сервере).
Али сврху, техничке аспекте и администрирање овог система најбоље ће вам објаснити мр Зоран Јевремовић с Факултета техничких наука, који од почетка учествује у пројекту, па га и сада администрира и пројектује ширење.”
Ширење?
“Да, сада је у Скадарској улици број 17 смештен централни сервер са опремом за back-up, али ће у Господар Јовановој 24 бити смештен резервни сервер који ће радити у у „disaster – recovery“ („опоравак од хаварије“) моду и бити повезан оптичком везом са централним сервером. Такође, у Цара Лазара 33 ће се на пролеће сместити комплетна архива ЈКП „Чачак“, једна од најбогатијих на подручју Западне Србије јер представља наслеђе некадашњег Јавног стамбеног предузећа које под разним називима датира још од педесетих година прошлог века. Иста је у поступку дигитализације и повезана са оптичком везом са дирекцијом предузећа у Скадарској улици.
Друго, наши службеници раде с Виндоусом – што кошта. Али старосни просек нам је 52 године. Ново се тешко и нерадо учи у тим годинама, мада…“
Цитирајући ове последње речи директора обратио сам се систем администратору Грејања Милану Нићифоровићу.
“Па да, тако је. Уосталом, и ти рече да си Линуксаш тек пет-шест година. Ја и краће, али сад учим Дебијан – и због посла, јер нам је систем на Дебијану, а и принципијелно, да бих користио “оригинал”, а не његов дериват Убунту као до сада. Можда ћемо мотивисати и друге запослене да уче Линукс кад испоставимо рачуницу колико смо до сада плаћали и колико још увек дајемо за неке “Мајкрософтове” програме. То су хиљаде и хиљаде евра – и од наших плата – а Линукс програми су бесплатни.”
И јесу. Али, џабе ручка нема. Код нас се стручњаци за Линукс не плаћају сувим златом као на Западу, али и њихово знање и рад коштају. Колико, и то је једно од питања која сам хтео да поставим мр Зорану Јевремовићу с ФТН-а, тим пре што ми је он и рекао за Грејање. Хтедох да мало објасни и комбинацију “блејдова” и “рапсберија” примењену у Грејању и да ли би сад предложио нешто ново с обзиром на датум рођења HPE BladeSystem технологије (прошла деценија), али је брат пингвиниста тренутно на Јужном полу, недоступан је.
Шалим се, наравно. Очигледно је да искуствима и виђењима нашег Чачанина стручњака за Линукс треба посветити посебан чланак. Исто важи и за (видећемо кога) специјалисту за ИТ безбедност, поготово због преседана који је направило Грејање, да се мане “облака” и капацитете диверсификује у више сопствених физичких објеката у Чачку. А ви, поштовани читаоци, искористите прилику да г. Јевремовића, у виду коментара испод овог текста, већ сада нешто питате.
Бићу слободан да исти позив упутим и у име господе Ћаловића и Нићифоровића. Одговориће вам, знам. И боље објаснити да сте, захваљујући Линуксу, добили и јефтинију, и бржу, и једноставнију услугу.
Фотографије: Милан Нићифоровић
Чланак за Озон прес приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу
