Како да уз Виндоус имате и један Линукс на свом рачунару (ВИДЕО)

Ево једног петоминутног видеа који одлично илуструје колико је “дуалбутовање”, тј. упаривање Виндоуса и неког Линукс ОС-а, у овом случају Дебијана, брз и једноставан процес.

Ако знате о чему се ради и шта тачно радите. Зато и рекох да је и Рибин видео илустрација, а не упутство.

Јер претходно треба научити шта је партиционисање диска, које су разлике када се два или више ОС-а (поред dual boot-a постоји и triple boot и multi boot) упарују на преносном и стоном рачунару, које и колике су партиције потребне…а да не говоримо о томе шта је Линукс, тачније ГНУ/Линукс и како одабрати одговарајућу дистрибуцију.

Мислим да је Риба одабрао добар пример: уз Виндоус, којег ћете задржати због неких скупо плаћених професионалних програма, предложен је Дебијан, који је, због своје стабилности и обиља свих, па и професионалних програма, прави избор за пословне кориснике.

Али ни Дебијан, исто као партиционисање, није за дибидус почетнике. Стога би било паметно да неког пријатеља Линуксаша замолите да одвоји мало времена да вам помогне. Хтеће он, не брините, већина нас има ту зилотску црту, а и неће му требати више од два сата: сат и по да уз Виндоус инсталира Дебиан успут вам објашњавајући партиционисање и карактеристике инсталирања неког Линукса, као и да мало среди тек “отпаковани” Дебијан, и; пола сата, да вас, уз пиво, упути где и шта да читате о Линуксу.

Потом је лако: Дебијан не тражи честа освежавања (за “стабилну” верзију је довољно једном недељно, што је неких 2-3 минута), на вама је само да истражујете и оним програмима, за које сте сиротом Гејтсу дали свој лако стечени новац, нађете одговарајућу замену.

Риба је као алтернативу Дебијану навео Манџаро, дистрибуцију из породице Арч Линукса. И то је добар избор, поготово ако вам нешто значе најновије верзије програма а не бисте много да ризикујете и трошите време на свакодневна освежавања система.

Има и других, на десетине других дистрибуција које је лако инсталирати и на лаптоп и на стони рачунар. Али је и много дистроа за које је потребно право истраживање како их инсталирати. Временом, ако сте радознали шта се ту крије, због чега се вреди помучити око неког дистроа који “мрзи” бежичне везе, на пример, испробаћете и њих. За почетак, довољан је Дебијан. Или, за скромније у погледу учења а склоније шљаштећем, Линукс Минт.

У сваком случају, “who dares wins“.

Да се не извињавам због енглеског. Радозналима и слободољубивима толико да зароне у Линукс није потребно објашњавати зашто им је неопходан страни језик (немојте ме држати за реч, али верујем неким линуксашима да се о Линуксу сасвим лепо може информисати и на руском и француском), а што се тиче оних других…брига ме.

За крај, дугујем једно упозорење: сам никада нисам радио дуал или мултибут са Виндоусом. Увек имам по три инсталиране дистрибуције Линукса, али Виндоус сам начисто одбацио петнаестак дана пре појаве “десетке”. Међутим, на “Редиту” пратим искуства других, па пречесто виђам да је “Виндоус” при освежавању “почистио” партицију са Линуксом. Дакле, ако кренете у упаривање, обавестите се још детаљније шта вам је чинити и, за сваки случај, на партицији за Линукс немојте држати важне податке. Све док се и сами не одлучите да деинсталирате онај шпијунско-силеџијски систем.

 

Извор за видео: Riba Linux
Приредио за Озон прес: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

Грејање на Линукс

Добро, ми који користимо услуге Јавног комуналног предузећа за грејање “Чачак” (у даљем тексту “Грејање”) грејемо се у ствари на гас – руски, док нам буде дозвољено – али плаћамо мање него што бисмо иначе, јер се у управљању тим процесом користи информатички систем углавном заснован на бесплатном Линуксу. Када и како је то почело, ко се “досетио” и шта се све користи питао сам више саговорника. Да почнемо с директором Грејања, господином Данком Ћаловићем.

Данко Ћаловић, директор ЈКП “Чачак”

Одлука да ЈКП “Чачак” отпочне са коришћењем Линукс програма донета је у току 2016. године. У изради пројекта учествовало је руководство ЈКП „Чачак“ са стручним тимом и чачански Факултет техничких наука, уз консултације са београдским Географским факултетом и стручним лицима, већином пореклом из Чачка, који су радили или раде у фирмама које се баве ИТ технологијама („Comtrade“, итд).

Са набавком опреме отпочело се још 2015. године јер се век експлоатације постојеће опреме приводио крају, пошто су сервери и рачунари тада били старости око осам до десет година.

Сама опрема је коштала неколико стотина хиљада динара за протекле готово четири године. Далеко вреднији део овог пројекта је знање и искуство запослених на Факултету техничких наука који су пружили комплетну подршку у успостављању система.

Према мојим сазнањима предузећа у Србији су још веома далеко од тога да поседују опрему овог нивоа (иако је значајно јефтиније опремити предузеће овим уређајима него класичним рачунарима повезаним на сервере).

Али сврху, техничке аспекте и администрирање овог система најбоље ће вам објаснити мр Зоран Јевремовић с Факултета техничких наука, који од почетка учествује у пројекту, па га и сада администрира и пројектује ширење.”

Ширење?

Да, сада је у Скадарској улици број 17 смештен централни сервер са опремом за back-up, али ће у Господар Јовановој 24 бити смештен резервни сервер који ће радити у у „disaster – recovery“ („опоравак од хаварије“) моду и бити повезан оптичком везом са централним сервером. Такође, у Цара Лазара 33 ће се на пролеће сместити комплетна архива ЈКП „Чачак“, једна од најбогатијих на подручју Западне Србије јер представља наслеђе некадашњег Јавног стамбеног предузећа које под разним називима датира још од педесетих година прошлог века. Иста је у поступку дигитализације и повезана са оптичком везом са дирекцијом предузећа у Скадарској улици.

Друго, наши службеници раде с Виндоусом – што кошта. Али старосни просек нам је 52 године. Ново се тешко и нерадо учи у тим годинама, мада…

Цитирајући ове последње речи директора обратио сам се систем администратору Грејања Милану Нићифоровићу.

Милан Нићифоровић

Па да, тако је. Уосталом, и ти рече да си Линуксаш тек пет-шест година. Ја и краће, али сад учим Дебијан – и због посла, јер нам је систем на Дебијану, а и принципијелно, да бих користио “оригинал”, а не његов дериват Убунту као до сада. Можда ћемо мотивисати и друге запослене да уче Линукс кад испоставимо рачуницу колико смо до сада плаћали и колико још увек дајемо за неке “Мајкрософтове” програме. То су хиљаде и хиљаде евра – и од наших плата – а Линукс програми су бесплатни.”

И јесу. Али, џабе ручка нема. Код нас се стручњаци за Линукс не плаћају сувим златом као на Западу, али и њихово знање и рад коштају. Колико, и то је једно од питања која сам хтео да поставим мр Зорану Јевремовићу с ФТН-а, тим пре што ми је он и рекао за Грејање. Хтедох да мало објасни и комбинацију “блејдова” и “рапсберија” примењену у Грејању и да ли би сад предложио нешто ново с обзиром на датум рођења HPE BladeSystem технологије (прошла деценија), али је брат пингвиниста тренутно на Јужном полу, недоступан је.

Шалим се, наравно. Очигледно је да искуствима и виђењима нашег Чачанина стручњака за Линукс треба посветити посебан чланак. Исто важи и за (видећемо кога) специјалисту за ИТ безбедност, поготово због преседана који је направило Грејање, да се мане “облака” и капацитете диверсификује у више сопствених физичких објеката у Чачку. А ви, поштовани читаоци, искористите прилику да г. Јевремовића, у виду коментара испод овог текста, већ сада нешто питате.

Бићу слободан да исти позив упутим и у име господе Ћаловића и Нићифоровића. Одговориће вам, знам. И боље објаснити да сте, захваљујући Линуксу, добили и јефтинију, и бржу, и једноставнију услугу.

Фотографије: Милан Нићифоровић
Чланак за Озон прес приредио: Александар Јовановић /  Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу