Српске фирме међу дигитално најпредузимљивијим у Европи

Предузећа у ЕУ све више користе електронску продају како би максимизовала профит (линк). Растућа употреба интернета и побољшање стандарда сигурности учинили су лакшим могућност да предузећа опслужују клијенте онлајн. У времену пандемије корона вируса са затвореним шопинг центрима интернет продаје могу само још више да расту.

У 2018 је 17% предузећа у ЕУ имало бар 1% од својих продаја преко интернета. Удео је био исти као и у две претходне године и повећан је са 13% у 2009.

Ирска је имала рекордан удео предузећа, њих 36%, испред Данске (34%) и Шведске (31%). Највећи раст удела предузећа, у односу на 2017, имала је Аустрија, за 6 процентних поена, са 14% на 20%.

У бази има података и за Србију и са 29% предузећа која остварују више од 1% прихода преко интернета Србија се налази у европском врху, након Ирске, Данске, Шведске, Белгије и Чешке.

Готово двоструко већи удео предузећа која пласирају производе и услуге преко интернета у Србији у односу на просек у ЕУ доказ је српске предузимљивости, способности наших предузетника да преживе у најнеповољнијим условима и да искористе могућности, уколико им се укажу, а дигитализација пословања је једна од тих могућности.

Да се ради о предузетности домаћих фирми, а не о страним инвестицијама доказује чињеница да је највећа разлика у корист Србије код малих предузећа (10-49 запослених), мања је код средњих (50-249 запослених) а код великих предузећа имамо мањи удео интернет продаја у односу на просек у ЕУ.

Од 32 делатности (неке се преклапају) у 27 је у Србији већи удео предузећа која користе продају преко интернета, у 3 делатности је већи удео у ЕУ а у две области је удео исти. Мањи удео имамо код поправке рачунара, пословања са некретнинама и прераде дрвета. Једнак код електричне енергије и аутомобила док је већи удео Србије у свим осталим делатностима.

Највећа разлика у корист Србије је код индустрије намештаја, издавања, штампе и репродукције и код компјутерског програмирања.

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Примена слободног софтвера и отвореног хардвера – конференција на ЕТФ-у

Конференција ПССОХ, Примена слободног софтвера и отвореног хардвера; ДАТУМ 26. октобар 2019; МЕСТО: Електротехнички факултет у Београду

Запослени у ИКТ сектору у 2018

Према подацима Евростата у ЕУ је у 2018 у ИКТ (информације, рачунари и телекомуникације) сектору радило 8,9 милиона људи. Ово је доминантно мушка делатност јер је само 17% од укупног броја ИКТ специјалиста женског рода.

Србија је са 21% била изнад овог европског просека, а Бугарска је са 28% жена била на европском, релативном, врху.

 

У бази података постоје и апсолутни бројеви запослених па су нас интересовале две информације: (1) коликом брзином расте запосленост у овом сектору и (2) број ИКТ стручњака на 1.000 становника.

За Србију постоје подаци за 2010. и од 2013. па смо упоредили прошлогодишњи број са овим двема годинама.

У Србији је, у односу на 2010, број ИКТ стручњака готово удвостручен (+97,4%) и већи релативни пораст од Србије имали су само Турска (+139,7%), Ирска (+101,5%) и Кипар (+98,1%).

У односу на 2013 у Србији је број стручњака повећан за 59,5%. Бржи пораст имали су само Малта (+82%) и Литванија (+60,3%).

Када се ИКТ стручњаци ставе у однос са бројем становника долазимо до просечних 17,3 на 1.000 становника. Србија има скоро упола мањи број ИКТ стручака од овог просека, а мањи број од Србије у ЕУ имају само Грчка и Летонија.

 

Извор: Макроекономија