Први део серијала можете наћи овде.
По плану, данас је требало да представим неколико успешних и један пропао покушај увођења Линукса у чачанске институције. Међутим, не даде се, из више разлога. А и није баш безопасно када похвално говорите о овом бесплатном и супериорном оперативном систему. Разумем неке саговорнике чији писани одговор нисам успео да добијем. Може се стати на жуљ врло моћној и масно (пот)плаћеној интересној групи која ради на свеприсутности Виндоуса, који је не само оперативни систем, већ и алат за надзор корисника. Али о томе други пут и са подацима, не само тврдњом. Што тражи истраживање, време и новац…
Уместо планираног чланка, изволите превод једног личног погледа на разлоге с којих би требало радити с пингвинчићима. Надам се да ће читалац “Циско”, који нам је прошлог пута подарио своје мишљење речима…
“Kako prizeman tekst, bez puno cinjenica, pljuvati jedan ili drugi OS je van pameti, malo podseca o rasprave CZV-PAR…
Dok ovakvi zastupaju Linux, nece udeo u trzistu doci ni do 2%.
http://gs.statcounter.com/os-market-share/desktop/worldwide/“
…наћи више “надземног” у доле изнесеним ставовима аутора “убунташа”, који се није потписао иако пише у првом лицу једнине, а стил му је, бар по мени, трапав, и износи неке врло проблематичне тврдње (рецимо о неупитној безбедности Линукса).
Али са већином изнетог се слажем. И мислим да може да буде корисно новајлијама или онима који се спремају да пређу на Линукс. “У сваком случају, не може да шкоди”, што рекао велики Лане.
Зашто ти шалини користе Линукс?
За данас, ево петнаестак разлога:
1. Добар разлог за коришћење Линукса је и задовољство, моћи рећи да не користите Виндоус и не знате како “то” ради кад вам неко затражи да дођете код њега и поправите му његов прозорашки рачунар.
Јер све и да познајете Виндоус, зашто бисте се петљали са (највероватније крекованим) системом препуним малвера и разних глупости, е да бисте генију спасили податке које, наравно, није “бекаповао”.
2. Ту је и време, а време које улажемо у Линукс је време уложено у учење: команди које се користе при раду у терминалу за приступ фајловима, како да “убијете” неки процес, освежите систем…И онда, после неколико година, одједном схватите да умете да сами инсталирате веб-сервер, сервер за електронску пошту, да знате шта су портови и да умете да их откључате и закључате, “заштитни зид” вам није тајна, па чак и да направите сопствени дистро. Речју, да знате како ваш рачунар функционише.
С друге стране, учење Виндоуса је страћено време, јер нам овај мрачњачки систем не дозвољава увид у процесе и реагује на најбизарније начине када покушавамо да нешто поправимо. Чему се бактати с Regedit-ом или Dr. Watson-ом кад ће Виндоус 10 сутра изаћи с новим техникама које ће потпуно изменити систем, а подешавања постати још скривенија? Чему вазда и наново учити систем који никада не приказује шта се дешава?
3. Добар разлог за Линукс је и безбедност. Не губите време на инсталирање антивирусног програма за Линукс, антиспајвер, антиштагод. Наш систем не користи додатне функције за анализу свих пакета који пролазе кроз мрежну картицу, већ боље користи пропусни опсег, окренут је бољем и ефикаснијем претраживању интернета, а вируса је ослобођен и без антивирус програма. За Виндоус је каталогизовано шест милиона различитих вируса, за Линукс – хиљаду. Дистрои су већ вакцинисани, а када се појави нови вирус за Линукс, у року од неколико сати стиже нови “лекић” за све дистрибуције.
Ово својство Линукса је за некога можда само интересантно, али мени – и већини – је битно, пошто 80% времена за рачунаром проводим на интернету или користим онлајн апликације, без да гомила антиштагод алата траћи ресурсе моје машине покушавајући да је заштити. Дакле, Линукс је идеалан за “сурфовање”.
4. Линукс је компатибилнији. Ова тврдња, која на први поглед изгледа чудном, сасвим је разумљива ако познајете Линукс и знате стандардне формате фајлова, укључујући и оне отвореног кода. Пр сам се питао зашто Open Office у Линуксу отвара све фајлове, као што су DOC и Windows DOCX, али не и ODF Office, што је формат по међународном ИСО стандарду, одобрен већ годинама. А онда почех да увиђам да постоје free формати фајлова за скоро све – од векторског цртежа, музике, слика, па до текстова, докумената…- али и да су сви они некомпатибилни у Виндоусу, посебно у “Мајкрософтовим” алатима, и да се обично користе у другим оперативним системима, у мноштву њихових алата.
5. Према томе, Виндоус је некомпатибилан, а не Линукс. Виндоус подржава само власничке формате, а бесплатне блокира да буду некомпатибилни. Потпуно је неприхватљиво да и после десет година постојања OGG-a, датотеке која је бесплатна алтернатива власничком MP3 формату, не можете да је одмах отворите у Виндоусу 10. Исто важи за SVG, ODF и многе друге фајлове које Виндоус и даље блокира. Је л’ то “Мајкрософт” не уме да угради бесплатне кодеке или је у питању нешто друго, пошто Линукс чита и записује на Виндоусовим FAT16, FAT32, и NTFS чврстим дисковима, док Виндоус може да чита само своје дискове?
6. Следећи разлог који нас мами да користимо Линукс је велика активност “пингвиниста” на интернету, линуксаша који су схватили предности слободног софтвера и нису више изложени ћудима и милости великих компанија, па сад помажу другима у коришћењу слободног софтвера и решавању проблема, најчешће на форумима и блоговима. И та огромна датотека знања само ће још више расти, надокнађујући недостатак средстава у време израде апликација.
Када користите Линукс осећате се делом бодре, раде да помогне и зналачке заједнице, и поносни сте што припадате самопожртвованом “племену” посвећеном развоју интернета и рачунарства.
7. Са Линуком нема изненађења. Кад једном покренемо графичку картицу, скенер или модем, то има да ради до краја му раднога века. Не бива да у Линуксу нешто кврцне без очигледног разлога и да се дешавају “чудне ствари”, да оно што је до јуче радило данас одједном не ради, а да ни пипнуто у међувремену није.
“Чудне ствари” су својина Виндоуса. Линукс је робустан, па када нешто чачкамо по конфигурацијској датотеци, и забрљамо па нешто престане да ради, увек је можемо вратити у пређашње стање, и онда терај по старом. Ништа не мора бити уништено. А тај факат нас привлачи да учимо и експериментишемо – рецимо кад неко на блогу предложи и опише нова подешавања – и да свој дистро прилагођавамо личном укусу и потребама. Другим речима, згодна је ствар када проблем можете решити за пар минута и увек имати стопостотно поуздан и без грешака оперативни систем.
8. Са Линуксом је брже. У Виндоусу се троши пуно времена, јер су нам често потребни алати које морамо вијати по интернету, а онда да их инсталирамо, испробамо имају ли какву фалинку и раде ли шта нам је потребно, па потом, ако нам не служе сврси, деинсталирамо и тражимо какав “крек”, молећи Бога да с тим завршимо посао. Ако успемо, ђубре треба уклонити из рачунара, при чему никада нисмо сигурни да ли смо успут покупили и нешто малвера. У Линуксу свега тога нема, све што нам треба већ је у ризници програма дистроа.
9. Са Линуксом је брже и зато што нема сталног рестартовања као код Виндоуса, кад на овоме нешто инсталирате, помислите да нешто није у реду или апликација напросто престане да одговара на команде. Такође, инсталирање апликација у Виндоусу може бити споро јер су често препуне функција које нам не требају. На Линуксу, алатке се инсталирају за трен, преко командне линије (терминала) или интуитивног менија, односно ризнице програма.
10. Линукс ради течније. После неког времена коришћења Линукса, када нестане страх што ћете уклонити неки фајл или обавити сложенији задатак, постајемо свесни да Линукс ради глатко, течније од Виндоуса – у свему, не само при руковању фајловима и код уклањања апликација. Линукс увек ради тачно оно што му кажемо, чак и када курсор показује да је на “стендбају”. Сасвим супротно од Виндоуса, који има опрезан и бирократски однос према кориснику.
11. Линукс се понаша боље и када нам је отворено више програма. Музички плејер, други виртуелизовани оперативни систем, преузимање програма, претраживач…сви отворени заједно троше невероватно мало CPU-a. Такође, волео бих да ми неко објасни зашто Виндоус 10 ради боље на Линуксу. Можда зато што је Линуксов кернел напреднији и што много боље управља мултитаскингом?
12. Линукс вас не дави беспотребним. Поставши напредни корисници рачунара, нервирамо се када нам машина говори шта да радимо. Ако одаберемо “restart later“, то је то, рестарт остављамо за касније, не желимо да нас апликација непрестано подсећа да је треба рестартовати, јер већ знамо да је потребан “reboot” који смо одложили.
13. Такође, коме је до инсталирања месинџера када, као у Виндоусу, има 500 функција, реклама, упутстава за комуникацију са другим апликацијама, свиме због чега вам се чини да рачунар има сопствени живот, а ви једино хоћете да пошаљете поруку пријатељу. Нити је пријатно, нити је добро када оперативни систем одлучује уместо нас, када нам не дозвољава да уклонимо стари месинџер, прегледач (Експлорер) или да онеспособимо неку функцију. Желимо да оперативни систем одговара на кликове, а не да вечито бива “мени је газда рекао…”.
14. Апликације су све гломазније. У Виндоусу, иако тамо има више софистификованијих апликација, број њихових могућности је и терет.,не само предност. Да ли је стварно неопходно да у једној апликацији можете да манипулишете сликом, шаљете е-пошту и/или поруке? Коме треба апликација од 300 Мб? Плус прегледач повезан са ODBC базом података, свакакви конектори и мултимедијални плејери, све препуно реклама а неефикасно, чак и за оно што вам најчешће треба, прост задатак? Код Линукса, апликације раде тачно оно што желимо да раде, без да се троше брда ресурса и “могу ја и ово” – што не значи да се на Линуксу не могу обављати сложени задаци, јер има апликација за све потребе и укусе.
15. Линукс нема застарелих података. Корисници Виндоуса, пак, виде да им оперативни систем има и застареле алате, али су немоћни – компанија која је власник производа скривеног кода је одлучила да суспендује апликацију, а опет тражи читаво богатство за селидбу података. У Линуксу тога нема, не само зато што му је изворни код отворен и доступан на увид свима, већ и што користи отворене формате који омогућавају лако сељење података у савременије апликације. Код Линукса, нема компанија заинтересованих да зарађују на застарелости и надоградњи апликација.
ЗАКЉУЧАК
У Линуксу, често се дешава да оно што желимо можемо добити са неколико команди наведебих на форуму дистрибуције или блогу неког напредног корисника. Једном командом ћемо инсталирати алат, другом обавити шта смо хтели. И ништа није пиратизовано, него је доступно бесплатно, па нема опасности ако апликацију оставимо у рачунару, ако нам касније поново затреба.
Али о томе, као и другим бројним предностима Линукса, следећи пут.
Извор чланка на енглеском: Why Nerds Use Linux – LinuxAndUbuntu – Linux News | FOSS Reviews |
Извор: Озон прес
Приредио и превео за “Озон прес”: Александар Јовановић
