46 милиона динара за Стартап центар у Чачку

Влада Србије је са 46 милиона динара финансирала изградњу и опремање Стартап иновационог центра у Чачку, који ће бити отворен до краја априла.

То је најавио министар задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић приликом обиласка радова на изградњи Центра у Чачку, објаснивши да је 20 милиона динара издвојено за инфраструктурне радове, 20 милиона за најновију технолошку опрему, а шест милиона за садржај Стартап центра.

Наводећи да се у Србији мање од пет одсто жена бави иновационим предузетништвом, Поповић је казао да је Влада Србије усвојила уредбе о новим програмима, укључујући и програм женског иновационог предузетништва.

„Радиће се и програми који су данас најактуелнији у Европи, програми за ‘паметне градове’, као и програми за ‘безбедне градове’, који би требало да допринесу већој безбедности деце у школама и свих грађана на улици. У наредним месецима очекујем предлоге за реализацију тих програма“, рекао је Поповић.

Локална самоуправа обезбедила је простор од 621 квадрата за потребе Стартап центра у градском Дому културе.

Стартап центар у Чачку ће пружати саветодавну, стручну и правну помоћ свима који желе да започну сопствени бизнис у области информационих технологија и располагаће канцеларијама за стартапове, лабораторијама, учионицима, салом за конференције и заједничким просторијама.

Александар Мијаиловић

Извор: Бета / Bizlife

Барселона потпуно прелази на Линукс и отворени код

Стара вест али лепо је прочитати поново…

Фотографија: Thinkstock

Градске власти Барселоне одлучиле су да покрену процес преласка са Виндоуса и власничког софтвера на софтвер отвореног кода и Линукс дистрибуцију Убунту до пролећа 2019. године.

У првој фази биће изведен прелаз са власничког софтвера на софтвер отвореног кода, а на крају прелазак са оперативног система Виндоус на Линукс. Током 2018. године, 70 одсто градског буџета за софтвер биће уложено у процес преласка на софтвер отвореног кода.

Како би постигли задате циљеве, односно потпун прелазак на софтвер отвореног кода и оперативни сиситем Линукс, град ће извести “аутсорсинг” својих ИТ пројеката локалним мањим и средњим предузећима. Биће запослено 65 програмера са задатком да развију софтвер прилагођен потребама града.

Што се тиче софтвера за будућу Линукс дистрибуцију, власти Барселоне су одабрале Убунту (који се већ налази на 1 000 пробних рачунара), Фајерфокс као службени интернет прегледач, пакет канцеларијских алата Либре офис, а као алтернативу за “Мајкрософтов” Exchange Server одабрано је софтверско решење Open-Xchange.

Преласком на решења отвореног кода и Линукс Барселона ће се придружити иницијативи Фондације за слободан софтвер Европе под називом “Public Money, Public Code”.

 

Извор: Б92 (где има и занимљивих коментара)

Приредио: А.Ј.

Лагарије о Линуксу за плашење могућих корисника

Извор за илустрацију: 10 Best Linux Educational Software for Your Kids

Да ли сте икада хтели да се пребаците на Линукс, али не смедосте? Ево неких лагарија што су вас спречиле и шта је истинито.

Тежак за инсталирање

Ово је једна од најраширенијих и најприлепчивијих лагарија о Линуксу, углавном зато што не морамо да се трудимо да инсталирамо оперативни систем – добијамо га преинсталираног. А Линукс треба преузети, инсталирати, подесити. Наравно, на тржишту има и хардвера са Линуксом, мада не много, а и не тражи се баш.

Али ако већ имате, или сте купили нов рачунар без оперативног система, добро би било да прво погледате више дистрибуција ГНУ/Линукса, користећи Live CD или Live USB, а онда, када се одлучите која вам највише одговара, да је инсталирате или као једини ОС на рачунару, или напоредо са Виндоусом (dualboot).

Без обзира шта изаберете, чињеница је да је процес преузимања једноставан, посебно за Убунту, Федору, Минт и опенСУСЕ. Ови дистрои имају и једноставне графичке алате за инсталацију корак по корак, пола сата најдуже.

Некомпатибилан

Врло честа лагарија у опањкавању Линукса. А у ствари, незнатан је број софтверских и хардверских производа некомпатибилних с Линуксом. Плус, Гну/Линукс оперативни системи су пројектовани тако да могу да раде и на старим машинама и са “антиквитетима” од периферних уређаја. Речју, није вам потребно бљештаво, најновије и – скупо.

Професионалцима су неопходни посебни програми, али се често боје да ће бити некомпатибилни са Линуксом, иако највероватније хоће. Ако ипак нису, лако је инсталирати Вајн (Wine) или Кросовер Линукс (Crossover Linux) и преко тога терати своје омиљено програмче. Али најбоље је инсталирати сличан програм направљен баш за Линукс. Сва је прилика да ћете га наћи, као и друге productivity пакете.

Небезбедан

Ово већ није лагарија већ чиста лаж. Чињенице говоре супротно. Линукс је безбеднији од Виндоуса и Мека, што су, међу осталима, доказали и истраживачи “Секуније“. Линукс је супериоран у погледу безбедности због начина како оперише и додељује permissions, на чему раде бројни програмери из целог света. И бројност и разноликост дистрибуција доприносе безбедности Линукса. Свеукупно, антивирус-програма за Линукс има, али нису неопходни.

Само за стручњаке

Опет лаж. И то опасна. Уверена да је Линукс само за програмере, хакере и сличну сорту, већина се држи подаље од Линукса. Ствари се полако мењају набоље, али и даље је превише корисника рачунара који се плаше да експериментишу, убеђени да ће им Линукс бити претежак.

Извор за фотографију: Debian spotted at LIGO gravitational waves observatory : linuxmasterrace

User-unfriendly карактеристика је имала смисла пре десетак и кусур година, али данашњи Линукс, већина дистрибуција, толико је лак да и деца могу да га користе. Програмери пингвинисти су направили на десетине привлачних радних окружења и других побољшања, па је сад неупоредиво употребљивији – свима. Линукс на серверима тражи више знања, али просечан корисник ће се са већином дистроа снаћи лако, па и лакше него са “прозорима” и “јабукама”.

Непоуздан и без подршке

Ако вас плаши наводни недостатак подршке, знајте да је линуксашка заједница међу најпреданијим и најпредусретљивијим заједницама на свету. За “обичног” корисника има море туторијала, а на форумима и блоговима ће наћи и непосредну саветодавну подршку. Пословни свет, ако не зна или га мрзи да се с тим бакће, има могућност избора дистрибуције чији творци пружају професионално одржавање и подршку.

Што се тиче поузданости, Линукс готово никада не пада. У ствари, “курцшлуси” се најчешће дешавају на Виндоус и Мек рачунарима.


Укупни трошкови су већи

Уобичајена лагарија дилера власничког софтвера и рачунара са преинсталираним власничким оперативним системом. Прибегава јој се кад пословним људима и предузећима треба увалити своју робу и одбити их од бесплатног оперативног система и другог “на извол’те” софтвера. Али, погледајте само странице где су побројани партнери и спонзори Дебијан Линукса. Уосталом, и НАСА мучи муку с парама, а опет не само да одавно користи, него и учествује у развоју Линукса.

И зато: не плашите се. Ни лагарија, ни читања, ни учења ГНУ/Линукса. Бити линукснаут је прилично једноставан, безбедан и исплатив посао.

И уживање.

Аутор: Фреди Табс
Извор: 6 Myths That Scare Away New Linux Users – Linux notes from DarkDuck
За Озон прес превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу