Тиктоккрадице

Извор за карикатуру: Картуун мувмент
Извор за карикатуру: Картуун мувмент

Кинеска компанија Бајтденс (ByteDance) је 2017. године купила шангајску видео апликацију Musical.ly за милијарду долара и поново је покренула под називом ТикТок. Апликација корисницима омогућава да стварају и деле кратке видео снимке са специјалним ефектима.

ТикТок се показао сјајним пословним подухватом, сада има више од 80 милиона корисника само у САД, а засебна кинеска верзија још и више.

Бајтденс има и друге апликације, углавном за кинеско тржиште, које такође остварују приходе од реклама. Вредност компаније је процењена на око 140 милијарди долара, од чега минимум 50 милијарди за ТикТок. Око 70% Бајтденсових некинеских инвеститора су америчке приватне компаније.

И онда, једног дана, бива то, амерички инвеститори одлучише да нападну и сасвим преузму успешан посао. Бела кућа се сложи да је то сјајна идеја и да је треба подржати активним мерама.

И Бајтденс се обре под истрагом Комитета за страна улагања у Сједињеним Државама (Committee on Foreign Investment in the United States – CFIUS), без обзира што ни Бајтденс ни ТикТок нису намеравали да купе никакву америчку компанију. Али оправдање се увек нађе: кинески приступ корисничким подацима ТикТок-а може се одразити на државну безбедност САД.

Што је бесмислица. ТикТок прикупља не више од преко потребних података за покретање апликације и дељење видео записа. Приде, главни извршни директор му је амерички држављанин, кориснички подаци се чувају у САД, за свој амерички тим већ је ангажовао 1 000 људи са планом да их буде још, а и што би се кинеске власти интересовале за тематику видеа америчких тинејџера.

Али притисак за продају врло успешног “бизниса” наставио је да се повећава:

“Прошле недеље је Одбор америчког Сената за унутрашњу безбедност и владина питања једногласно усвојио предлог закона којим ће се америчким федералним службеницима забранити да користе ТикТок на уређајима које је издала влада. Предлог ће, не треба сумњати, бити усвојен од Сената усвојен од стране целог Сената, а  Представнички дом већ је гласао – за.”

Стога, амерички инвеститори дадоше понуду:

“Бајтденс је добио предлог неких својих инвеститора, укључујући Секвоју и Џенерал Атлантик, да им пренесе већинско власништво над ТикТоком, известио је Ројтерс у среду. ТикТок је предлог проценио на око 50 милијарди долара, али неки руководиоци компаније Бајтденс сматрају да апликација вреди више од тога.”

Бајтденс, под све већим притиском, пристаде да Американцима прода већински удео у ТикТоку, али уз услов да задржи мањински број акција.

Прекјуче је објављено да ће Мајкрософт бити “изабрани” партнер:

“ТикТок, видео-апликација у кинеском власништву која је под будним надзором Трампове администрације, у преговорима је да се прода Мајкрософту и другим компанијама, јер председник Трамп предузима оштре мере против овог ‘бизниса’, укључујући присиљавање ТикТок-а да се раздвоји од своје матичне компаније Бајтденс, кажу упућени…

У петак је министар финансија Стивен Т. Мнухин, који предводи одбор (), упознао председника о плану дезинвестирања. Али остаје нејасно шта ће председник урадити …

Касније у петак, господин Трамп је рекао да планира да у акцију крене већ у суботу. Додао је да није склон да америчкој компанији омогући да купи ТикТок-ове америчке операције.”

И Бајтденс се предаде. Више не инсистира на задржавању мањинског удела у послу, већ ће продати цео амерички део ТикТок-а:

“Кинеска компанија Бајтденс се сложила да ће продати читаву америчку операцију ТикТок-а у покушају да спаси споразум са Белом кућом, пошто је председник Доналд Трамп у петак рекао да је одлучио да забрани популарну апликацију за кратки видео, рекле су две упућене особе у суботу.

Амерички званичници су рекли су да ТикТок под кинеским ‘родитељем’ представља националну опасност због личних података којима рукује. Уступак Бајтендса требало би да утврди да ли је Трампова претња да ће му забранити ТикТок тек преговарачка тактика или се има намера да апликација за друштвене мреже која у САД има до 80 милиона активних корисника дневно заиста буде уништена.

Бајтденс је раније настојао да задржи мањински удео у америчком делу ТикТок-а, што је Бела кућа одбацила. Према новом предложеном споразуму, Бајтденс би потпуно напустио систем, а Мајкрософт преузео ТикТок у Сједињеним Државама.

Неки инвеститори компаније Бајтденс са седиштем у Сједињеним Државама могу добити могућност да преузму мањинске уделе у послу, кажу извори.”

Још није било најава продајне цене.

Амерички инвеститори вероватно ће понудити мање од 50 милијарди долара. За читав посао. Мајкрософт се не бави тинејџерским апликацијама. Умешао се само да изнуду учини вероватнијом:

“По новом предлогу компаније Бајтденс, Мајкрософт ће бити задужен за заштиту свих података америчких корисника. План омогућава да и нека друга компанија а не само Мајкрософт, преузме ТикТок у Сједињеним Државама, кажу извори.”

Мајкрософт ће добити одређену провизију за позајмљивање свог назива овом споразуму. Трамп, за олакшавање отимачине,добиће огромне донације за председничку предизборну кампању. Такође, он или његова породица вероватно имају својински удео у споразуму преко једне или више приватних фирми.

Таква отворена пљачка стране компаније која је направила грешку што је успела на америчком тржишту наизглед подсећа на “насилна преузимања” у Русији:

Mark Ames @MarkAmesExiled – 19:50 UTC · Jul 31, 2020

“Сећам се да су Путин и Кремљ били оптуживани за исту ствар, што су спровели силну кампању застрашивања јавности против успешног посла, такође тврдећи да је претња безбедности државе, е да би био продат домаћој компанији слизаној са руским службама.”

Али случај Путина и Кремља био је малкице другачији. Неки руски олигарси, приграбивши руске природне ресурсе пљачком или убијањем конкуренције, покушали су да их продају западним компанијама. Тада је на коцки био стварни државни интерес Русије. Да би задржао контролу над руским ресурсима, Кремљ је морао да уђе у спречавање таквих послова. Било је и страних ‘инвеститора’ који су за мало новца откупили важне руске компаније или опљачкали руску државу путем пореске преваре попут Била Браудера. Неупоредиво са безопасним бизнисом са тинејџерским видео апликацијама.

Цела пљачка ТикТок-а, наравно, нема никакве везе са националном безбедношћу или приступом корисничким подацима ТикТок-а. НСА сигурно већ има такав приступ, док кинеска влада за то нема озбиљан интерес.

Ово је случај простог атака на кинеску компанију како би јој се отео успешан део пословања. Препад су извршили амерички инвеститори уз обилну помоћ америчке владе.

Можемо бити сигурни да ће друге кинеске компаније – и ‘лажљиви комунисти‘ у кинеској влади – из свега извући поуку.


Извор: Месец Алабаме
Превео, забринут што је Мајкрософт већ ушао у својатање Линукса и слободног софтвера, у чему би Гејтсу могла да припомогне и Бела кућа: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Српске фирме међу дигитално најпредузимљивијим у Европи

Предузећа у ЕУ све више користе електронску продају како би максимизовала профит (линк). Растућа употреба интернета и побољшање стандарда сигурности учинили су лакшим могућност да предузећа опслужују клијенте онлајн. У времену пандемије корона вируса са затвореним шопинг центрима интернет продаје могу само још више да расту.

У 2018 је 17% предузећа у ЕУ имало бар 1% од својих продаја преко интернета. Удео је био исти као и у две претходне године и повећан је са 13% у 2009.

Ирска је имала рекордан удео предузећа, њих 36%, испред Данске (34%) и Шведске (31%). Највећи раст удела предузећа, у односу на 2017, имала је Аустрија, за 6 процентних поена, са 14% на 20%.

У бази има података и за Србију и са 29% предузећа која остварују више од 1% прихода преко интернета Србија се налази у европском врху, након Ирске, Данске, Шведске, Белгије и Чешке.

Готово двоструко већи удео предузећа која пласирају производе и услуге преко интернета у Србији у односу на просек у ЕУ доказ је српске предузимљивости, способности наших предузетника да преживе у најнеповољнијим условима и да искористе могућности, уколико им се укажу, а дигитализација пословања је једна од тих могућности.

Да се ради о предузетности домаћих фирми, а не о страним инвестицијама доказује чињеница да је највећа разлика у корист Србије код малих предузећа (10-49 запослених), мања је код средњих (50-249 запослених) а код великих предузећа имамо мањи удео интернет продаја у односу на просек у ЕУ.

Од 32 делатности (неке се преклапају) у 27 је у Србији већи удео предузећа која користе продају преко интернета, у 3 делатности је већи удео у ЕУ а у две области је удео исти. Мањи удео имамо код поправке рачунара, пословања са некретнинама и прераде дрвета. Једнак код електричне енергије и аутомобила док је већи удео Србије у свим осталим делатностима.

Највећа разлика у корист Србије је код индустрије намештаја, издавања, штампе и репродукције и код компјутерског програмирања.

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија

Праве лажне вести: “Путин потписао нови закон који приморава произвођаче да инсталирају руски софтвер на својим уређајима”

Прво чланак “Информације”, а онда образложење зашто је “вест”.

Putin potpisao novi zakon koji primorava proizvođače da instaliraju ruski softver na svojim uređajima

Rusija je usvojila novi zakon koji će obavezivati proizvođače pametnih telefona, računara i pametnih televizora da svoje uređaje isporučuju kupcima u Rusiji sa instaliranim softverom koji se proizvodi u Rusiji. Predlog zakona odobrio je ranije ove godine donji dom ruskog parlamenta, a zvanično ga je u ponedeljak potpisao predsednik Vladimir Putin, prenosi Rojters.
Zakonodavci tvrde da će zakon, koji će stupiti na snagu 1. jula 2020., pomoći ruskim tehnološkim kompanijama da budu konkurentnije svojim zapadnim rivalima a potrošačima će ponuditi „pravo na izbor“ domaćih alternativa.
Zakon dolazi u trenutku kada Rusija uvodi sve veće kontrole nad svojom digitalnom infrastrukturom. Početkom novembra stupio je na snagu takozvani zakon o „suverenom internetu“ koji vladi daje mogućnost da ograniči saobraćaj na ruskom internetu. Početkom ove godine Google je počeo da uklanja web sajtove iz svojih pretraga na zahtev ruske vlade, a vlasti su takođe pokušale, sa delimičnim uspehom, da zabrane Telegram u zemlji nakon što je kompanija odbila da im preda enkripcijske ključeve.
Ruska vlada tek treba da sačini kompletan spisak uređaja na koje će se primenjivati novi zakon, kao i da se izjasni o softveru domaće proizvodnje koji će morati da se instalira na njima. Ranije ove godine, Rojters je izvestio da je Mail.ru razgovarao sa Huaweijem o preinstalaciji njegovog softvera na telefonima kompanije.
Iako će proizvođačima uređaja i dalje biti dozvoljeno da isporučuju preinstalirani softver proizvođača koji nisu iz Rusije, mnogi su zabrinuti zbog toga što bi ovaj potez ruskih vlasti mogao da natera neke kompanije da napuste rusko tržište. Udruženje trgovačkih kompanija i proizvođača električnih uređaja za domaćinstvo i računarske opreme (RATEK) reklo je da na nekim uređajima jednostavno nije moguće instalirati softver ruske proizvodnje i da bi neki proizvođači mogli da napuste tržište, umesto da se trude da se usaglase sa novim zakonom.



Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин:
Закон обавезује, а не “приморава”. И када, у наслову, пре “приморава,” имате “Путин”, а у чланку и његову сличицу с шкргутавим осмехом и диктаторским кажипрстом, онда је јасно да је у питању пропагандистички, а не информативни производ “Информације”.
Истина, већ у првом пасусу текста пише да овај закон “обавезује”. Али, у последњем пасусу, такође има, да…

“…mnogi su zabrinuti zbog toga što bi ovaj potez ruskih vlasti mogao da natera neke kompanije da napuste rusko tržište…”
Ајде! Нико други не предузима протекционистичке мере, само Путин и руска држава? Е баш су малигни. Чак и сопственим грађанима ускраћују могућност избора, да их шпијунирају само “Мајкрософт”, “Епл”, “Гугл”…коњокрадице и остали Англоционисти.
Не бих даље. Само још да препоручим да ипак посетите “Информацију”. Јер тамо има и добронамерних вести. Онима којима вас упознају, што сигурно нисте знали, да…
А ако горњи текст којим случајем нестане са веб-сајта који ја више нећу посећивати: